{"id":9958,"date":"2018-05-22T20:39:16","date_gmt":"2018-05-22T20:39:16","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=9958"},"modified":"2018-05-22T20:44:09","modified_gmt":"2018-05-22T20:44:09","slug":"hanes-grandic-i-holm-zundhausen-jugoslavija-sezdesetih-godina-protiv-teleoloskog-pristupa-u-istrazivanju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=9958","title":{"rendered":"Hannes Grandits i Holm Sundhaussen, Jugoslavija \u0161ezdesetih godina: protiv teleolo\u0161kog pristupa u istra\u017eivanju"},"content":{"rendered":"

Hanes Grandic i Holm Zundhausen<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Jugoslavija \u0161ezdesetih godina: protiv teleolo\u0161kog pristupa u istra\u017eivanju [1]<\/a><\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eObja\u0161njavanje kroz narativno oblikovanje\u201c je Hejden Vajt, u svojoj knjizi o istorijskoj mogu\u0107nosti uobrazilje pod naslovom Metaistorija<\/em>, nazvao onaj apsekt istoriografskog postupka u kom se radi o tome da se pro\u0161lost predstavi kao tok pripovesti s (knji\u017eevnom) pripoveda\u010dkom strukturom.[2]<\/a> Shodno Vajtu u istorijskom oblikovanju postoji \u2013 i to ne samo kod onih tvoraca moderne istoriografije, kojima se on u svojoj knjizi primarno bavi,[3]<\/a> ve\u0107 uop\u0161te u istoriografskom osmi\u0161ljavanju \u2013 nekolicina arhetipskih narativnih formi. Me\u0111u njima su od centralnog zna\u010daja na primer narativne forme \u201ekomedije\u201c i \u201etragedije\u201c. U oblikovanju istorijskog narativa u duhu \u201ekomedije\u201c, on se zavr\u0161ava pozitivno. Dolazi do pomirenja ljudi s dru\u0161tvom, koje se, pak, nakon nekog velikog konflikta naposletku ispostavlja razumnijim i boljim nego \u0161to je to pre toga bilo. Nasuprot tome, u \u201etragediji\u201c, gde se uostalom i vi\u0161e radi o konfliktu posva\u0111anih snaga, kraj je mnogo mra\u010dniji. Prikaz rekonstrui\u0161e neku (neumitnu) propast i zavr\u0161ava se uvidom u to da su ljudi razo\u010darani u svoje velike nade i da moraju da se povinuju svom mu\u010dnom ovozemaljskom \u017eivotu, ma koliko on mogao biti teskoban.[4]<\/a><\/p>\n

Mo\u017eemo po\u0107i od toga da ne bi bilo pogre\u0161no re\u0107i da postoji generalna tendencija da se poljulja istorijski narativ o socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata. Ako je dugo vremena prevagu odnosio narativ \u201ekomedije\u201c, kako smo ga gore skicirali, tako je narativ \u201etragedije\u201c sve vi\u0161e postajao zna\u010dajnijim i postao naposletku dominantna narativna forma. Raspad dr\u017eave tokom 1990-ih godina, kog su pratili ratovi i kog su mnogi do\u017eiveli kao tragediju, \u010dinilo se da opravdava ovakav pristup i \u010dinilo se da kroz istorijski prikaz naknadno rekonstrui\u0161e i obja\u0161njava put u propast socijalisti\u010dke Jugoslavije (koji se nije dao spre\u010diti?).<\/p>\n

Kada se bavimo istorijom neke dr\u017eave, koja vi\u0161e ne postoji, veliko je isku\u0161enje da u prvi plan izbiju upravo oni elementi koji (navodno) obja\u0161njavaju za\u0161to te dr\u017eave vi\u0161e nema, i da se ti elementi prate \u0161to je mogu\u0107e dublje u pro\u0161losti kako bismo stigli do njihovog po\u010detka. Iza ovog pristupa stoji \u2013 izgovoreno ili ne \u2013 predstava da je istorijski tok manje-vi\u0161e pravolinijski, od neke po\u010detne ta\u010dke x ka krajnjoj ta\u010dki y. Nekad se taj put prelazi br\u017ee, nekad sporije. To zavisi od mnogih okolnosti. Ali pravac uvek ostaje isti: uvek od x ka y. I \u0161to je ta po\u010detna ta\u010dka dalje postavljena, utoliko je taj narativ vi\u0161e pravolinijski, \u010dak iako pokazuje ponekad jo\u0161 neke \u201eizuzetke\u201c i \u201estranputice\u201c. O po\u010detku jugoslovenskog raspada se naravno da raspravljati. Da li je raspad po\u010deo ve\u0107 s osnivanjem prve Jugoslavije ili tek dobar \u010detvrt veka kasnije s nastavkom prve u obliku druge Jugoslavije? Ili je raspad po\u010deo tek po\u010detkom \u0161ezdesetih godina, kada se Tito navodno pozdravio s jugoslovenstvom, ili su to bile privredne reforme sredinom \u0161ezdesetih, pad \u0161efa tajnih slu\u017ebi Aleksandra Rankovi\u0107a 1966, promena Ustava krajem \u0161ezdesetih\/po\u010detkom sedamdesetih, odnosno tre\u0107i ili \u010detvrti Ustav socijalisti\u010dke Jugoslavije iz 1974. (i za\u0161to je uop\u0161te nekoj dr\u017eavi potreban uvek novi ustav?) ili su to ipak tek bile zao\u0161trene finansijske i privredne krize osamdesetih i kao ponor duboki razdori politi\u010dke elite o obliku neke tre\u0107e Jugoslavije na prelasku iz osamdesetih u devedesete godine? Za sve ove (a tako i neke druge) teze postoji vi\u0161e ili manje prihvatljivih obrazlo\u017eenja. Ali i kontraargumenata, jer pored kontinuiteta postoje i diskontinuiteti. Stoga ostaje otvoreno pitanje da li je uop\u0161te smisleno da govorimo o nekoj po\u010detnoj ta\u010dki. Ili je mnogo realisti\u010dnije da govorimo o procesima koji \u2013 nezavisno od zami\u0161ljene \u201epo\u010detne ta\u010dke\u201c i nezavisno od konstruktivnih principa tragedije ili komedije \u2013 i te kako mogu da krenu razli\u010ditim tokovima i da skoro do svog kraja ostanu reverzibilni? I ko ili \u0161ta uti\u010de na te procese? Da li su to doga\u0111aji (\u201eprelomne ta\u010dke\u201c) ili strukture koje se deformi\u0161u, erodiraju ili implodiraju, ili akteri koju su u stanju da upravljaju pravcima tih procesa? Da li su to interni ili eksterni uticaji? Ili kombinacija mnogih faktora? Nekog kona\u010dnog odgovora na ovo pitanje nikad ne\u0107e biti jer svaki prikaz socijalisti\u010dke Jugoslavije, ma kako detaljan ili diferenciran bio, uvek ostaje samo ise\u010dak. Istorija nije laboratorija u kojoj se mogu testirati delovanja pojedina\u010dnih (pri izop\u0161tavanju nekih drugih) faktora. O alternativama u pro\u0161losti mo\u017ee se (i treba) razmi\u0161ljati, ali ono \u0161to su one mogle da prouzrokuju, to naposletku ostaje u domenu spekulacije.<\/p>\n

Konkretno pitanje bi bilo: Da li narativ o neuspehu koji se lagano odvijao, i koji je kulminirao u propasti dr\u017eave, zaista mo\u017ee da bude dovoljan da opi\u0161e izuzetno dinami\u010dne promene jugoslovenske politike, dru\u0161tva i kulture u decenijama nakon Drugog svetskog rata? Zar nisu decenije socijalisti\u010dke Jugoslavije tokom ve\u0107ine vremena (ili bar jo\u0161 pedesetih ili \u0161ezdesetih ili sedamdesetih godina) ujedno i pri\u010da o jednom zapanjuju\u0107e uspe\u0161nom modernizacijskom zamahu i pove\u0107anom blagostanju za sve \u0161ire delove dru\u0161tva? Ili su to ipak sve ve\u0107e strukturalne neusagla\u0161enosti i opre\u010dnosti koje su proizveli jednopartijski sistem i Tito i koje su model tako dugo hvaljenog samoupravnog socijalizma \u010dinile sve disfunkcionalnijim i dezintegrisanijim?<\/p>\n

U pojedina\u010dnim biv\u0161im jugoslovenskih zemljama, s rastu\u0107im odmakom od kraja socijalisti\u010dke Jugoslavije, odnosno ratova devedesetih, jo\u0161 ne jenjavaju ovakva opre\u010dna konfliktna tuma\u010denja, kako to ovde samo mo\u017ee biti nagove\u0161teno. Naprotiv, oni \u010dak, mo\u017eda, postaju sve \u017ee\u0161\u0107i i iznose se sa veoma suprotstavljenih stanovi\u0161ta. To se odnosi kako na domen istoriografske i intelektualne debate u razli\u010ditim nijansama kao i one svakodnevne igrokaze se\u0107anja u \u0161irim slojevima dru\u0161tva. \u201eJugonostalgija\u201c je jedno posve rasprostranjeno mi\u0161ljenje, shodno izneverenim o\u010dekivanjima i te\u0161kim iskustvima s tzv. post-socijalisti\u010dkom tranzicijom, koja u pore\u0111enju \u201es pre\u201c odnosno \u201esa Zapadom\u201c za mnoge zna\u010di pre gubitak blagostanja nego dobitak \u2013 i to va\u017ei za skoro sve biv\u0161e jugoslovenske Republike. Istovremeno buja izvesno o\u0161tro \u201eproklinjanje\u201c socijalisti\u010dkog perioda kao porekla sveg zla s kojim se i danas mora boriti i koje umnogome jo\u0161 nije u potpunosti prevladano. Navodno je socijalisti\u010dki sistem ostavio za sobom strukture i nasle\u0111a koja opstrui\u0161u uspe\u0161an prelaz u evropske\/globalne privredne i druge kontekste. Ovakvo shvatanje nije samo zastupljeno u decidirano nacionalnom, odnosno nacionalisti\u010dkom miljeu ve\u0107ine dr\u017eava proisteklih iz Jugoslavije, ve\u0107 i u drugim delovima dru\u0161tava. Kraj takvih diskursa o \u010detiri i po decenije socijalisti\u010dke vladavine u Jugoslaviji se za sada ne vidi. Tome postoji mnogo razloga, naposletku imaju veze i s biografskim i li\u010dnim iskustvima koje su ljudi sticali tokom socijalisti\u010dkog vremena, ali i u post-socijalisti\u010dkim datostima tokom i nakon raspada jugoslovenske dr\u017eave. Pritom i pojedina\u010dna starosna dob igra va\u017enu ulogu. Oni koji su jo\u0161 do\u017eiveli Drugi svetski rat imaju druga\u010dije se\u0107anje (pozitivno ili negativno, afirmativno ili odbacuju\u0107e) na drugu jugoslovensku dr\u017eavu od onih koji su ro\u0111eni tek nakon kraja rata i koji su kao mladi ljudi u svojim najboljim godinama do\u017eiveli Jugoslaviju u njenim najboljim godinama, ili od onih koji su tu dr\u017eavu znali samo iz faze njene agonije i raspada, a da ne pominjemo one \u010dije se \u201eznanje\u201c o Jugoslaviji crpi isklju\u010divo iz pri\u010da njihovih deki i baki. Politi\u010dki egzilanti imaju neko drugo se\u0107anje na socijalisti\u010dku Jugoslaviju, koju su jedva poznavali ili nisu uop\u0161te, od onih koji su \u017eiveli u zemlji. Iz makedonske perspektive se\u0107anje se na Jugoslaviju druga\u010dije prikazuje od onog iz hrvatske perspektive, iz slovena\u010dke druga\u010dije nego iz bosanske, iz albanske druga\u010dije nego iz srpske. \u017dene, \u010diji se pravni status u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji umnogome pobolj\u0161ao, se\u0107aju se Jugoslavije druga\u010dije od mnogih mu\u0161karaca koji su bili \u0161okirani tim napadom na mu\u0161ku imperiju itd. Ni \u201ekomunikativno pam\u0107enje\u201c generacije koja je do\u017eivela ne mo\u017ee da ima isti imenilac s onim \u201ekulturalnim pam\u0107enjem\u201c koje se razra\u0111uje iz vremenske distance. Ukratko: Dok god je postojala Jugoslavija, postajale su i razli\u010dite pozicije spram nje. Otkada Jugoslavije vi\u0161e nema, te razli\u010dite pozicije su se samo umno\u017eile.<\/p>\n

Uostalom, konflikti u tuma\u010denju nisu ograni\u010deni samo na biv\u0161a jugoslovenska dru\u0161tva ili na intelektualce iz biv\u0161e Jugoslavije i istoriografske kontroverze. I u me\u0111unarodnim istra\u017eivanjima, i ovde tako\u0111e bez direktne biografske ume\u0161anosti autora i autorki u nekada\u0161nju jugoslovensku svakodnevnu stvarnost ili politiku, ne mo\u017ee se prepoznati jedinstvena interpretacija o toku istorije socijalisti\u010dke Jugoslavije. \u010cini se da bi na posebnu rezonancu mogli da nai\u0111u oni prikazi u okviru me\u0111unarodne istoriografije koji socijalisti\u010dko vreme u Jugoslaviji prikazuju kao bar delimi\u010dno uspe\u0161nu pri\u010du i kao pri\u010du o tome da su \u0161iroki delovi jugoslovenskog dru\u0161tava prihvatali sistem. Primera radi mo\u017eemo tu misliti na knjigu Patrika H. Patersona Kupljeno i prodato. \u017divot i gubitak dobrog \u017eivota u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji<\/em> koja se bavi jugoslovenskom marketin\u0161kom industrijom i za socijalisti\u010dke okolnosti neverovatnim naglim porastom blagostanja u Jugoslaviji od pedesetih od sedamdesetih godina.[5]<\/a> Nasuprot tome stoje radovi koji nastoje da novim empirijskim istra\u017eivanjima potkrepe tezu o dugom (strukturalnom) propadanju. Opet, primera radi, upu\u0107ujemo na rad Dejana Jovi\u0107a Jugoslavija. Dr\u017eava koja je odumrla<\/em>,[6]<\/a> gde autor tematizuje sve ve\u0107e \u201ekomplikovanje\u201c komunisti\u010dkog procesa vladavine i odlu\u010divanja.<\/p>\n

 <\/p>\n

Logika vremena umesto teleolo\u0161kog obja\u0161njenja<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Nije namera da se ovde sugeri\u0161e mogu\u0107nost razre\u0161enja suprotstavljenih tuma\u010denja. To nit je mogu\u0107e niti zaista vodi do cilja. No, predla\u017ee se promena perspektive koja bi se mogla nazvati potragom za \u201elogikom vremena\u201c. Ovaj pristup smo sasvim konkretno ve\u0107 isprobali u jednom knji\u0161kom projektu.[7]<\/a> Sasvim konkretno se tu radilo o \u201elogici vremena\u201c jedne odre\u0111ene decenije u istoriji socijalisti\u010dke Jugoslavije koja je na osnovu razli\u010ditih razmi\u0161ljanja okarakterisana kao \u201eposebna\u201c i koju su ve\u0107 i savremenici smatrali vremenom \u201eponovnog pozicioniranja\u201c, za \u0161ta i danas va\u017ei (bilo kao novo pozicioniranje u pravcu raspada dr\u017eave ili kao novo pozicioniranje s otvorenim krajem). Radilo se o \u0161ezdesetim godinama: bez \u010dvrstog vremenskog ograni\u010denja, zna\u010di o \u201edugim \u0161ezdesetim godinama\u201c koje su delimi\u010dno po\u010dele i u deceniji koja je prethodila i delimi\u010dno se zavr\u0161ile u deceniji nakon nje, o onom delu istorije Jugoslavije koji se rado apostrofira kao \u201ezlatno doba\u201c. Socijalisti\u010dka Jugoslavija je od samog po\u010detka bila dr\u017eava sklona eksperimentisanju, ali od sredine \u0161ezdesetih do sredine sedamdesetih ti su eksperimenti dosegli takav intenzitet koji je \u010dak za jugoslovenske okolnosti bio neuobi\u010dajen. Nakon Titove smrti, nakon smrti figure \u201edeus ex machina\u201c, volja za eksperimentisanjem je jenjavala i zemlja se zamrzla u rovovskim politi\u010dkim bitkama, kojih je, naravno, i pre toga bilo, ali ne tog intenziteta i u toj beskompromisnosti.<\/p>\n

Knjiga nastoji da pru\u017ei razli\u010dite poglede na Jugoslaviju \u0161ezdesetih godina. Sfera politike, kao i sfera ekonomije su predmet analiza. No, mnogo op\u0161irnije se reflektovalo o \u2013 nadovezuju\u0107i se na i pro\u017eimaju\u0107i se sa nikad odsutnim domenom komunisti\u010dke vladavine i socijalisti\u010dkog sistema \u2013 va\u017enim dru\u0161tvenim, intelektualnim i umetni\u010dkim gibanjima kao i o raznim razvojnim dinamikama u religijskom \u017eivotu \u0161ezdesetih godina. Tako\u0111e se poku\u0161alo, kroz fokus na \u201edugu\u201c deceniju, pribli\u017eiti razumevanju izvesne unutra\u0161nje logike tada\u0161njeg jugoslovenskog razvoja \u2013 pri \u010demu uvek moramo da po\u0111emo od me\u0111usobnog pro\u017eimanja politi\u010dke, privredne, dru\u0161tvene, kulturne i druge sfere. Te sfere su me\u0111usobno uticale jedna na drugu i u svakoj pojedina\u010dnoj analizi moraju bar delimi\u010dno obra\u0111ene.<\/p>\n

No, nije samo izvesna \u201eunutra\u0161nja logika\u201c odlu\u010duju\u0107e uticala na oblikaovanje jugoslovenskog puta. Kako se u skoro svim prilozima pomenute knjige vidi, \u201ejugoslovenski put\u201c je uvek bio \u2013 a to \u0107e se i naknadno jasnije pokazati \u2013 na fundamentalan na\u010din zavistan od op\u0161tih globalnih tokova i velikih vladaju\u0107ih logika onog vremena, logik\u0101 \u201eHladnog rata\u201c. \u0160ezdesete su bile vreme kada se opozicija izme\u0111u Istoka i Zapada uvek iznova dramati\u010dno zao\u0161travala, sve do prete\u0107e eskalacije na rubu atomskog rata, dok je istovremeno, uz sve mogu\u0107e scenarije propasti, izvesna poletna energija odre\u0111ivala ljudski odnos prema \u017eivotu \u2013 bilo da se radilo o kolonijalnom prostoru gde se tokom nekoliko godina razvila sna\u017ena dinamika dekolonijalizacije, ali i u Evropi ili Sjedinjenim dr\u017eavama, gde se unutar mla\u0111e generacije razvio antiautoritarni pokret koji je delom kulminirao pod nazivom protesti mladih (\u0161ifra \u201e1968\u201c), i gde je \u201eseksualna revolucija\u201c naposletku uticala na stvaranje novih dru\u0161tvene uslova u mnogo \u010demu. Da \u0107e \u0161ezdesete doneti takve politi\u010dke i dru\u0161tvene promene jo\u0161 s po\u010detka decenije savremenicima je bilo nezamislivo.<\/p>\n

No, prizovimo u se\u0107anje nakratko te posebno odlu\u010duju\u0107e doga\u0111aje i razvoje, koje moramo imati stalno u pozadini na umu, pre nego \u0161to se opet osvrnemo unutra\u0161njim dinamikama jugoslovenskog razvoja \u0161ezdesetih godina. \u0160ezdesete su po\u010dele s enormnim globalnim dekolonizacijskim zamahom koji je, nakon \u0161to je, pre svega, uznapredovao na azijskom prostoru, sada, u Africi omogu\u0107io stvaranje novih \u201epostkolonijalnih\u201c politi\u010dkih stvarnosti. Godine 1960. Nigerija, Kongo, Senegal, Mali, Obala Slonova\u010de, Niger, \u010cad, Gabon, Kamerun, Srednjoafri\u010dka Republika, Madagaskar, Somalija su formalno postale nezavisne dr\u017eave, godine 1961. sledile su Tanzanija i Sijera Leone, a 1962, nakon tragi\u010dnog rata za nezavisnost, i Al\u017eir. Istovremeno je \u201eHladni rat\u201c, povodom izgradnje Berlinskog zida 1961. i jo\u0161 ekstremnije Kubanske krize 1962. pretio da se razvije u sveski rat izme\u0111u velikih sila, uz potencijalnu primenu nuklearnog oru\u017eja. Sredinom \u0161ezdesetih eskalirao je Vijetnamski konflikt, koji se ve\u0107 neko vreme pripremao, u otvorenom i brutalnom ratu u koji je od 1965. godine slato na stotine hiljada mladih ameri\u010dkih regruta. Dalji razvoj su savremenici ali \u010dak i vladaju\u0107e elite na glavnim polugama politi\u010dke mo\u0107i tada te\u0161ko mogli da ocene. Otpor ratu u Vijetnamu politizovao je \u0161iroke slojeve mladih i razvio se u sve ve\u0107i protestni pokret koji nije samo u pitanje dovodio tada\u0161nju vlast u SAD-u, ve\u0107 sve vi\u0161e i etablirane podele uloga i odnose mo\u0107i. Ne samo u SAD-u, ve\u0107 ubrzo i u Evropi \u2013 i u Jugoslaviji \u2013 ovi \u0107e dru\u0161tveni pokreti, pre svega od strane generacije mladih, fundamentalno da dovedu u pitanje aktuelni dru\u0161tveni status quo<\/em> i politi\u010dko ure\u0111enje.<\/p>\n

\u201eHladni rat\u201c, postojanje dva bloka kao i de\u0161avanja i situacija u susednim dr\u017eavama oko Jugoslavije (gu\u0161enje narodnog ustanka u Ma\u0111arskoj 1956, uvo\u0111enje vojne diktature u Gr\u010dkoj 1967, vojna intervencija Isto\u010dnog bloka u \u010cehoslova\u010dkoj 1968, ideolo\u0161ki napet odnos izme\u0111u Jugoslavije i Albanije, na trenutke uzavrelo \u201emakedonsko pitanje\u201c itd.) uticale su na odlu\u010duju\u0107i na\u010din na jugoslovensku samosvest. Ose\u0107anje ugro\u017eenosti spolja, kao i stalni usponi i padovi u jugoslovensko-sovjetskim odnosima, u\u010dvrstili su veze izme\u0111u \u0161irokih slojeva jugoslovenskog dru\u0161tva. Jednako rastojanje od Istoka i od Zapada, na kom se nastojalo, spoljnopoliti\u010dki je uslovilo Pokret nesvrstanih, a unutarpoliti\u010dki potragu za putem izme\u0111u socijalizma (shodno sovjetskom modelu) i kapitalizma (po ameri\u010dkom modelu). A intervencija u \u010cehoslova\u010dkoj rezultirala je u preina\u010davanju jugoslovenske vojne doktrine u novo uvedenu \u201eteritorijalnu odbranu\u201c. Da \u0107e razre\u0161enje suprotnosti izme\u0111u Istoka i Zapada u drugoj polovini osamdesetih godina da obesmisli ose\u0107aj ugro\u017eenosti spolja (s jasnim uticajem na koheziju jugoslovenske dr\u017eave), i da \u0107e politika nesvrstanih da izgubi na svom dotada\u0161njem zna\u010daju (kao i me\u0111unarodni ugled koji je Jugoslavija do tada u\u017eivala), ili da \u0107e \u201eteritorijalna odbrana\u201c igrati odlu\u010duju\u0107u ulogu pri odbrani ne od spoljnjeg, ve\u0107 od unutra\u0161njeg protivnika, \u0161ezdesetih godina niko nije mogao da zna (osim nekoliko \u201epametnih\u201c kojih uvek ima).<\/p>\n

Naravno da u ovoj skici me\u0111unarodnih de\u0161avanja tokom \u0161ezdesetih godina uveliko nisu spomenute sve relevantne dinamike onda\u0161njih globalnih promena. Mnoge druge se jo\u0161 mogu pomenuti. U Evropi \u2013 \u0161to zaista \u010desto ne bude dovoljno bitno shva\u0107eno \u2013 to je posebno bila izgradnja sistema socijalne dr\u017eave \u0161to je sa sobom donelo svepro\u017eimaju\u0107u promenu dru\u0161tvenog ure\u0111enja. I ovde se \u2013 \u010dak po pitanju socijalne dr\u017eave \u2013 u mnogome vodila konkurentska borba me\u0111u sistemima, izme\u0111u socijalisti\u010dkog Istoka i kapitalisti\u010dkog Zapada \u0161to je, u razli\u010ditim varijacijama od pedesetih godina, dovelo do nikada ranije prisutne tendencije da se (bar donekle) smanje unutardru\u0161tvene socijalne razlike, \u0161to se naravno razlikovalo od zemlje do zemlje.[8]<\/a> \u0160ezdesete su, iz retrospektive, bile decenija kada su sistemi socijalne dr\u017eave u evropskom \u201eZapadu\u201c do\u017eiveli svoj poslednji veliki zamah u okviru \u201ezlatnog doba\u201c koje je otpo\u010delo pedesetih. A u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji \u0161ezdesete su bile decenija u okviru koje je integracija u socijalnu dr\u017eavu po prvi put dosegla ve\u0107e delove dru\u0161tva. Istovremeno je, pak, rasla i dru\u0161tvena nejednakost.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kriti\u010dka autorefleksija u Jugoslaviji<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Gde su se nalazili jugoslovenska politika i dru\u0161tvo po\u010detkom decenije kojom se ovde bavimo? Za savremenike je svakako pre svega bio va\u017ean zvani\u010dan stav o tome, onaj koji je bio preovla\u0111uju\u0107i u vode\u0107im krugovima jednopartijskog sistema. O stanju i stavovima s po\u010detka decenije razmi\u0161ljao je, kako o vladaju\u0107em aparatu, ali i sasvim uop\u0161teno na jedan veoma demonstrativan na\u010din Josip Broz Tito. Pokazao je to 6. maja 1962. pred velikom masom ljudi. Vi\u0161e od 150.000 ljudi skupilo se na poznatoj splitskoj \u201eRivi\u201c kako bi slu\u0161ali predsednika i vode\u0107u figuru jugoslovenskog puta. Tito je kroz ovaj govor \u017eeleo da uspostavi kontakt s masama i pogledamo li filmski snimak ovog govora, postaje nam jasno da je \u201evarnica presko\u010dila\u201c, i da je Tito zaista pogodio o\u010dekivanje mase. Uspeo je u tome jer je op\u0161irno kritikovao \u201evode\u0107e ljude\u201c jednopartijskog sistema i njihove \u201esubjektivne gre\u0161ke\u201c. Svoju kritiku je Tito upakovao u na\u010delni ponos na dostignu\u0107a na putu ka stvaranju socijalisti\u010dkog industrijskog dru\u0161tva, kada na primer govori o \u201eponovnom ro\u0111enju\u201c jugoslovenskog dru\u0161tva. Svoju kritiku je spojio sa novim zahtevom spram budu\u0107nosti. Pritom nije ostavio prostora ni za tra\u010dak sumnje u to da je, uprkos svoj \u201edemokratizaciji\u201c, \u201edecentralizaciji\u201c, jedino Savez komunista taj koji mo\u017ee da oblikuje i upravlja politikom i zemljom. \u201eKo drugi?\u201c, glasilo je retori\u010dko pitanje koje je Tito dovikivao masama koje su odgovarale gromoglasnim aplauzom. Odlu\u010duju\u0107i delovi njegovog govora glasili su:<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eDrugovi i drugarice!<\/p>\n

Kada ovdje danas govorimo, ovdje o jednom opet velikom dosti\u017eenju na\u0161ih radnih ljudi, mi se time ponosimo. Mi se ponosimo sa svime time \u0161ta smo postigli do danas. I zaista Jugoslavija je u svojoj industrijalizaciji, i ne samo u industrijalizaciji, nego uop\u0161te u izgradnji, op\u0161te u izgradnji preporo\u0111enja! Nije vi\u0161e ono \u0161to je bila.<\/p>\n

Vi znate da smo nedavno odr\u017eali sjednicu Izvr\u0161nog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Ja moram da ka\u017eem da ba\u0161 ta briga, ta zabrinutost zbog raznih anomalija nas je prisilila da vrlo o\u0161tro, vrlo, kako da ka\u017eem, vrlo temeljito proanaliziramo sve te pojave i da izvr\u0161imo kritiku i sami sebe. A boga mi, ne\u0107emo \u0161tediti i sa kritikom i svi drugih. (aplauz; masa peva:\u201eDru\u017ee Tito, mi ti se kunemo ..\u201c)<\/em>. Drugovi i drugarice!<\/p>\n

I ako danas imamo objektivnih te\u0161ko\u0107a, i objektivnih nedostataka, onda su oni rezultat subjektivnih gre\u0161aka na\u0161ih rukovode\u0107ih ljudi. (aplauz<\/em>). Ja, razume se, kada govorim o subjektivnim gre\u0161aka rukovode\u0107ih ljudi ne mislim na sve. Ali ih ima ne malo! (aplauz<\/em>). I mi smo ba\u0161 ta pitanja, ta pitanja diskutirali. Ja bih htio, drugovi i drugarice, \u2026 (aplauz, horsko uzvikivanje: Tito treba, Tito treba\u2026<\/em>). Drugovi i drugarice, ako govorim o gre\u0161kama rukovode\u0107ih ljudi, ja podrazumjevam tu i indirektnu odgovornost, za ono \u0161to su drugi radili. Jer i komunisti moraju biti odgovorni za sve i sada posle rata u izgradnji socijalizma. (gromoglasan aplauz, horsko uzvikivanje: \u201eTito, partija\u2026\u201c<\/em>). Neko vreme, neko vreme se bilo stalno mi\u0161ljenje, komunisti sada, demokratija, decentralizacija, i sada oni nemaju vi\u0161e tako, ni pravo, a ni du\u017enost, da moraju, da moraju, da odgovaraju za razvoj, za unutra\u0161nji razvoj na\u0161e zemlje. To je pogre\u0161no! Ponovno mi moramo, ponovno mi moramo stati na to, da komunisti odgovaraju za razvitak socijalizma! A tko \u0107e drugi ako ne komunisti?\u201c[9]<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

\u0160ezdesete godine je trebalo da postanu na nivou jugoslovenske politike decenija sve otvorenijeg kriti\u010dkog bavljenja sobom i svojim oblikom socijalizma. Mnogo \u0161ta se tada kriti\u010dki propitivalo. Samo jedno ne, i time se zavr\u0161io gore citirani Titov govor iz godine 1962. To je bila bazi\u010dna konstanta u zahtevu Tita i partije, a to je da ne mo\u017ee postojati sumnja u pravo Saveza komunista da monopolisti\u010dki vladaju Jugoslavijom, da se tako \u0161ta smatra neprimerenim i stoga apsurdom. Uprkos mnogobrojnim kriti\u010dkim (samo) propitivanjima sistema i razli\u010ditih politi\u010dkih i dru\u0161tvenih de\u0161avanja, komunisti\u010dkim vlastodr\u0161cima je bilo vi\u0161e nego strano da odustanu od svog fundamentalnog stava da imaju apsolutno pravo na vo\u0111stvo. Nevezano za sve \u201esubjektivne\u201c gre\u0161ke vode\u0107ih ljudi, odustajanje od monopola na mo\u0107 nije se \u010dinilo logi\u010dnim s obzirom na sopstveno \u201eobjektivno\u201c razumevanje vladavine.<\/p>\n

Povoda za kritiku vode\u0107ih funkcionera, lo\u0161eg stanja ili nerazumevanja na mnogim poljima politike, bilo je tokom \u201edugih \u0161ezdesetih godina\u201c[10]<\/a> na pretek: setimo se samo \u201enacionalnog pitanja\u201c, daljeg razvoja jugoslovenskog samoupravnog socijalizma, razdora izme\u0111u ustavnih zahteva i ustavne stvarnosti, unutarjugoslovenske razvojne politike i borbe oko podele izme\u0111u republika ili oblikovanja odnosa izme\u0111u saveza i pojedina\u010dnih zemalja. Tito je u mnogim prilikama o\u0161tro kritikovao vode\u0107e drugove (na primer tokom studentskih protesta 1968. ili tokom \u201eHrvatskog prole\u0107a\u201c 1971): njihov \u201eunitarizam\u201c, \u201ecentralizam\u201c, \u201edogmatizam\u201c, \u201eliberalizam\u201c i druge ,,-izme\u201d. Ispod monopola mo\u0107i partije i s onu stranu propitivanja zajedni\u010dke dr\u017eave, ipak \u2013 ili upravo zbog toga \u2013 mnoge su skretnice nanovo postavljene: titoizam je pokazivao izvesnu fleksibilnost na kojoj su druge zemlje samo mogle da zavide Jugoslaviji (mada se da raspravljati o tome kada je od fleksibilnosti postala nestabilnost). Svaka reforma je, pored zagovornika, imala i odlu\u010dne protivnike. To pre svega va\u017ei za uvo\u0111enje elemenata slobodnog tr\u017ei\u0161ta sredinom \u0161ezdesetih godina, odnosno za implementaciju jednog slobodnog tr\u017ei\u0161ta (sastavljenog \u201eod Marksa i tr\u017ei\u0161ta\u201c) zbog kog su \u201ebogate\u201c republike postajale jo\u0161 \u201ebogatijima\u201c, a \u201esiroma\u0161ne\u201c jo\u0161 \u201esiroma\u0161nijima\u201c, koje pak zbog svojih nedostatnosti nije zadovoljavaju\u0107e funkcionisalo ni u \u201ebogatim\u201c a kamo li u \u201esiroma\u0161nim\u201c republikama. To va\u017ei i za reformu dr\u017eave koja je otpo\u010dela 1968. godine i zavr\u0161ila se novim ustavom 1974. \u0160est republika i dve autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina) dobile su do tada neslu\u0107ena ovla\u0161\u0107enja na teret saveznih organa (a u slu\u010daju pokrajina, na teret Srbije). Jugoslavija je time bila na putu da od savezne dr\u017eave postane savez dr\u017eava. I dok je ja\u010danje republika bilo dobrodo\u0161lo skoro svim elitama, ja\u010danje autonomnih pokrajina je kod srpskih politi\u010dara nailazilo na neodobravanje (\u0161ifra: \u201epodela Srbije na tri dela\u201c). Iz retrospektive name\u0107e se misao da je s Ustavom iz 1974. stvoren model da Jugoslavija bi mogla da pre\u017eivi kao labav savez, da taj model nije bio krajem osamdesetih podriven. Teza, koja je posebno u Srbiji rasprostranjena, da je Ustav iz 1974. pogotovu nakon Titove smrti u\u010dinio Jugoslavijom dr\u017eavom kojom se nije moglo upravljati, stoji na poprili\u010dno klimavim nogama. I prva i druga Jugoslavija bile su bogato opskrbljene ustavima, \u010das centralisti\u010dki, \u010das federativno, \u010das konfederativno ustrojenim. Ali nijedan od ovih mnogih ustava nije mogao da spre\u010di ili re\u0161i te\u0161ke politi\u010dke krize. To nije ni zadatak za bilo koji ustav, ve\u0107 zadatak za politi\u010dare. Ustav samo propisuje pravila. A ta pravila se mogu, u saglasnosti, menjati, ili se prelamati u konfliktu. Potonji slu\u010daj obi\u010dno vodi u nemogu\u0107nost upravljanja, u diktaturu ili \u2013 kao u slu\u010daju Jugoslavije \u2013 do raspada dr\u017eave. Nesporno je da je Jugoslavijom, posle Ustava iz 1974, bilo te\u0161ko upravljati, ali u tome nije jedinstvena. \u010citav niz zemalja i dr\u017eavnih saveza komplikovani su za upravljanje, ali sve dok im se akteri bore za kompromise, nisu osu\u0111eni na propast.<\/p>\n

Konfederativnost Jugoslavije (i dr\u017eave i partije) bila je refleks \u010dinjenice da se \u201enacionalno pitanje\u201c \u2013 naspram o\u010dekivanja komunista nakon rata \u2013 nije re\u0161ilo i da nacije kao \u201erelikti gra\u0111ansko-kapitalisti\u010dkog vremena\u201c nisu izumrle. Jugoslavija je bila dr\u017eava mnogih naroda u kojoj nijedna nacija nije bila dovoljno jaka da bi mogla da preuzme vo\u0111stvo. Najkasnije tokom \u0161ezdesetih godina partijsko vo\u0111stvo je moralo da prizna da su se nacionalnosti uzkome\u0161ale. \u201eUnitaristi\u201c i \u201ecentralisti\u201c su hteli ovaj proces da preduprede recentralizacijom dr\u017eave. Tito i njegovi najbli\u017ei saradnici su pritom imali iskustvo iz prve Jugoslavije na pameti, i nadali su se da centrifugalne sile uve\u017eu konfederacijom. Ponekad se tvrdi da je Tito po\u010detkom \u0161ezdesetih odustao od jugoslovenstva. No, \u0161ta to treba da zna\u010di; o kom je jugoslovenstvu re\u010d? Ako se misli na etni\u010dko jugoslovenstvo, ta izjava je pogre\u0161na. Od etni\u010dkog jugoslovenstva KPJ je odustala jo\u0161 pri osnivanju socijalisti\u010dke Jugoslavije. Ako se misli na politi\u010dko jugoslovenstvo, i tad je ta izjava pogre\u0161na. Bar do sada ne postoji nijedan ubedljiv dokaz za to da je Tito odustao od politi\u010dkog jugoslovenstva. To bi morao da bude poduhvat koji bi mogao da se meri s njegovim \u017eivotnim zadatkom. A uz svu fleksibilnost: toliko fleksibilan nije bio ni Tito.<\/p>\n

\u00a0<\/em><\/strong><\/p>\n

\u201eNelogi\u010dno\u201c i \u201eidentitetska akrobacija\u201c<\/strong>[11]<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Nacionalni identitetski diskursi su \u0161ezdesetih godina bili opet na ceni. Pri popisu stanovni\u0161tva 1961. godine gra\u0111anke i gra\u0111ani Jugoslavije imali su dve nove, posve \u010dudne opcije da izaberu. Po prvi put su mogli, pored uobi\u010dajenih kategorija za izja\u0161njavanje svog nacionalnog identiteta (Srbi, Hrvati, Slovenci itd.) da se deklari\u0161u kao \u201eJugosloveni\u201c ili kao \u201eMuslimani u etni\u010dkom smislu\u201c. To je bio jedan od onih kompromisa po kom je titoisti\u010dka Jugoslavija bila poznata: iako nelogi\u010dno, ali prilago\u0111eno stvarnosti. Ponovni zaklju\u010dak komunista bio je da u Jugoslaviji nije bilo etni\u010dkih Jugoslovena (kao \u0161to ni u Bosni nije bilo etni\u010dkih Bosanaca). Postojali su Jugosloveni kao dr\u017eavljani, ali to su ionako bili svi, i postojali su Bosanci u zna\u010denju regionalne pripadnosti (a i to su bili svi koji su u Bosni bili kod ku\u0107e). Ali ko su bili \u201eJugosloveni\u201c na upitnicima na kojima se postavljalo pitanje o nacionalnoj pripadnosti? I ko je mogao, uz zvani\u010dnu trpeljivost, da bude ne\u0161to \u0161to nije postojalo? Niko nije znao odgovor. \u201eJugosloveni\u201c, shodno volji partije, nisu bili nacionalnost jer bi to, navodno, podse\u0107alo na zvani\u010dni model nacije u prvoj Jugoslaviji. To mo\u017ee biti da je bio jedan od razloga. No, verovatno je postojao i neki drugi razlog kog niko nije hteo naglas da izgovori: svaki \u201eJugosloven\u201c vi\u0161e zna\u010dio bi jedan Srbin, Hrvat, bosanski Musliman itd. manje. To se nije dopadalo republi\u010dkim kadrovima. S druge strane, te\u0161ko je bilo argumentovati \u010dinjenicu da u Jugoslaviji nije smelo da bude etni\u010dkih Jugoslovena, s obzirom na to da je takva zabrana ujedno zna\u010dila drskost spram onih koji su poticali iz me\u0161anih brakova i\/ili se nisu ose\u0107ali kao Srbi, Hrvati, Slovenci itd., ve\u0107 kao Jugosloveni. Stoga je uvedena opcija \u201eJugosloven\u201c, iako je taj status bio potpuno nerazja\u0161njen. Oni nisu bili nacija niti nacionalnost, tu\u0111inci ili inozemci tako\u0111e nisu bili. Oni su se nalazili negde u ni\u010dijoj zemlji. Tokom pripreme upitnika za popis stanovni\u0161tva 1971. godine, na najvi\u0161oj partijskoj razini raspravljalo se o tome da li opciju \u201eJugosloven\u201c opet treba izbrisati. No, ve\u0107ina u\u010desnika u raspravi imalo je utisak da bi to bilo politi\u010dki nekorektno. I tako je ostalo sve po starom. Sa (bosanskim) Muslimanima u \u201eetni\u010dkom smislu\u201c situacija je bila sli\u010dna. Niti su predstavljali naciju ni nacionalnost. Sve dok je partija Muslimane smatrala isklju\u010divo kao versku zajednicu, i \u010dekala na to da se pre ili kasnije deklari\u0161u kao Hrvati ili Srbi, \u201esvet\u201c je bio jo\u0161 u najboljem redu. Ali ve\u0107ina Muslimana (bili vernici ili ne) nisu hteli da budu ni Hrvati niti Srbi, jer su obe nacije bile religijski konotirane. Stoga se izrodio izraz \u201eMuslimani u etni\u010dkom smislu\u201c. A kako se ova kovanica nije uklapala u sistem kategorija i adresati su je nerado prihvatali, 1968. ju\u017enoslovenski Muslimani su avanzovali u naciju. I time je \u201elogika\u201c iznova bila uspostavljena.<\/p>\n

Diskursi o \u201eJugoslovenima\u201c i \u201eMuslimanima\u201c zamenjuju mnoge druge identitetske diskurse koje je deo elite vodio od po\u010detka \u0161ezdesetih.[12]<\/a> Za ve\u0107inu gra\u0111anki i gra\u0111ana, ovi diskursi su bili tek rubno zanimljivi. Mnogi su bili ponosni na Jugoslaviju, na \u201enarodnooslobodila\u010dku borbu\u201c u Drugom svetskom ratu, na otpor Staljinu i Sovjetskom savezu, na politiku Nesvrstanih, na samoupravni sistem, na ogroman napredak koji je dostignut nakon rata, na potro\u0161nju koja je munjevito porasla, na otvaranje kulturne scene, na slobodu kretanja itd. Po prvi put u istoriji i prve i druge Jugoslavije, ljudi su bili ponosni na to da poseduju jugoslovenski paso\u0161. I po prvi put jugoslovensko dr\u017eavljanstvo nije se uzajamno isklju\u010divalo s pripadno\u0161\u0107u jednoj (narodnosti i) naciji. Razumljivi u re\u017eimskom smislu, ali izuzetno problemati\u010dni pokazali su se tabui u zajedni\u010dkoj kulturi se\u0107anja, posebno se\u0107anja na Drugi svetski rat i na preuzimanje vlasti od strane komunista. Ali sve dok osniva\u010dki mitovi druge Jugoslavije i ose\u0107aj mogu\u0107e pretnje spolja nisu izbledeli, prevladavalo je prihvatanje zajedni\u010dke dr\u017eave. \u0160ezdesetih godina te\u0161ko da bi se moglo predvideti kako \u0107e se odnos jugoslovenskog dr\u017eavljanstva menjati spram etnonacionalnog identiteta Srba, Hrvata itd. shodno promenjenim (privrednim i me\u0111unarodnim) okvirima i s obzirom na sve vi\u0161e izra\u017een pad blagostanja unutar Jugoslavije. Scenario da bi sve to u krajnjoj liniji moglo da dovede do rata bio je apsolutno nezamisliv i posve apsurdan u datom istorijskom trenutku.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

 <\/p>\n

[1]<\/a> Njema\u010dka verzija ovog \u010dlanka bila je publicirana 2013. pod naslovom \u201eJugoslawien in den 1960er Jahren: wider einen teleologischen Forschungszugang\u201c u knjizi: H. Grandits, H. Sundhaussen (Hg.): Jugoslawien in den 1960er Jahren. Auf dem Weg zu einem (a)normalen Staat?<\/em> Wiesbanden: Harrassowitz, 2013, str. 3-14.<\/p>\n

[2]<\/a> Vajt, Hejden, Metaistorija: istorijska imaginacija u Evropi devetnaestog veka.<\/em> (White, Hayden: Metahistory.<\/em> The Historical Imagination in Nineteenth-Century Europe<\/em>. JH University: 1973). Autori citiraju nema\u010dko izdanje, objavljeno u Frankfurtu kod izdava\u010da S.Fischer 1991. godine. (Prim. prev.)<\/p>\n

[3]<\/a> Prepoznatljivo u istorijskom pristupu najpoznatijih tvoraca moderne istoriografije poput Mi\u0161elea, Rankea, Tokvila ili Burkarta (Michelet, Ranke, Tocqueville, Burckhardt) ili velikih filozofa povesti poput Hegela, Marksa, Kro\u010dea (Croce). Ibid.<\/p>\n

[4]<\/a> Ibid., 21-25.<\/p>\n

[5]<\/a> Paterson, Patrik H: Kupljeno i prodato. \u017divot i gubitak dobrog \u017eivota u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji<\/em> (Patterson, Patrick H.: Bought and Sold. Living and Losing the Good Life in Socialist Yugoslavia.<\/em>) Ithaca, London: Cornell University Press 2011.<\/p>\n

[6]<\/a> Jovi\u0107, Dejan: Jugoslavija. Dr\u017eava koja je odumrla. Uspon, kriza i pad \u010cetvrte Jugoslavije.<\/em> Zagreb: Prometej, Beograd: Samizdat B92 2003. Engl. izdanje: West Lafayette\/IN: Purdue University Press 2009.<\/p>\n

[7]<\/a> vidi: H. Grandic, H. Zundhausen Jugoslavija \u0161ezdesetih godina. Na putu ka jednoj (ne)normalnoj dr\u017eavi? <\/em>(H. Grandits, H. Sundhaussen (Hg.): Jugoslawien in den 1960er Jahren. Auf dem Weg zu einem (a)normalen Staat?<\/em>) Visbaden: Harrassowitz, 2013 – https:\/\/www.harrassowitz-verlag.de\/title_4465.ahtml?NKLN=51_B<\/a> )<\/p>\n

[8]<\/a> Up. npr. Grandits, Hannes (ur.): Family, Kinship and State in Contemporary Europe. <\/em>Vol. 1. The Century of Welfare: Eight Countries<\/em>. Frankfurt, New York: Campus 2010 (Za \u201ehrvatski slu\u010daj\u201c u jugoslovenskom kontekstu vidi npr. str. 249-281).<\/p>\n

[9]<\/a> Ise\u010dak iz filma: \u201eTito u Splitu 1962\u201c. vidi: http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=OLXXJCjAryg<\/a><\/p>\n

[10]<\/a> Up. tako\u0111e i iscrpni prikaz u Zundhausen, Holm: Jugoslavija i njene zemlje naslednice 1943 \u2013 2011. Jedna neobi\u010dna pri\u010da ne\u010deg obi\u010dnog<\/em>. Be\u010d, Keln, Vajmar: 2012, str. 131 -185 (Sundhaussen, Holm: Jugoslawien und seine Nachfolgestaaten 1943-2011. <\/em>Eine ungew\u00f6hnliche Geschichte des Gew\u00f6hnlichen<\/em>. Wien, K\u00f6ln, Weimar: B\u00f6hlau 2012).<\/p>\n

[11]<\/a> Pojam identitetska akrobacija (Nem. \u201eIdentit\u00e4tsakrobatik\u201c) poti\u010de iz rada Fe\u0111e Buri\u0107a: Becoming Mixed: Mixed marriages of Bosnia and Herzegovina during the life and death of Yugoslavia<\/em>. Diss. Univ. of Illinois, Urbana 2012.<\/p>\n

[12]<\/a> Up. za nov pristup u bavljenju drugim dinamikama na polju nacionalnog tzv. \u201cambiguous nations\u201c, u jugoslovenskom slu\u010daju Brunbauer, Grandic (ur.) (Brunnbauer, Ulf; Grandits, Hannes [eds.]: The Ambiguous Nation: Case Studies from Southeastern Europe in the 20th Century<\/em>.) Minhen: Oldenbourg 2013.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-9958","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-temati"],"acf":{"facebook_opis":""},"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[{"id":52502,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52502","url_meta":{"origin":9958,"position":0},"title":"Novi znanstveni projekt Hrvatskog instituta za povijest: \u201c\u017drtve ratova i dr\u017eavnog\/politi\u010dkog nasilja u hrvatskoj povijesti 20. stolje\u0107a\u201d","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"17. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"Na redovitoj sjednici Vlade RH, 16. travnja 2026., donijet je Zaklju\u010dak kojim se pokre\u0107e znanstveni projekt \u201c\u017drtve ratova i dr\u017eavnog\/politi\u010dkog nasilja u hrvatskoj povijesti 20. stolje\u0107a\u201d. Projekt \u0107e provoditi i koordinirati Hrvatski institut za povijest u razdoblju trajanja projekta od pet godina. Zakljucak Vlade RH Iz teksta projektnog prijedloga: Problematika\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=700%2C400 2x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=1050%2C600 3x"},"classes":[]},{"id":52520,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52520","url_meta":{"origin":9958,"position":1},"title":"Predstavljanje knjige “Socialist Economics in Yugoslavia: A Critical History” u Zagrebu","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"17. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"Pozivamo vas na predstavljanje knjige \"Socialist Economics in Yugoslavia: A Critical History\", autora Mislava \u00a0\u017ditka i Marka Grde\u0161i\u0107a (Routledge, 2026). Na predstavljanju \u0107e govoriti Branko Milanovi\u0107 (CUNY), Milica Uvali\u0107 (EUI), Zdravko Petak (FPZG) te autori.\u00a0 Predstavljanje \u0107e se odr\u017eati u srijedu 22. travnja u 16:00 sati na Fakultetu politi\u010dkih znanosti\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Poziv-na-predstavljanje.png?fit=800%2C652&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Poziv-na-predstavljanje.png?fit=800%2C652&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Poziv-na-predstavljanje.png?fit=800%2C652&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Poziv-na-predstavljanje.png?fit=800%2C652&ssl=1&resize=700%2C400 2x"},"classes":[]},{"id":52657,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52657","url_meta":{"origin":9958,"position":2},"title":"[Predavanje] Jezik i drugost u (post)socijalisti\u010dkoj Srbiji: diskurzivne politike identiteta (YugoLab)","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"24. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"U sklopu projekta Prizma \/ IMAGINATION (\u201eZami\u0161ljanje nacije: srpski nacionalni narativi u sporu (XX\u2013XXI vek)\u201c), koji se realizuje na Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu (2024\u20132027) uz finansijsku podr\u0161ku Fonda za nauku Republike Srbije, organizuje se serija predavanja na kojoj istra\u017eiva\u010di i istra\u017eiva\u010dice projekta predstavljaju rezultate svojih\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=700%2C400 2x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=1050%2C600 3x"},"classes":[]},{"id":52536,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52536","url_meta":{"origin":9958,"position":3},"title":"Kader Abdolah, \u201ePrije nego \u0161to bude kasno\u201c","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"20. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"Kader Abdolah \u017eeli se vratiti ku\u0107i. Ali povratak je nemogu\u0107: u Iranu bi bio uhap\u0161en. Pod la\u017enim imenom i s krivotvorenim paso\u0161em ipak uspijeva u\u0107i u domovinu i sti\u017ee do roditeljske ku\u0107e, visoko u planinama. Majka ga ne prepoznaje, otac je mrtav, a sve \u0161to je tra\u017eio izmi\u010de mu pred\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Prije-nego-sto-bude-kasno.webp?fit=566%2C872&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Prije-nego-sto-bude-kasno.webp?fit=566%2C872&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Prije-nego-sto-bude-kasno.webp?fit=566%2C872&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x"},"classes":[]},{"id":52496,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52496","url_meta":{"origin":9958,"position":4},"title":"30 godina Podru\u017enice \u2013 Javno predavanje Matea \u010calu\u0161i\u0107a \u201eSlavonski Brod u Domovinskom ratu\u201c","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"17. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"U 2026. navr\u0161ava se trideset godina od osnutka Podru\u017enice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskoga instituta za povijest. Obilje\u017eavanje ove zna\u010dajne obljetnice zapo\u010dinje ciklusom javnih povijesnih predavanja znanstvenika Instituta. Tre\u0107e po redu je predavanje Matea \u010calu\u0161i\u0107a \u2013 \u201eSLAVONSKI BROD U DOMOVINSKOM RATU\u201c. Predavanje \u0107e se odr\u017eati 21. travnja 2026.\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Predavanje-Calusic.png?fit=860%2C1200&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Predavanje-Calusic.png?fit=860%2C1200&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Predavanje-Calusic.png?fit=860%2C1200&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Predavanje-Calusic.png?fit=860%2C1200&ssl=1&resize=700%2C400 2x"},"classes":[]},{"id":52543,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52543","url_meta":{"origin":9958,"position":5},"title":"Znanstveno-stru\u010dni skup \u201eOto\u010dne pu\u010dke pobo\u017enosti: kontinuiteti i transformacije\u201c","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"20. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"Najavljujemo\u00a0znanstveno-stru\u010dni skup \u201eOto\u010dne pu\u010dke pobo\u017enosti: kontinuiteti i transformacije\u201c,\u00a0koji \u0107e se odr\u017eati\u00a0u Rabu od 24. do 26. travnja 2026.,\u00a0u organizaciji i uz potporu\u00a0Instituta za etnologiju i folkloristiku, Zagreb, \u00a0Grada Raba, Pu\u010dkog otvorenog u\u010dili\u0161ta Rab i Centra za istra\u017eivanje srednjovjekovne ba\u0161tine Jadrana RIMAH. Skup okuplja vode\u0107e doma\u0107e stru\u010dnjake koji \u0107e kroz niz\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Skup_Rab.jpg?fit=848%2C1200&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Skup_Rab.jpg?fit=848%2C1200&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Skup_Rab.jpg?fit=848%2C1200&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Skup_Rab.jpg?fit=848%2C1200&ssl=1&resize=700%2C400 2x"},"classes":[]}],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9958","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9958"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9958\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9962,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9958\/revisions\/9962"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9958"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9958"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9958"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}