Jasmina V. Milanović, “Žensko društvo (1877-1942)“
Institut za savremenu istoriju iz Beograda i Službeni glasnik objavili su knjigu Jasmine V. Milanović “Žensko društvo (1877-1942)“.
Riječ je o knjizi koja obrađuje historiju „Ženskog društva“, koje je osnovano 1875. ne samo kao prvo žensko društvo nego i jedno od prvih humanitarnih društava u Kneževini Srbiji. Društvo je pokrenulo i svoj list, Domaćica, koji je bio prvi ženski časopis i dugo se održao u zemlji u kojoj je 90% stanovništva bilo nepismeno, a procenat nepismenih žena bio još veći. Cilj „Društva“, postavljen u prvim Pravilima, bio je raditi na obrazovanju, edukaciji, informiranju i podučavanju raznim zanimanjima velikog broja nepismenih žena u Srbiji. „Društvo“ je imalo i Đačku menzu, brinulo se u smještaju starica zbrinjavajući ih u Domu za starce, a u Pazaru su prodavani ručni radovi žena iz cijele Srbije.
Članice „Društva“ su za svoj rad dobile preko 500 raznih medalja i ordenja, kao i brojne zahvale iz Srbije i inozemstva. To je pomoglo da i najkonzervativniji dijelovi društva u Srbiji prihvate žensku društvenu i javnu djelatnost. „Žensko društvo“ je tokom 1930-ih godina imalo 94 podružnice u Srbiji i ostavilo je neizbrisiv trag u lokalnim sredinama.
Autorica pokazuje da je osnovni historijski smisao ovog „Društva“ bio u tome što je omogućilo rad mnogim ženama te podiglo svijest o važnoj ulozi i mogućnostima žena u srpskom društvu.
Knjiga je važna i za historiografiju u Bosni i Hercegovini zbog mogućnosti komparativnog sagledavanja djelovanja ženskih udruženja, posebno u razdoblju između dva svjetska rata, odnosno u doba Kraljevine Jugoslavije.
Izvor: https://www.historiografija.ba/article.php?id=390
—
Јасмина МИЛАНОВИЋ: ЖЕНСКО ДРУШТВО 1875-1942, Београд 2020.
Женско друштво основано је 1875. године и радило је готово седамдесет година. Створено три године пре него што је Кнежевина Србија стекла независност, Женско друштво није било само прво женско удружење, већ и једно од првих хуманитарних друштава створених у Кнежевини Србији. Управа Друштва је успела да покрене и одржи на завидном тиражу, чак и за данашње време, Домаћицу први женски часопис у земљи која је имала 90% неписменог становништва, при чему је проценат неписмених жена био још већи. Рад на образовању, едукацији, информисању и подучавању огромног броја неписмених жена у Србији тога доба су оснивачки циљеви које су чланице Друштва себи поставиле још у првим Правилима. Радедничка школа је створена ради стручног образовања и помоћи у економском осамостаљивању најсиромашнијих девојчица. Током њеног трајања кроз школу је прошло преко 20.000 девојчица широм Србије, што је податак вредан пажње. Многи ђаци су нахрањени у Ђачкој трпези, болесне старице збринуте у Дому за старице, а у Пазару су продавани ручни радови жена из целе Србије. Јавна признања која су чланице Друштва добиле, пре свега преко 500 различитих медаља и ордења, као и захвалности које су стизале из земље и иностранства, помогле су да и они најконзервативнији кругови почну да прихватају женску друштвену и јавну делатност. Рад подружина, којих је до 30-их година 20. века било чак 94, оставио је неизбрисив траг у њиховим локалним срединама. Женско друштво је остварило бројне вредне резултате, а свакако је најважнији био да су жене радиле за жене, за њихову добробит и подизање опште свести о улози и могућностима женског рода у српском друштву.
Izvor: https://isi.co.rs/zensko-drustvo-1875-1942/