Aleksandar Kluge, „Ko izusti utešnu reč, izdajnik je“
Priče u zbirci „Ko izusti utešnu reč, izdajnik je“ posvećene su Fricu Baueru, nemačkom Jevrejinu, progonjenom i mučenom u koncentracionom logoru za vreme nacističkog režima, koji je nakon oslobađanja proveo egzil u Danskoj, da bi kasnije kao tužilac učestvovao u Frankfurt-Aušvic sudskim procesima 1963. godine. Tragično je okončao život samoubistvom. Aleksander Kluge želi da sačuva uspomenu na Bauerovo neumorno zalaganje za pravdu, posvećeni rad, naglasivši da je ličnost koju „niko od podmlatka ove zemlje nije zamenio“.
Knjiga se sastoji od 48 kratkih priča koje govore o nacističkim zločinima, antisemitizmu, kao i različitim pokušajima da se zločinima utekne. Priče su pisane iz raznovrsnih perspektiva koje uključuju zločince, žrtve, posmatrače, egzekutore i njihove saradnike, čime se čitaocu omogućava da sveobuhvatno razume anatomiju i strukturu zločina, ali se ujedno stavlja u situaciju da oseti empatiju sa svim akterima bez obzira na njihovu poziciju.
Nacistička istorija o kojoj Aleksander Kluge govori, svedočanstvo je, posmatrano iz Agambenove perspektive, svođenja čoveka na goli život, na homo sacer-a. Ta brutalnost koja svodi ljudsko postojanje isključivo na telesnu egzistenciju, lišenu političke i društvene agesnosti, svodi takođe i smrt na jedan nedostojanstven čin, pri čemu se ne degradira život već i sama smrt. Zato je danas, kad su masovna ubistva prestala (da li su?), važno čitalačkoj zajednici otkriti Aleksandera Klugea. Klugeovo delo poziva nas da promišljamo ne samo prošlost već i sadašnjost, ne samo istoriju, već i prirodu zločina, da identifikujući se i sa zločincima i sa žrtvama razumemo da možemo biti i jedno i drugo.
Jelena Vukićević
Izvor: