{"id":9896,"date":"2018-05-19T22:50:47","date_gmt":"2018-05-19T22:50:47","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=9896"},"modified":"2018-05-24T11:40:41","modified_gmt":"2018-05-24T11:40:41","slug":"vladimir-ivanovic-you-go-bosanske-izbeglice-tokom-90-ih-godina-u-austriji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=9896","title":{"rendered":"Vladimir Ivanovi\u0107, Brain drain bez kofera: Jugoslovenske izbeglice u Austriji tokom 90-ih godina"},"content":{"rendered":"

Vladimir Ivanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Brain drain bez kofera: Jugoslovenske izbeglice u Austriji tokom 90-ih godina<\/span><\/i><\/u><\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Izbegli\u0161tvo predstavlja oblik prisilne, ne\u017eeljene migracije stanovni\u0161tva i po svom sadr\u017eaju je blisko katastrofalnim \u017eivotnim doga\u0111anjima. Njega odlikuje bitno promenjen socijalni, ekonomski, politi\u010dki, pravni, kulturni, gra\u0111anski i moralni status pojedinca i njihovih porodica. Re\u010d je o silom nametnutnim promenama koje su po pravilu iznenadne, nepo\u017eeljne, negativne i neizbrisive. Od preko dvadeset miliona izbeglica tokom sredine 90-ih godina XX veka svaki deseti dolazio je sa prostora biv\u0161e SFRJ.<\/p>\n

Izbegli\u0161tvo ima sve karakteristike slo\u017eenog, vi\u0161edimenzionalnog i ozbiljnog socijalnog problema i predstavlja jedan od najte\u017eih problema sa kojima se suo\u010davaju zemlje savremenog sveta. Ono \u0161to izbegli\u0161tvo \u010dini posebno slo\u017eenim problemom su njegove trajne negativne posledice. Nepovoljne socijalne i druge posledice izbegli\u0161tva poga\u0111aju ne samo pojedince ve\u0107 i njihove porodice, u\u017ee i \u0161ire socijalno okru\u017eenje ali i lokalno stanovni\u0161tvo dru\u0161tva u koje su izbegli.<\/p>\n

Izbegli\u0161tvo dovodi do tektonskih poreme\u0107aja u ekonomskom, socijalnom, politi\u010dkom i gra\u0111anskom statusu izbeglica. One mogu da dovedu do marginalizacije, poreme\u0107aja identiteta i to kako u objektivnom tako i u subjektivnom smislu, stvaranju zavisnosti od drugih i ose\u0107aja o\u010daja, straha i nesigurnosti. Tome treba dodati da izbegli\u0161tvo dovodi do korenitih promena ve\u0107ine socijalnih odnosa.<\/p>\n

Izbeglice su postala primarna tema evropskih zemalja tokom poslednje dve godine. Velika seoba naroda otvorila je mnoga pitanja u Evropi. Gotovo da nema ni jednog talkshow-a koji se iz nedelje u nedelju ne bavi pitanjima izbeglica iz potpuno razli\u010ditih perspektiva. Strah i nesigurnost, skretanje u desno na evropskoj politi\u010dkoj sceni su direktna posledica migracionih procesa. U Austriji je zbog neslaganja u pogledu migracione krize do\u0161lo do prevremenih izbora i formiranja koalicione vlade desnice i ekstremne desnice.<\/p>\n

U kontekstu aktuelne izbegli\u010dke krize pominju se gastarbajterske migracije i na\u010din na koji su Nema\u010dka i Austrija uspele da prevladaju probleme velikog broja stranih radnika i (ne)integri\u0161u ovu mnogobrojnu grupu ljudi. Iako je Saracinova debata dovela do pokretanja velike diskusije u nema\u010dkom dru\u0161tvu o Nema\u010dkoj kao useljeni\u010dkoj zemlji, debata nije dovela do refleksija koje se javljaju u aktuelnom trenutku. Ponovnog preispitivanja sopstvene migracione proslosti.<\/p>\n

Izbegli\u010dke migracije nisu predstavljale predmet interesovanja istori\u010dara. Postoji vrlo ograni\u010deni broj radova koji se odnosi na migracije u pro\u0161losti. Razloge za to treba tra\u017eiti u kompleksnosti problema izbegli\u0161tva i metodolo\u0161kom izazovu. Izbeglice su ljudi u pokretu, koji sa sobom nose svoju pro\u0161lost u glavama. Istori\u010dar te\u0161ko da mo\u017ee da se osloni na artefakte, jer oni ne postoje. Izbeglica naj\u010de\u0161\u0107e nema ni kofer sa sobom. Pri tome su emocije sastavni deo migracija, one u izbegli\u0161tvu igraju dominantnu ulogu. Iako postoji ve\u0107 razvijena istorija emocija, istori\u010dar se nu\u017eno ne bavi njima. One se ne mogu na\u0107i u arhivu i nisu faktografski dokazive. Pri tome je za bavljenje ovom temom potrebno nu\u017eno kori\u0161\u0107enje metoda drugih nauka. Tome treba pridodati da postoji opasnost da se vrlo lako sklizne sa prostora istoriografije u prostor drugih nauka, pre svega politi\u010dkih nauka i sociologije. Ne treba zaboraviti da se istori\u010dar bavi pro\u0161lo\u0161\u0107u i da je po svom obrazovanju neko ko se oslanja na arhivsku gra\u0111u. To je ono \u0161to je sr\u017e njegove vokacije. Upravo zbog svih ovih razloga istori\u010dar koji se bavi izbegli\u010dkim migracijama nalazi se pred ogromnim metodolo\u0161kim izazovom i gotovo da ne mo\u017ee da se osloni na srodne radove u sopstvenoj nauci.<\/p>\n

Posmatraju\u0107i u ovom kontekstu istoriografiju socijalisti\u010dke Jugoslavije postaje jasno da ova tema nije bila predmet istori\u010dara. To je utoliko interesantnije jer je prostor Jugoslavije upravo obele\u017een stalnim ratnim sukobima tokom XX veka. Istori\u010dari imaju tendenciju da izbegavaju teme novijeg datuma, jer se nalaze na vrlo nesigurnom terenu. Uprkos tome, tema izbegli\u0161tva vezana za ranija vremenska razdoblja tako\u0111e nije bila predmet senzibiliteta istori\u010dara. Izuzetak predstavljaju radovi istori\u010dara Milana Ristovi\u0107a, koji se bavio ovim temama u periodu vezanim za Drugi svetski rat. Dodu\u0161e, njegovi radovi nisu nai\u0161li na senzibilitet ostalih istori\u010dara koji se bave jugoslovenskim prostorom.<\/p>\n

U tom kontekstu treba sagledati ovaj rad kao jednu od novih tendencija u istoriografiji koja se bavi istorijom jugoisto\u010dne Evrope. Predmet istra\u017eivanja ovog rada su izbeglice sa prostora biv\u0161e Jugoslavije u Austriji. Do sada nije nastala ni jedna op\u0161irnija studija koja se bavi istorijom izbeglica sa prostora biv\u0161e Jugoslavije i njihovim uticajem na zemlje koje su prihvatile izbeglice sa prostora biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n

Literatura koja se bavi pitanjem izbegli\u0161tva sa prostora biv\u0161e SFRJ vrlo je siroma\u0161na. Dosada\u0161nje studije bavile su se u najve\u0107oj meri pravnim polo\u017eajem izbeglica te odnosom politike prema njima, sme\u0161taju\u0107i ih u \u0161iri pravni ili politi\u010dki kontekst. Najvi\u0161e pa\u017enje istra\u017eiva\u010di su poklanjali pitanju prisilnog vra\u0107anja bosanskih izbeglica, uticaja novog zakona o azilu na \u017eivot izbeglh, te instituciji Duldung-a<\/em>[1]<\/a> (Fuchs 1999, Tretter 2000, Dimova 2006). Nekoliko istra\u017eiva\u010da se bavilo uticajem i \u017eivotom ratnih izbeglica u zemljama biv\u0161e Jugoslavije (Leutloff-Grandits 2010; \u010capo-\u017dmega\u010d 2007).<\/p>\n

Specifi\u010dnost bosanskih izbeglica u Austriji le\u017ei u tome \u0161to je to prvi put da se Alpska republika suo\u010dila sa ogromnim brojem ljudi koji su do\u0161li da bi potra\u017eili uto\u010di\u0161te. U toku istorije Druge republike, Austrjia se suo\u010davala sa nekoliko izbegli\u010dkih kriza koje su bile izazvane doga\u0111ajima u zemljama isto\u010dnog bloka (Ma\u0111arska, \u010ce\u0161koslova\u010dka, Poljska). Ipak, za sve izbeglice iz ovih zemalja Austrija je predstavljala samo tranzitnu zemlju. Mali broj njih je zaista ostao. Dolazak bosanskih izbeglica doveo je do potpuno nove situcije.<\/p>\n

Izbegli\u010dka kriza dovela je do dolaska velikog broja ljudi u vrlo kratkom vremenskom periodu. To je dovelo do postavljanja mnogih pitanja vezanih za integraciju, sme\u0161taj, bezbednost. Istovremeno pojavili su se strahovi od stranog i nepoznatog. Strahovi i pitanja koja su bili aktuelni i vezani za prethodne sli\u010dne migracione talase u pro\u0161losti Druge republike. Gastarbajterski migracioni talas doveo je do dolaska preko 245 hiljada ljudi u Austriju tokom jedne decenije. Izbegli\u010dki talas 90-ih godina doveo je do dolaska preko 80 hiljada ljudi. Veza izmedju ovih migracionih talasa bila je vi\u0161e nego o\u010digledna. Pri \u010demu se u javnom diskursu ukazuje pre svega na pozitivne primere integracije i prevazila\u017eenja problema (Die Presse<\/em>, 30.07. 2015).<\/p>\n

Ratovi u biv\u0161oj Jugoslaviji uslovili su po\u010detak raseljavanja stanovni\u0161tva. Preko 1,2 miliona ljudi moralo je da napusti svoje domove u periodu izme\u0111u 1992-1995. godine. Prole\u0107e 1992. godine obele\u017eava po\u010detak dolaska hiljada bosanskih izbeglica u Austriju. Od po\u010detka aprila do avgusta 1992. godine vi\u0161e od 30 hiljada bosanskih izbeglica do\u0161lo je u Austriju (Taucher 1995). Austrijski politi\u010dari upla\u0161ili su se da \u0107e \u010ditava zemlja biti preplavljena izbeglicama. Zbog svog geografskog polo\u017eaja Austrija je bila prva zapadnoevropska zemlja pogo\u0111ena bosanskom izbegli\u010dkom krizom. Ne samo da je veliki broj izbeglica ostao u Austriji, ve\u0107 je ona bila i tranzitna zemlja svih izbeglica koje su se sa prostora biv\u0161e Jugoslavije kretale prema SRN, \u0160vedskoj i ostalim zapadnoevropskim zemljama.<\/p>\n

Iako je veliki broj zapadnoevropskih zemalja uveo vize za bosanske izbeglice, Austrija je nastavila da primenjuje sporazum o bezviznom re\u017eimu sa SFRJ iz 1965. godine u odnosu na bosanske izbeglice. Prema ovom sporazumu svaki jugoslovenski gra\u0111anin mogao je da bez vize boravi na teritoriji Republike Austrije do tri meseca. Iako je ovaj sporazum stavljen van snage ve\u0107 tokom naredne godine, austrijske vlasti ostavile su otvorena vrata za bosanske izbeglice sve do 1995. godine. U periodu izme\u0111u 1992. i 1995. godina Austrija je primila preko 100 hiljada bosanskih izbeglica (Franz 2001).<\/p>\n

Ipak tokom 1992. godine uvedeno je nekoliko restrikcija vezano za bosanske izbeglice. Oni vi\u0161e nisu imali status izbeglica prema konvenciji Ujedinjenih nacija i prema va\u017ee\u0107em zakonu o azilu. Velika ve\u0107ina izbeglica dobila je takozvanu privremenu za\u0161titu odnosno ,,Temporary protection\u201c. Ovakva praksa privremene za\u0161tite zakonski je sankcionisana zakonom o boravku koji je stupio na snagu 1.1.1993. Prema privremenoj za\u0161titi, bosanske izbeglice imale su pravo boravka na teritoriji Austrije dokle god postoji opasnost po njihov \u017eivot, odnosno dokle god traje rat u BIH. Izbeglicama je bila uskra\u0107ena mogu\u0107nost zaposlenja odnosno slobodnom pristupu tr\u017ei\u0161tu rada i bilo im je onemogu\u0107eno slobodno putovanje unutar Austrije, prava koja bi im ina\u010de bila garantovana izbegli\u010dkom konvencijom. Tako\u0111e, zakon je onemogu\u0107avao bosanskim izbeglicama koje su na\u0161le na teritoriji Austrije nakon aprila 1992. godine mogu\u0107nost tra\u017eenja azila (Tretter 2000: 28).<\/p>\n

Velika ve\u0107ina bosanskih izbeglica bila je deo programa humanitarne pomo\u0107i koji je poznat pod nazivom Bund-L\u00e4nder Aktion<\/em>. Od prvog maja 1992. godine sve bosanske izbeglice mogle su da se registruju ne bi li dobile karticu koja im je omogu\u0107avala pristup pomo\u0107i. Od 1. maja 1992. do 31. avgusta 1998. godine preko 91 hiljada izbeglica bila je registrovana u ovom programu koji im je obezbe\u0111ivao hranu, sme\u0161taj i zdravstvenu za\u0161titu. Izbeglice koje su bile sme\u0161tene u kolektivnom sme\u0161taju primale su nov\u010danu pomo\u0107 u iznosu od 1,500 austrijskih \u0161ilinga. Oni koji su bili u privatnom sme\u0161taju nisu imali pravo na nov\u010danu pomo\u0107. Oko dve tre\u0107ine izbeglica bilo je sme\u0161teno u privatnim stanovima (Frany 2001:13).<\/p>\n

S obzirom na to da nisu mogli da podmire svoje potrebe, velika ve\u0107ina njih bila je zaposlena u informalnom sektoru, odnosno na crno. Naj\u010de\u0161\u0107e su to bili najni\u017ei poslovi \u010di\u0161\u0107enja ili na gra\u0111evinama ili farmama u poljoprivredi. Austrijski politi\u010dki akteri nisu \u017eeleli da otvore tr\u017ei\u0161te radne snage za izbeglice. Ipak tokom vremena bosanske izbeglice koje su uspele da na\u0111u posao mogli su da dobiju boravi\u0161nu dozvolu i tako promene svoj status. Naime, u pravnom smislu postajali su strani radnici odnosno ,,gastarbajteri\u201c. To im je omogu\u0107avalo perspektivu ostanka kao i mogu\u0107nost zaposlenja. Ministarstvo unutra\u0161njih poslova procenjivalo je da je oko 65 hiljada bosanskih izbeglica bilo integrisano u austrijsku privredu (Franz 2003: 14). Ipak, nisu svi imali radne dozvole, iako su ispunjavali uslove za njihovo dobijanje. Problem je bio u tome \u0161to su se radne dozvole izdavale prema novom zakonu o strancima te su kvote unapred bile popunjene. Kako iz socijalnih i humanitarnih razloga nije bilo mogu\u0107e da se prekine boravak bosanskih izbeglica u Austriji, to je posledi\u010dno dovelo do osiguranja egzistencije za mnoge bosanske izbeglice. Tako je done\u0161en poseban zakon o Bosancima (Bosniergesetz)<\/em>, koji je predvi\u0111ao izdavanje radnih i boravi\u0161nih dozvola nezavisno od propisanih godi\u0161njih kvota (Tretter 2000: 66).<\/p>\n

Jedno od vrlo bitnih pitanja je koju su ulogu igrali gastarbeiteri \u2013 migranti sa prostora biv\u0161e Jugoslavije, kao i ve\u0107 postoje\u0107a infrastruktura? Ove dve vrste migracije iako razli\u010dite po svojim motivima i populacionoj strukturi nemogu\u0107e je sagledati odvojeno. Naime, obe populacione strukture me\u0161aju se jedna sa drugom, pro\u017eimaju se, na neki na\u010din i razilaze.<\/p>\n

 <\/p>\n

Human work drain vs. brain drain<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

U vreme po\u010detka raspada biv\u0161e Jugoslavije u Austriji se nalazilo preko 200 hiljada jugoslovenskih radnika sa \u010dlanovima njihovih porodica. Tokom \u0161ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka Austrija i Jugoslavija su se uklju\u010dile u migratorne procese radnika u Evropi. Austrijska privreda imala je ogromnu potrebu za radnom snagom, dok se Jugoslavija nalazila u poziciji vi\u0161ka radne snage. Dve zemlje zaklju\u010dile su Sporazum o anga\u017eovanju jugoslovenske radne snage 1966. godine. Time je omogu\u0107en institucionalni dolazak jugoslovenskih radnika. Do 1975. godine odnosno dono\u0161enja prvog zakona o zapo\u0161ljavanju radnika u Austriji, jugoslovenski radnici, mahom iz Srbije i centralne i severne Bosne \u010dinili su 80% strane radne snage u Austriji. Njihova najve\u0107a koncetracija bila je u Be\u010du, Lincu, Salcburgu, Gracu i Foralbergu. Jugoslovenski radnici bili su zaposleni najve\u0107im delom kao nekvalifikovana radna snaga (Ivanovi\u0107 2013).<\/p>\n

Jugoslovenski radnici u Austriji koji su ve\u0107 preko dve decenije \u017eiveli van domovine razvili su socijalnu infrastrukturu kako formalnu tako i neformalnu. U Be\u010du i drugim gradovima Austrije bili su aktivni jugoslovenski klubovi koji su se pre svega brinuli o organizaciji slobodnog vremena radnika, ali su istovremeno bili i mesta sastajali\u0161ta radnika, gde su se razmenjivale sve preko potrebne informacije. U Be\u010du je delovao jugoslovenski kulturni centar, a postojao je i Dom Jugoslovena, sme\u0161ten u petom be\u010dkom becirku. Danas je to bioskop Film Casino. U \u0161kolama je postojala jugoslovenska dopunska nastava, a jugoslovenski radnici imali su mogu\u0107nost usavr\u0161avanja na maternjem jeziku preko isturenih odeljenja narodnih univerziteta iz Jugoslavije. Neformalne mre\u017ee bile su mnogo ja\u010de nego formalne, a jugoslovenski radnici su se me\u0111usobno informisali o radnim mestima, pravnoj regulativi vezanoj za boravak i pru\u017eali pomo\u0107 novoprido\u0161lim radnicima. Tako\u0111e njihov boravi\u0161ni i radni status je u vreme dolaska bio pravno re\u0161en, odnosno svi su imali boravi\u0161ne i radne dozvole na du\u017ee vreme.<\/p>\n

Radovi koji se bave pitanjem izbeglica iz Bosne tokom 90-ih godina doti\u010du se pitanja odnosa ove dve grupe sasvim povr\u0161no. Cilj ovog rada jeste dovo\u0111enje u vezu izbegli\u010dke i jugoslovenske radne migracije u Austriji. Bez sagledavanja pitanja i analize odnosa ove dve socijalne grupe ne mogu se razmotriti osnovna pitanja vezana za bosanske izbeglice u Austriji.<\/p>\n

Dolazak mnogih izbeglica koji su imali prijatelje i ro\u0111ake u Austriji neminovno ih je upu\u0107ivao na njihovu pomo\u0107. Bile su to prve adrese gde se tra\u017eilo sigurno uto\u010di\u0161te, gde su se dobijale informacije o sistemu, adresama nadle\u017enih organa, mogu\u0107im formama zaposlenja. Gastarbajterska emigracija pomagala je novoprido\u0161lim ljudima iz ratom pogo\u0111enih podru\u010dija da prona\u0111u poslove u neformalnom sektoru. Uglavnom su to bili ni\u017ee pla\u0107eni poslovi, odnosno ona vrsta poslova gde je bio zaposlen i najve\u0107i broj jugoslovenskih gastarbajtera. Nenad M. je tako dobio prvi posao u mesari Radatz gde je 90% radnika bilo iz podru\u010dja odakle su do\u0161li njegovi ro\u0111aci. Ubrzo je video da to nije za njega i okrenuo se \u0161kolovanju. Upravo ovde postaje jasan konflikt izme\u0111u stare gastarbajterske populacije i izbegli\u010dke (Slavnic 2016). On se ispoljavao na vi\u0161e nivoa. Prvi i najvidljiviji bila je o\u010digledna razlika u provo\u0111enju slobodnog vremena. Naime, ve\u0107ina mladih ljudi koja je do\u0161la, imala je utisak da je do\u017eivela kulturni \u0161ok.<\/em><\/p>\n

,,Ja sam imao puno ro\u0111aka iz talasa migracija 70-ih. Tada sam se dru\u017eio sa mojim vr\u0161njacima. Sin od moje tetke je moje godi\u0161te, imali smo razli\u010dite interese. Ja Sarajlija do\u0161ao, oni me odveli u kafanu sa narodnom muzikom. To je za mene bio kulturni \u0161ok. Meni je bilo ispod \u010dasti da slu\u0161am Plavi Orkestar. Ja sam bio tada heavy metalac.\u201c (<\/em>Nenad M. 25.04. 2017)<\/p>\n

Populacija koja je do\u0161la tokom 90-ih godina imala je druga stremljenja, ciljeve i nije \u017eelela da se zadovolji ostankom na dnu dru\u0161tvene lestvice, iako je bila svesna svog izbegli\u010dkog polo\u017eaja. U tome se ogleda najve\u0107a razlika u odnosu na gastarbajtersku populaciju. Konflikti su se vrlo brzo javili na nivou tra\u017eenja i biranja poslova i vrlo \u010desto su se mogla \u010duti prebacivanja kao npr: ,,ja sam ovde ve\u0107 25 godina, \u017eivim u 30 kvadrata i imam wc na hodniku, ti sada ne\u0107e\u0161 da radi\u0161 te poslove, \u0161ta ti zami\u0161lja\u0161\u201c. <\/em><\/p>\n

Izbegli\u010dka populacija vrlo brzo je krenula da ide svojim putem koji je bio razli\u010dit od gastarbajterskog. Naravno da su motivi dolaska bili druga\u010diji i da su pri tome oni igrali dosta veliku ulogu, ali i nivo obrazovanja je tako\u0111e bio odlu\u010duju\u0107i. ,,Interesi su bili druga\u010diji. Ljudi su davali prioritet drugim stvarima. Ja sam do\u0161ao tu i poku\u0161ao sam ovde da \u017eivim. Ja sam ovde, ja se moram ovde integrisati. Tu je bilo par ljudi koje sam upoznao i koji su mi pomogli iz gastarbajterske populacije, ali je sfera interesa bila druga\u010dija. Ja sam imao neke druge prioritete.\u201c<\/em><\/p>\n

Sveto A. je tipi\u010dan primer izbegli\u010dke populacije. Kada je do\u0161ao u Austriju po\u010deo je da radi na svim poslovima na crno, dok nije preko posla u jednoj pekari uspeo da dobije slobodan pristup tr\u017ei\u0161tu radne snage, odnosno radnu dozvolu. Zajedno za bratom odlu\u010duje se na otvaranje kafi\u0107a 1994. godine. Kafe nije bio namenjen jugoslovenskoj odnosno bosanskoj publici, vec doma\u0107oj austrijskoj publici. Na ovoj ta\u010dki postaje jasna \u017eelja da se napravi iskorak iz gastarbajterskog miljea. Nepoznavanje gastronomskog posla, kao i sistema doveo je do toga da kafi\u0107 nije bio ekonomski odr\u017eiv i zatvoren je nakon godinu dana. Bio je to jedan vrlo hrabar korak na koji su se odlu\u010dili bra\u0107a iz Vare\u0161a. Ovde se jasno mogu videti ograni\u010denja gastarbajterske populacije, koja je mogla da posreduje pri pronala\u017eenju odre\u0111ene vrste poslova, ali ne i kod pokretanja privatnih firmi, jer ve\u0107ina populacije iz 70-ih nije radila kao samostalni preduzetnici. ,,Mi smo te na\u0161e \u0161kole ovde, jako puno platili. Poenta da mi nismo znali zakon, nismo znali jezik i otvori\u0161 lokal i ka\u017ee\u0161 eto nas.\u201c <\/em>(Sveto A. 2017).<\/p>\n

Kada su shvatili da lokal nije isplativ preuzeli su restauratorsku radnju u okolini. ,,Kupi\u0161 barokni stari name\u0161taj pa ga popravi\u0161, sre\u0111uje\u0161 pa ga preprodaje\u0161, pa smo onda sa malim kamion\u010di\u0107ima po\u010deli da radimo selidbe. To u su\u0161tini nije sa kamionima funkcionisalo i onda smo ostali samo na jednom. <\/em>Tada je jedna mu\u0161terija tra\u017eila da se ne\u0161to opere, kao nije to problem, i tako smo krenuli brat i ja. Prvi auftrag je operemo jednu banku i onda je to tako krenulo od 2000. godine u ovu bran\u0161u. Kada sam do\u0161ao u Austriju imao sam 500 maraka.\u201c<\/em> (Sveto A. 2017).<\/p>\n

Sveto danas ima sopstvenu firmu koja upo\u0161ljava preko 30 radnika. Mo\u017ee govoriti o svojevrsnoj etni\u010dkoj ekonomiji, jer je ve\u0107ina usposlenika sa prostora biv\u0161e Jugoslavije. Ovaj pojam implicira da se aktivnost migrantskih firmi umnogome razlikuje od doma\u0107ih, pre svega jer su one nastale u tzv. ekonomskim dru\u0161tvenim ni\u0161ama, i da su se tek u poslednje vreme pro\u0161irile na \u010ditav gradski prostor (Stock 2013: 14). Ipak, re\u010d je o firmi koja otvara nova radna mesta i znatno doprinosi austrijskoj i lokalnoj ekonomiji. \u017delja sa socijalnim usponom i nezavisno\u0161\u0107u vrlo je izra\u017eena kod ve\u0107ine izbeglica. Neki od njih su uspeli da osnuju svoje firme, dok je ve\u0107ina mladih ljudi tzv. ratne generacije zavr\u0161ila \u0161kole odnosno fakultete i danas radi u vrlo uspe\u0161nim korporacijama. \u010cak i oni koji nisu imali mogu\u0107nosti da se \u0161koluju, uspeli su u okviru zadatih okolnosti da ostvare najbolje za sebe.<\/p>\n

 <\/p>\n

***<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Dolazak velikog broja bosanskih izbeglica stavio je Austriju u samo nekoliko meseci pred ogromne probleme. Izbijanje rata i brzina njegovog \u0161irenja dovela je do toga da je u vrlo kratkom vremenu veliki broj ljudi morao da pobegne od smrti, rata i razaranja. Prema ukupnom broju stanovnika Austrija je primila daleko ve\u0107i broj izbeglica nego ostale zapadnoevropske zemlje. Pri tome treba dodati i ljude koji nisu samo izbegli iz Bosne i Hercegovine, ve\u0107 i iz drugih delova Jugoslavije, ne \u017eele\u0107i da budu mobilisani. U ukupnom broju najve\u0107i broj izbeglica na\u0161ao je uto\u010di\u0161te u SR Nema\u010dkoj \u2013 350 hiljada prema zvani\u010dnim podacima UNCHR-a \u2013 dok se na drugom mestu nalazila Austrija sa 80 hiljada. Ipak SRN je imala 10 puta vi\u0161e stanovnika nego Austrija. Jedino su Srbija i Hrvatska primile ve\u0107i broj izbeglica nego Austrija.<\/p>\n

Pokretanje humanitarne akcije Bund-L\u00e4nder uspelo je da olak\u0161a umnogome \u017eivot ljudima koji su izbegli sa Balkana. S druge strane, perspektiva dobijanja stalnog boravka i radne dozvole bila je mnogo izvesnija u Austrji nego \u0161to je to bio slu\u010daj pore\u0111enja radi sa SR Nema\u010dkom. U Saveznoj republici, izbeglice nisu imale pristup trzi\u0161tu radne snage, niti je postojala mogu\u0107nost da se putem rada na crno dobiju potrebni papiri. Tako\u0111e, u pojedinim nema\u010dkim pokrajinama kao npr. u Berlinu, nije bilo mogu\u0107e poha\u0111ati univerzitet nakon zavr\u0161etka \u0161kolovanja. Sa zavr\u0161etkom rata u Bosni velika ve\u0107ina bosanskih izbeglica je vra\u0107ena (Dimova 2006).<\/p>\n

Populacija koja je do\u0161la 90-ih godina umnogome se razlikovala od one koja je do\u0161la tokom 60-ih godina. Primer Austrije je specifi\u010dan utoliko vi\u0161e jer je u ovoj zemlji \u017eiveo veliki broj jugoslovenskih gastarbajtera. Bosanske izbeglice su neminovno bile upu\u0107ene na ve\u0107 razvijenu formalnu i neformalnu infrastukturu jugoslovenskih gastarbajtera. Oni su u neformalnom pogledu olak\u0161avali posao austrijskim institucijama, jer su bile adrese gde se tra\u017eilo uto\u010di\u0161te, sme\u0161taj, obja\u0161njenje funkcionisanja austrijskog sistema, zna\u010denja beh\u00f6rde i posao u neformalnom sektoru. Uprkos tome, tokom vremena do\u0161lo je do razvijanja konflikta izme\u0111u ove dve grupacije. To je bilo neminovno i normalno jer se radilo o dva dijametralno suprotna sveta, koji su imale sopstvene predrasude i predstave o drugoj grupi. Izbegli\u010dka populacija imala je druga stremljenja i od gastarbajterske. U odnosu na gastarbajtere primetna je socijalna mobilnost u izbegli\u010dkoj populaciji. Ono \u0161to se umnogome zaboravlja jeste da je Austrija tokom 90-ih godina putem izbegli\u010dkog talasa dobila izuzetno dobro obrazovane ljude brain froce drain<\/em> koji se itekako razlikovao od human work force<\/em> drain 60-ih. Upravo u sada\u0161njem trenutku ova \u010dinjenica postaje vidljiva.<\/p>\n

\u00a0<\/em><\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Bibliografija: <\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Knjige <\/strong><\/p>\n

Herzog-Putzenberger, Barbara (2017). Ungleichkeiten in der Einwanderungsgesselschat, Intergenerationale Mobilit\u00e4t der angeworbenen Arbeitkr\u00e4fte in \u00d6sterreich<\/em>, Springer Wiesbaden.<\/p>\n

Pio Fuchs, Stephen (1999). Handlungsspielr\u00e4ume einer Fl\u00fcchtlingspolizik zwischen v\u00f6lkerrechtlichen Rahmenbedingungen, staatlichen Priorit\u00e4ten und kommunalen Interessen<\/em>, Frankfurt a.M, Peter Lang.<\/p>\n

Philip \u2013 Amus Riecken (2006). Die Duldung als Verfassungsproblem<\/em>, Berlin.<\/p>\n

Stock, Miriam (2013). Der Geschmack der Gentrifizierung: Arabische Imbisse in Berlin<\/em>, De Gruyter, Berlin.<\/p>\n

 <\/p>\n

Zbornik<\/strong><\/p>\n

Hannes Tretter (ur.) (2000). Temporary Protection f\u00fcr bosnische Fl\u00fcchtlinge in Europa, L\u00e4nderberichte<\/em>, Verlag \u00d6sterreich, Wien .<\/p>\n

 <\/p>\n

\u010clanak u \u010dasopisu<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Calic, Marie-Janine (2017): \u201cKleine Geschichte Jugoslawiens\u201d. Aus Politik und Zeitgeschichte<\/em> 40-41: 16-23.<\/p>\n

Dimova, Rozita, (2006): \u201cFrom Protection to Ordeal: Duldung Status and Bosnians in Berlin\u201d.<\/em> Working Papers\/ Max Planck Institut for Social Antrhtopology; No. 87. Halle\/Saale: Max Planck Institut for Social Antrhtopology<\/em>.<\/p>\n

Franz, Barbara (2001): \u201cTransplanted or Uprooted, Integration Efforts of Bosnian Refugees based Upon Gender, Class and Ethnic Differences in New York City and Vienna\u201d. The European Journal of Women\u00b4s Studies <\/em>, Vol. 10 (2): 135-157.<\/p>\n

Franz, Barbara (2003): \u201cBosnian refugees and socio-economic realities:changes in refugee and settlement policies in Austria and the United States.\u201d Journal of Ethnic and Migration Studies<\/em>, Vol.29, No.1:5-25.<\/p>\n

Ivanovi\u0107, Vladimir (2013): \u201cDie Besch\u00e4ftigung jugoslawischer Arbeitskr\u00e4fte in \u00d6sterreich in den 1960er und 1970er Jahren\u201d, Zeitgeschichte 1\/40<\/em>, 35-49.<\/p>\n

Taucher, Werner (1995): \u201eAuswgew\u00e4hlte Fragen zur vor\u00fcbergehende Schutzgew\u00e4hrung im V\u00f6lkerrecht anhand der Aufnahme von bosnischen Schutzsuchenden in \u00d6sterreich\u201c, Austrian Journal of Public and international Law<\/em>, 49<\/em>: S. 227-247.<\/p>\n

Abkommen zwischen Bundesregirung der Republik \u00d6sterreich und der Regierung der Sozialistischen F\u00f6derativen Republik Jugoslawien \u00fcber die Aufhebung der Sichtvermerkspflicht, BGBI 1965\/365<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u010clanak u zborniku<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Jerome, Elie (2014): \u201c<\/em>Histories of Refugee and Forced Migration Studies\u201d, The Oxford Handbook of Refugee and Forced Migration Studies<\/em>. Elena Fiddian-Qasmiyeh, Gil Loescher, Katy Long, and Nando Sigona, Oxford , 23-36.<\/p>\n

Leutloff-Grandits, Carolin (2005): Return as a Strategy of Social Security? Generational and Family Based Approaches to Return of Serbian War-Refugees to Croatia, Generations, Kinship and Care. Gendered Provisions of Social Security in Central Eastern Europe<\/em>. ed. Haldis Haukanes and Francis Pine, University of Bergen, Bergen.<\/p>\n

Slavnic, Zoran (2016): \u201eConflicts and inter-ethnic solidarity: Bosnian refugees in Malm\u00f6\u201c, The Bosnian Diaspora: Integration in transnational communties<\/em>. <\/em>Valenta, Marko; Ramet, Sabrina Petra. (ur.) Ashgate: 263-279.<\/p>\n

 <\/p>\n

Web<\/strong><\/p>\n

Velad\u017ei\u0107, Sabina (2017). \u201cJugoslavija u istorijskoj perspektivi\u201d. https:\/\/www.oslobodjenje.ba\/o2\/kultura\/jugoslavija-u-istorijskoj-perspektivi<\/a> (1.12.2017)<\/p>\n

Die Presse, Seit 1945: ,,\u00d6sterreich nahm zwei Milionen Fl\u00fcchtlinge auf\u201c, 30.07. 2015; http:\/\/diepresse.com\/home\/innenpolitik\/4789503\/Seit-1945_Oesterreich-nahm-zwei-Mio-Fluechtlinge-auf<\/a>; 29.01.2018<\/p>\n

ORF, ,,Warum 1992 klappte, was heute scheiterte\u201c. 10.08. 1992; http:\/\/orf.at\/stories\/2292981\/2292970\/<\/a>; 29.01.2018<\/p>\n

Der Standard, ,,Wie die Gastarbeiter \u00d6sterreich ver\u00e4nderte\u201c, 14.05.2014; http:\/\/derstandard.at\/1399507543662\/Wie-die-Gastarbeiter-Oesterreich-veraenderten<\/a>;<\/p>\n

Migration: ,,Die Fl\u00fcchlinge werden \u00d6sterreich ver\u00e4ndern\u201c. 29.01.2018<\/p>\n

https:\/\/www.profil.at\/oesterreich\/migration-fluechtlinge-oesterreich-5855533<\/a>;<\/p>\n

Generation EX Yu 11.10 2016<\/p>\n

http:\/\/fm4v3.orf.at\/stories\/1773710\/<\/a><\/p>\n

Andr\u00e1s Szigetvar (2016), ,,Warum die Integration der Bosnien-Fl\u00fcchtlinge klappte\u201c<\/p>\n

http:\/\/derstandard.at\/2000030611094\/Warum-die-Integration-der-Bosnien-Fluechtlinge-klappte-und-es-heute, 15.05. 2017<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Oral History Intervjui:<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Interview mit Nenad M, Wien, 25.04, 2017, Audioaufnahmen beim Autor.<\/p>\n

Intervju mit Sveto A., Wien 26.04. 2017, Audioaufnahmen beim Autor.<\/p>\n

Interview mit Vlado N, Wien 25.04. 2017, Audioaufnahmen beim Autor.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n

 <\/p>\n

[1]<\/a> Duldung je ozna\u010davao pravni pojam ,,privremene za\u0161tite\u2019\u2019 ljudi iz ratom zahva\u0107enih podru\u010dja.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-9896","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-temati"],"acf":{"facebook_opis":""},"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[{"id":52631,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52631","url_meta":{"origin":9896,"position":0},"title":"Predavanje Ivana Tepe\u0161a: Djelovanje hrvatske politi\u010dke emigracije","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"23. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"Odjel za me\u0111unarodnu suradnju i iseljeni\u0161tvo Matice hrvatske Predavanje Ivana Tepe\u0161a: Djelovanje hrvatske politi\u010dke emigracije Utorak, 28. travnja 2026. u 18:00 sati, Dvorana Ljudevita Jonkea (Mala dvorana MH), Strossmayerov trg 4, Zagreb dr. sc. Ivan Tepe\u0161, Institut za istra\u017eivanje migracija Hrvatska politi\u010dka emigracija obilje\u017eila je polustoljetnu hrvatsku povijest u drugoj\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"","width":0,"height":0},"classes":[]},{"id":52704,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52704","url_meta":{"origin":9896,"position":1},"title":"Predstavljanje knjige “Vladimir Vasiljevi\u0107: Moji do\u017eivljaji. Dnevni\u010dki zapisi iz Prvoga svjetskog rata i poratnoga vremena”","author":"Filip \u0160imunjak","date":"29. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"Doga\u0111anja ovogodi\u0161njega Festivala povijesti Kliofest zapo\u010dinjemo ve\u0107 i prije samoga slu\u017ebenog otvaranja, predstavljanjem knjige \u201eMoji do\u017eivljaji. Dnevni\u010dki zapisi iz Prvoga svjetskog rata i poratnoga vremena\u201d Vladimira Vasiljevi\u0107a, koju su priredili Karlo Rukavina i Damir Agi\u010di\u0107. Pozivamo Vas na predstavljanje koje \u0107e se odr\u017eati u ponedjeljak 4. svibnja, s po\u010detkom u\u2026","rel":"","context":"U "Knjige"","block_context":{"text":"Knjige","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=8"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Naslovna-V.-Vasiljevic.webp?fit=1200%2C600&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Naslovna-V.-Vasiljevic.webp?fit=1200%2C600&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Naslovna-V.-Vasiljevic.webp?fit=1200%2C600&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Naslovna-V.-Vasiljevic.webp?fit=1200%2C600&ssl=1&resize=700%2C400 2x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Naslovna-V.-Vasiljevic.webp?fit=1200%2C600&ssl=1&resize=1050%2C600 3x"},"classes":[]},{"id":52633,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52633","url_meta":{"origin":9896,"position":2},"title":"POVIJEST TRE\u0160NJEVA\u010cKE GLAZBE: prikupljanje virtualnog fundusa Muzeja susjedstva Tre\u0161njevka","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"23. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"utorak 28. 4. 2026. 14 - 18 h Nova BAZA, Nova cesta 66, Zagreb Prvi su dani ljeta 1957. godine. Bo\u017eica Kalafati\u0107 poha\u0111a drugi razred Osnovne \u0161kole Bratstvo i jedinstvo, danas kralja Tomislava, a ide i na muzi\u010dke satove u Mo\u0161\u0107eni\u010dkoj ulici. Na fotografiji s harmonikom u rukama stoji u\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/MST_prikupljanje.jpg?fit=380%2C475&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200},"classes":[]},{"id":52607,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52607","url_meta":{"origin":9896,"position":3},"title":"No\u0107 knjige: Kako je prije 410 godina smr\u0107u Shakespearea i Cervantesa zavr\u0161ilo razdoblje renesanse u knji\u017eevnosti","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"22. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"\u010cetvrtak, 23. travnja 2026. u 18:00 sati, Knji\u017eara Matice hrvatske, Ulica Matice hrvatske 2, Zagreb Uvodna rije\u010d: dr. sc.\u00a0Dubravka Brezak Stama\u0107, pro\u010delnica Odjela za knji\u017eevnost Matice hrvatske Prof. dr. sc. Ivan Lupi\u0107, redoviti profesor u Odsjeku za anglistiku i Odsjeku za kroatistiku Sveu\u010dili\u0161ta u RijeciShakespeare, kazali\u0161te, glazbaKada se susre\u0107emo sa\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/noc_knjige_2026.jpg?fit=680%2C276&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/noc_knjige_2026.jpg?fit=680%2C276&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/noc_knjige_2026.jpg?fit=680%2C276&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x"},"classes":[]},{"id":52496,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52496","url_meta":{"origin":9896,"position":4},"title":"30 godina Podru\u017enice \u2013 Javno predavanje Matea \u010calu\u0161i\u0107a \u201eSlavonski Brod u Domovinskom ratu\u201c","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"17. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"U 2026. navr\u0161ava se trideset godina od osnutka Podru\u017enice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskoga instituta za povijest. Obilje\u017eavanje ove zna\u010dajne obljetnice zapo\u010dinje ciklusom javnih povijesnih predavanja znanstvenika Instituta. Tre\u0107e po redu je predavanje Matea \u010calu\u0161i\u0107a \u2013 \u201eSLAVONSKI BROD U DOMOVINSKOM RATU\u201c. Predavanje \u0107e se odr\u017eati 21. travnja 2026.\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Predavanje-Calusic.png?fit=860%2C1200&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Predavanje-Calusic.png?fit=860%2C1200&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Predavanje-Calusic.png?fit=860%2C1200&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Predavanje-Calusic.png?fit=860%2C1200&ssl=1&resize=700%2C400 2x"},"classes":[]},{"id":52628,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52628","url_meta":{"origin":9896,"position":5},"title":"Predavanje dopisnog \u010dlana HAZU Alaina Finkielkrauta Izrael, Europa, antisemitizam","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"23. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"Francuski filozof Alain Finkielkraut, redoviti \u010dlan Francuske akademije i dopisni \u010dlan HAZU, odr\u017eat \u0107e predavanje\u00a0Izrael, Europa, antisemitizam u utorak 28. travnja 2026. u 13 sati u Knji\u017enici HAZU,\u00a0Strossmayerov trg 14 u Zagrebu. Uvodne rije\u010di odr\u017eat \u0107e\u00a0akademkinja \u017deljka \u010corak i\u00a0akademik Dra\u017een Katunari\u0107. Predavanje \u0107e se odr\u017eati na francuskom jeziku uz konsekutivno\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Alain_Finkielkraut.jpg?fit=350%2C407&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200},"classes":[]}],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9896","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9896"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9896\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10026,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9896\/revisions\/10026"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9896"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9896"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9896"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}