[Predavanje] Cody J. Inglis – Republikanska levica u Podunavskoj Evropi, 1900-1948 (YugoLab)
Feb 21 – 18:00 CET – IFDT
„Republikanska levica u Podunavskoj Evropi, 1900–1948: Komparativna istorija političke misli”
Кodi Džejms Inglis
Doktorska škola istorije
Centralnoevropski univerzitet
Budimpešta/Beč
Zbog mešavine različitih institucionalnih, političkih i istoriografskih faktora, postoji vrlo malo interpretativnih ili egzegetskih istraživanja republikanizma kao tendencije moderne političke i građanske misli u srednjoj i jugoistočnoj Evropi. Pominjanje republikanskih elemenata u misli raznih intelektualaca iz ovog dela Evrope dolazi usputno i retko, čak i kada su sasvim sigurno povezani sa drugim evropskim kontekstima. Nasuprot tome, literatura o intelektualnim istorijama republikanizma u francuskim, nemačkim i britanskim slučajevima je prilično dobro razvijena. Svakako, izuzetak u srednjoj Evropi je poljski slučaj, koji ima u ponudi sve veći, bogat i kvalitetan korpus literature. Moj sopstveni fokus je na teritorijama koje su činile dualističku habzburšku državu i njene naslednike, ono što ću nazvati „Podunavska Evropa“. Ukratko, nije bilo dovoljno analiza (ili dubljeg iskopavanja) zajedničke intelektualne istorije republikanizma u regionu. Delimično, to je zbog prilično različitih jezičkih, ustavno-pravnih i državno-administrativnih konteksta koji su činili Habzburško carstvo, njegove neposredne susede — posebno Кneževinu Srbiju — i njihove države naslednice. Osmišljavanje fundamentalnih političkih, ekonomskih i društvenih istorija ovog dela Evrope značilo je da je ova tema veoma retko bila predmet intelektualnih istorija (i naročito istorije političke misli).
U ovom predavanju imam za cilj da dam komparativnu studiju moderne republikanske misli koju je artikulisala politička levica u Podunavskoj Evropi između prelaza u dvadeseti vek i perioda obnove posle Drugog svetskog rata (1900–1948). S obzirom da Rumunija i Bugarska nisu deo moje studije — iako bi svakako trebalo da budu uključene u ovaj „podunavski“ regionalni koncept – želeo bih da napomenem da je republikanska politika bila prisutna i u ovim slučajevima, najistaknutije u različitim socijalističkim i agrarnim grupacijama. Umesto njih, fokusiram se na nemački, mađarski, slovenački i srpsko-hrvatski jezički kontekst, koji je često prelazio unutrašnje ili spoljašnje državno-administrativne granice, koje su se zauzvrat dramatično promenile tokom perioda o kome je reč. Suštinski ću ispitati nekoliko debata i ličnosti, stvarajući skup portreta različitih veličina, gde se najjasnije mogu uočiti artikulacije republikanske političke misli na političkoj levici. Delimično, ovaj rad je pokušaj da se pokaže koliko su republikanske ideje bile otporne kroz vreme i promene koje su izazvali ključni događaji u društvenoj, političkoj ili ekonomskoj istoriji regiona. Međutim, prvenstveno će biti način da se pokaže da Podunavska Evropa ima mnogo toga da ponudi postojećoj međunarodnoj istoriografiji o ovoj temi, pokazujući da je republikanizam ovde bio ravnopravni deo šireg evropskog diskursa koji se polako rekonstruiše.
Кodi Džejms Inglis (*1993, Feniks, Arizona) je doktorand komparativne istorije na Centralnoevropskom univerzitetu. Njegova istraživačka interesovanja obuhvataju istoriju levičarske političke misli u centralnoj i jugoistočnoj Evropi između 1848. i 1948. godine, istoriju ključnih društveno-političkih koncepata u regionu, istoriju istoriografije i dalje metodološko interesovanje za povezivanje intelektualne i društvene istorije. Njegova disertacija pod naslovom „Republikanska levica u Podunavskoj Evropi, 1900–1948: Komparativna istorija političke misli“ je višejezična regionalna studija levičarskog republikanizma u kasnom Habzburškom carstvu i njegovim državama naslednicama od početka 20. veka do perioda obnove posle Drugog svetskog rata. Trenutno je zaposlen kao mlađi istraživač na projektu Evropskog istraživačkog saveta „Negotiating post-imperial transitions“, čiji je nosilac Institut za političku istoriju (Politikatorteneti Intezet) u Budimpešti. Tamo je ko-vođa četvrtog radnog paketa projekta pod nazivom „Diskursi promene“.
Izvor: