{"id":9891,"date":"2018-05-19T21:01:03","date_gmt":"2018-05-19T21:01:03","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=9891"},"modified":"2018-05-19T21:01:03","modified_gmt":"2018-05-19T21:01:03","slug":"radina-vucetic-o-jednom-jubileju-ili-kako-se-ne-secamo-jugoslavije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=9891","title":{"rendered":"Radina Vu\u010deti\u0107, O jednom jubileju ili kako se (ne) se\u0107amo Jugoslavije"},"content":{"rendered":"

Radina Vu\u010deti\u0107<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

O jednom jubileju ili kako se (ne) se\u0107amo Jugoslavije<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Abstract: Jubileji su podsticaji za promi\u0161ljanja za\u0161to se slavi, ili ne slavi istorija, a 2018. godina obiluje va\u017enim istorijskim jubilejima (1848, 1878, 1918, 1948, 1968), od kojih je jedan od najva\u017enijih stogodi\u0161njica stvaranja Jugoslavije. On je prilika da se preispita ne samo taj \u010din \u2013 ujedinjenje i ono \u0161to mu je prethodilo \u2013 ve\u0107 i celokupno postojanje Jugoslavije (i kraljevine, i socijalisti\u010dke Jugoslavije), kao i njen dramati\u010dni i tragi\u010dni kraj. U jubilarnoj godini, od posebne va\u017enosti je analiziranje odnosa srpske istoriografije i prema jubileju, i prema Jugoslaviji, ali i celokupnog srpskog dru\u0161tva, \u0161to sve zajedno otvara pitanje kulture (ne)se\u0107anja u Srbiji.<\/em><\/p>\n

Klju\u010dne re\u010di: Jugoslavija, jubileji, kultura se\u0107anja, srpska istoriografija<\/p>\n

 <\/p>\n

Jubilej Jugoslavije<\/strong><\/p>\n

Stogodi\u0161njica stvaranja Jugoslavije va\u017ean je trenutak i za istori\u010dare, i za dru\u0161tva u dr\u017eavama nastalim iz Jugoslavije, i posle Jugoslavije. Jubileji su prilike da se zapitamo za\u0161to slavimo istoriju, kako slavimo istoriju, a ako je ne slavimo \u2013 za\u0161to je ne slavimo. Ovaj jubilej je i podsticaj da se kriti\u010dki preispita i sveobuhvatno promisli celokupna istorija Jugoslavije, odnos prema njoj dok je postojala, ali i posle njenog nestanka, kao i odnos struke (u ovom tekstu, odnos srpske istoriografije) prema zemlji koje vi\u0161e nema i svemu \u0161to se u njoj i sa njom zbivalo. Pi\u0161u\u0107i o jubilejima, Michael Mitterauer naglasio je da se proslave ili obele\u017eavanja jubileja odnose na \u010duvanje uspomene na odre\u0111ene istorijske doga\u0111aje, a kada su u pitanju stogodi\u0161njice, da se naj\u010de\u0161\u0107e radi o sve\u010danom obele\u017eavanju nekog doga\u0111aja.[1]<\/a> U ovom slu\u010daju, s obzirom na krvavi raspad Jugoslavije sa stotinama hiljada mrtvih i raseljenih, sve\u010dano obele\u017eavanje je isklju\u010deno, \u010dak bi bilo neukusno, ali je bavljenje njome u svim aspektima itekako bitno, pa i nu\u017eno.<\/p>\n

U razmatranju ovogodi\u0161njeg jubileja, trenutno (prole\u0107e 2018) najkarekteristi\u010dnije je vidno \u0107utanje istoriografske struke. I kada se jubilej pominje, pominje se samo stogodi\u0161njica, ali se ni ona ne vezuje za promi\u0161ljanje Jugoslavije i svega \u0161to se desilo od njenog nastanka, do njenog raspada. Ono \u0161to je, tako\u0111e, karakteristi\u010dno, jeste nastavak demonizovanja Jugoslavije, uz mnogobrojne teorije zavere, i to ne samo u medijima, ve\u0107 \u010desto upravo i u istoriografiji. Satanizacije, a i mistifikacije, uvek i u svemu parali\u0161u racionalizacije, a u istorijskoj nauci i njenu su\u0161tinu \u2013 istinu. Ako se uzmu u obzir re\u010di profesora Mitterauera da \u201eproslavljanje istorije jeste naro\u010dit vid onosa prema istoriji\u201d,[2]<\/a> a da su jubileji \u010desto i polazi\u0161te za manipulisanje istorijom u interesu aktuelnih politi\u010dkih ciljeva, postavlja se pitanje za\u0161to se o ovako va\u017enom jubileju mahom \u0107uti, ili se progovara na na\u010din na koji se progovara. U kontekstu jubileja kojima ova godina obiluje (1848, 1878, 1918, 1948, 1968) potrebno je postaviti i pitanje za\u0161to radije proslavljamo godi\u0161njice bitaka, nego velikih i zna\u010dajnih doga\u0111aja, pri \u010demu je dovoljno setiti se obele\u017eavanja 600 godina od Kosovskog boja 1989. godine, ili obele\u017eavanja stogodi\u0161njice po\u010detka Prvog svetskog rata, da bi se potvrdila teza Michaela Mitterauera da jubileji bitaka imaju tendenciju ukazivanja na neprijatelja protiv koga se jo\u0161 i danas treba boriti.[3]<\/a> Odnos prema jubileju i jubilejima u 2018. godini (ve\u0107ina ovih zna\u010dajnih godi\u0161njica se, naime, u Srbiji jo\u0161 ne pominje, ili se pominje uzgredno), ukazuje da u Srbiji ne postoji kultura se\u0107anja ili da je skoro ekscesna, kao i da je Jugoslavija mrtva ne samo geografski i ustavnopravno, ve\u0107 i tamo gde toga ne bi smelo da bude \u2013 u istoriografskoj struci.<\/p>\n

Bez obzira na ovakvu (ne)kulturu se\u0107anja, ili kulturu nese\u0107anja, i na o\u010diglednu nelagodu struke u Srbiji vezanu za obele\u017eavanje stogodi\u0161njice od nastanka Jugoslavije, \u010dinjenica je da je ovaj jubilej prelomni trenutak, od raspada zemlje do danas, za njeno sveobuhvatno promi\u0161ljanje, kriti\u010dko preispitivanje, valorizovanje, postavljanje mnogobrojnih pitanja, ali i davanja odgovora na njih. Ovo je, tako\u0111e, prilika za istorijsku struku da izbegne dominantni, crno-beli pogled na Jugoslaviju, kao i u javnosti sveprisutno demonizovanje, ili glorifikovanje te zemlje, i da napravi temelje za neku budu\u0107u sintezu o Jugoslaviji, koja od njenog raspada, do danas, u srpskoj istoriografiji jo\u0161 ne postoji. Trenutak je, svakako, i da se preispita da li je nacionalizam ostao dominantan kulturno-dru\u0161tveni koncept u sagledavanju istorije Jugoslavije, \u0161to je karakteristika ne samo srpske, nego i ostalih istoriografija nastalih u postjugoslovenskim decenijama i u postjugoslovenskom prostoru. Nacionalni predznaci istoriografije (srpska, hrvatska, bo\u0161nja\u010dka, bilo \u010dija) kao da, u mnogim slu\u010dajevima, neprikosnoveno usmeravaju i polazi\u0161ta, i ishodi\u0161ta istorijske nauke. Trenutak je, tako\u0111e, i da se utvrdi da li antikomunisti\u010dki talas jo\u0161 presudno \u201ediktira\u201d pogled i na Kraljevinu Jugoslaviju, i na socijalisti\u010dku Jugoslaviju, jer, kako je Todor Kulji\u0107 ukazao, postsocijalisti\u010dki period karakteri\u0161e \u017eestoko demonizovanje socijalizma, a antikomunizam, kao okvir novog poretka se\u0107anja, ali i zaborava, ostaje jedno od glavnih polazi\u0161ta i za promi\u0161ljanje Jugoslavije.[4]<\/a><\/p>\n

Politiku i poetiku zaborava u sagledavanju Jugoslavije uo\u010dio je i Miroslav Jovanovi\u0107. Pi\u0161u\u0107i o srpskoj istoriografiji i njenoj krizi, on je upozoravao da ne sme da do\u0111e do potiranja, brisanja i zaborava jugoslovenskog iskustva u istorijskoj svesti. Smatrao je da jugoslovensko iskustvo ostaje integralni deo istorijske svesti srpskog naroda, deo koji, od strane nauke i kulture, mora biti racionalno promi\u0161ljen radi savremenog samoodre\u0111enja i prakti\u010dnog delovanja u budu\u0107nosti. On je tada, a od tada je pro\u0161la skoro decenija, upozorio da taj deo istorije ne sme da bude brisan iz kolektivnog pam\u0107enja ili \u201eosu\u0111en\u201d.[5]<\/a> Gde je danas srpska istoriografija, posle ovakvih upozorenja, sa racionalnim promi\u0161ljanjem Jugoslavije i jugoslovenskog iskustva?<\/p>\n

U vode\u0107im istoriografijama proteklih decenija je do\u0161lo do dramati\u010dnih obrta u poimanju nau\u010dne objektivnosti, istorijske stvarnosti i nau\u010dne istine, a prou\u010davanja kulture se\u0107anja su do\u017eivela svoj uspon zahvaljuju\u0107i Mestima se\u0107anja<\/em> Peirre Nora. Njegova shvatanja da istorija ne treba da proslavlja pro\u0161lost, ve\u0107 da se okrene analizama na\u010dina na koji je pro\u0161lost proslavljana, kao da nije nai\u0161la na ve\u0107i odjek u Srbiji, a i u drugim postjugoslovenim prostorima. Srpska istoriografija, prvo izolovana, a kasnije samoizolovana od svetskih tokova, okrenuta tuma\u010denjima prevazi\u0111enih ideolo\u0161kih podela, ostala je u stanju zatvorenosti, \u0161to je stvorilo prazan prostor za brojne politi\u010dke manipulacije i zloupotrebe istorije.[6]<\/a><\/p>\n

Da bi se srpska istoriografija o Jugoslaviji sagledala i van uskih, granicama ome\u0111enih okvira, potrebno je njene domete staviti i u \u0161iri, me\u0111unarodni kontekst, i videti koji i kakvi su rezultati svetske istoriografije o Jugoslaviji, a koji i kakvi su srpske. Paradoks je da se teme na koje se u srpskoj javnosti jo\u0161 uvek gleda negativno, s podsmehom, ili preteranom glorifikacijom, ili koje se, prosto, ignori\u0161u, ozbiljno izu\u010davaju na stranim univerzitetima, gde je sve ve\u0107i broj doktorskih teza u kojima se analiziraju jugoslovenski sistem, institucije, biografije, politika nesvrstavanja, samoupravljanje, modernizacijski dometi, kao i da je sve vi\u0161e literature o Jugoslaviji stranih autora, u \u010demu prednja\u010de dela o socijalisti\u010dkom periodu, i o raspadu dr\u017eave.[7]<\/a> Jugoslovenske teme postaju va\u017ene i u najrelevantnijim svetskim muzejima, pa je za jul 2018. u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku (The Museum of Modern Art) najavljeno otvaranje velike izlo\u017ebe o jugoslovenskom socijalisti\u010dkom modernizmu u arhitekturi Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980<\/em>,[8]<\/a> a izlo\u017eba Tito in Africa: Picturing Solidarity<\/em> je odr\u017eana u oksfordskom Pitt Rivers Muzeju (novembar 2017\u2013april 2018),[9]<\/a> dok \u0107e u Wende muzeju u Los An\u0111elesu ova izlo\u017eba biti predstavljena javnosti 2019. godine.<\/p>\n

Stogodi\u0161njica stvaranja Jugoslavije je, stoga, prilika, ali i obaveza za istorijsku struku, da se bavi Jugoslavijom \u2013 i kraljevinom Jugoslavijom, i socijalisti\u010dkom Jugoslavijom \u2013 ali i njenim raspadom, \u0161to je tema koja se najo\u010diglednije izbegava ili se, po merama politi\u010dkih, nacionalno prenagla\u0161enih, pa i li\u010dnih pogleda, pojednostavljuje u rasponu od oda do opela. Poslednja sinteza o istoriji Jugoslavije koju imamo u Srbiji je trotomna Istorija Jugoslavije: 1918-1988<\/em> Branka Petranovi\u0107a, objavljena 1988. godine, dakle dok je ta Jugoslavija jo\u0161 postojala. Srpska istoriografija 30 godina kasnije nije na\u0161la za shodno da se bavi tom zemljom u celini, odnosno da ponudi sinteti\u010dki pogled na njenu istoriju, kao ni da se bavi njenim raspadom, uz izuzetke monografija koji doti\u010du samo odre\u0111ene segmente i doga\u0111aje. Uz dominantni tradicionalni pozitivizam, nedostatak zaokru\u017eenih valorizacija u srpskoj istoriografiji Miroslav Jovanovi\u0107 tuma\u010dio je i nedostatkom sinteti\u010dkih pogleda, problematizacije i kontekstualizacije.[10]<\/a><\/p>\n

U periodu od raspada Jugoslavije u Srbiji nisu nastale sinteze ni o kraljevini Jugoslaviji, socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji, a nema ni zna\u010dajnih biografija, poput biografije kralja Aleksandra (s izuzetkom radova Branislava Gligorijevi\u0107a), ili Josipa Broza Tita.[11]<\/a> Umesto ozbiljnog istoriografskog sagledavanja li\u010dnosti Josipa Broza Tita, javnosti se o njemu nude popularni ili tabloidni naslovi, poput Tito-lov-politika<\/em>, \u017dene u Titovoj sjeni<\/em>, Automobili i Josip Broz Tito<\/em>, Jelovnici poznatih li\u010dnosti: kako se hranio Josip Broz Tito<\/em>, Titov kuvar, Tri diktatora: Staljin, Hitler, Tito: psihopoliti\u010dka paralela<\/em>, i mnogi drugi. Ovakav odnos prema Titu u \u0161iroj javnosti mo\u017eda i ne iznena\u0111uje, ali u istoriografiji ipak \u010dudi nedostatak njegove relevantne biografije i razli\u010ditih pogleda na njegovu li\u010dnost. I ovo se mora staviti u \u0161iri kontekst raspada zemlje i tranzicije iz jednog sistema u drugi. Posle sloma socijalizma, naime, demonizacija Tita bila je va\u017ean segment razbu\u0111enih nacionalizama, a nacionalisti su tvrdili da je period proveden u Jugoslaviji bio period nacionalne i ideolo\u0161ke porobljenosti, te da je slom SFRJ bio neizbe\u017ean. Nacionalizam, uvek, napadaju\u0107i druge i drugo, brani, zapravo, neodbranjivo u svom bi\u0107u. U sklopu novog \u201eretrospektivnog fatalizma\u201d, kako ga opisuje Todor Kulji\u0107, Tito, kao simbol SFRJ, isklju\u010divo se posmatrao kao autoritarni ili totalitarni vladar, svojevrsni d\u017eelat Srba. Generalno, odbacivanjem jugoslovenstva kao \u201eideje nametnute spolja\u201d, spontano su se vremenom legitimizovale razli\u010dite nacionalisti\u010dke struje, sve do kvislin\u0161kih i fa\u0161isti\u010dkih, o \u010demu svedo\u010di revizija istorije, kao dominantan trend u srpskoj javnosti, ali i u srpskoj istoriografiji u poslednje dve decenije.[12]<\/a> U takvoj situaciji, gde je nama, na stogodi\u0161njicu od stvaranja, Jugoslavija?<\/p>\n

 <\/p>\n

Srpska istoriografija i odnos prema Jugoslaviji<\/strong><\/p>\n

Pierre Bourdieu bio je u pravu kada je govorio da zadatak moderne istorijske nauke do\u017eivljava kao protivte\u017eu \u201eoficijelnoj istoriji spomen-dana\u201d. Ali, \u0161ta se de\u0161ava kada moderna istorijska nauka \u0107uti, ili odgovara vo\u0111ena emocijama i strastima, a ne nau\u010dnim prinicipima, i kada \u201eoficijelno\u201d obele\u017eevanje jubileja (bar kako izgleda u aprilu 2018) skoro da i ne postoji, ili je svedeno na obele\u017eavanje jednog \u010dina, a ne jedne ideje i istorije jedne zemlje?<\/p>\n

U aprilu jubilarne 2018. godine, u najavi je nekoliko konferencija, od kojih je najzna\u010dajnija me\u0111unarodna konferencija \u201eKraj rata, Srbi, i stvaranje Jugoslavije\u201d, u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice srpske i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, a koja u sebi, prakti\u010dno, spaja obele\u017eavanje stogodi\u0161njice dva doga\u0111aja \u2013 kraja Prvog svetskog rata i stvaranja Jugoslavije. U pozivnom pismu su, kao okvirne teme vezane za stvaranje Jugoslavije, predlo\u017eene \u201eStvaranje jugoslovenske dr\u017eave\u201d, \u201eNosioci jugoslovenskog ujedinjenja, njihova shvatanja, me\u0111usobni odnosi, planovi, razlike i kompromisi\u201d i \u201eSrbi i Srbija kao klju\u010dni \u010dinioci jugoslovenskog ujedinjenja (vojni, politi\u010dki, diplomatski)\u201d.[13]<\/a> Ovaj poziv je, sude\u0107i po temama, etnocentri\u010dan, a u njemu nije problematizovano nijedno pitanje vezano za Jugoslaviju, niti su navedeni razlozi i ciljevi odr\u017eavanja jedne ovakve konferencije, sem onog op\u0161teg, jubilarnog.<\/p>\n

Najve\u0107i korak u obele\u017eavanju jubileja napravio je Muzej Jugoslavije, koji je jedna od retkih institucija koje su sa\u010duvale jugoslovenski atribut u svom nazivu.[14]<\/a> Pored imena, ovaj muzej je institucija koja se kontinuirano najvi\u0161e bavi Jugoslavijom i njenom istorijom, te je u godini stogodi\u0161njice Jugoslavije on oti\u0161ao najdalje, makar u svojim planovima, u promi\u0161ljanju jubileja. Muzej Jugoslavije je za 2018. planirao niz programa kojima bi se obele\u017eila ova va\u017ena godi\u0161njica, ali je od mnogih moralo da se odustane, \u0161to zbog rekonstrukcije muzeja, koja je zapo\u010deta 2017. godine, \u0161to zbog nespremnosti dr\u017eave da finansijski pomogne ponu\u0111ene programe. Ukoliko se rekonstrukcija zavr\u0161i u planiranom roku, u renoviranom muzeju \u0107e se na samu stogodi\u0161njicu stvaranja Jugoslavije, 1. decembra 2018, otvoriti izlo\u017eba Formiranje jugoslovenske dr\u017eave (100 godina Jugoslavije)<\/em>, koja \u0107e se baviti pojavom i razvojem jugoslovenske ideje, i obuhvatiti period od po\u010detka 20. veka do dono\u0161enja Vidovdanskog ustava (1921), iako ova hronologija ne deluje ubedljivo i opravdano. Kako je navedeno u kustoskom predlogu projekta, postavka \u0107e sadr\u017eati \u201emultiperspektvne prikaze i interpretacije \u010dina ujedinjenja i evolucije jugoslovenske ideje do dana\u0161njih dana\u201d, \u0161to ukazuje da \u0107e izlo\u017eba oti\u0107i korak dalje od evociranja uspomena na sam \u010din stvaranja Jugoslavije, i da \u0107e se baviti i problematizovanjem istorije Jugoslavije tokom celog njenog trajanja.<\/p>\n

S druge strane, va\u017ean projekat o Jugoslaviji na kome ovaj muzej radi od 2015. godine, ne\u0107e mo\u0107i da se privede kraju. Ideja da se povodom stogodi\u0161njice od stvaranja Jugoslavije, u Muzeju Jugoslavije otvori nova stalna postavka tematskom izlo\u017ebom 100 godina Jugoslavije<\/em>, nije nai\u0161la na razumevanje Ministarstva kulture, i upravo u ovoj, jubilarnoj godini, Muzeju za stalnu postavku nisu dodeljena materijalna sredstva. Ovim je propu\u0161tena retka prilika da u najva\u017enijoj instituciji kulture koja se bavi prou\u010davanjem Jugoslavije i jugoslovenskog kulturnog i istorijskog nasle\u0111a, bude predstavljen regionalni projekat 100 godina Jugoslavije<\/em>, kojim je javnosti trebalo da se, putem nove stalne postavke, tematske izlo\u017ebe, nau\u010dne konferencije i publikacije, \u201eobjasne okolnosti i razlozi nastajanja prve jugoslovenske dr\u017eave i promene kroz koje je ona prolazila tokom \u010ditavog peroda postojanja.\u201d Za razliku od uobi\u010dajenih pau\u0161alnih ocena o Jugoslaviji u srpskim medijima, ali i u nauci, poput \u201etamnica naroda\u201d, \u201eversajska tvorevina\u201d, \u201efatalna gre\u0161ka\u201d, \u201eplod zavere\u201d, \u201ezabluda\u201d, projekat je imao za cilj da \u201eistakne univerzalne vrednosti za koje se Jugoslavija zalagala, osvetli najzna\u010dajnije jugoslovenske fenomene, preispita njenu ulogu u me\u0111unarodnoj zajednici, kao i uzroke njenog nasilnog raspada.\u201d[15]<\/a> Na \u017ealost, ova prilika, da u renoviranom muzeju javnosti bude predstavljen pogled na celokupnu istoriju Jugoslavije, od njenog stvaranja do nestanka izosta\u0107e, jer je odluka Ministarstva kulture Republike Srbije da ovaj projekat ne podr\u017ei, samo jedan u nizu pokazatelja odnosa dr\u017eave prema velikom jubileju.[16]<\/a><\/p>\n

Ovakva situacija ukazuje da \u0107e dominantnu ulogu u obele\u017eavanju stogodi\u0161njice stvaranja Jugoslavije imati mediji, a ne struka. S obzirom na to kako je Jugoslavija od raspada bila tretirana u srpskim medijima, izvesno je da \u0107e jubilej biti jo\u0161 jedna prilika za revizionisti\u010dke poglede, za tvrdnje da je Jugoslavija bila versajska\/ve\u0161ta\u010dka tvorevina, tamnica naroda, totalitarna dr\u017eava, da je bila zabluda i gre\u0161ka, da je Tito bio diktator, a da su nam se ratovi devedesetih, skoro uvek u pasivu, desili. Istina o kraju pri\u010de o Jugoslaviji kod mnogih kao da je razlog da se be\u017ei i od njenog po\u010detka. Ako se dogodi da obele\u017eavanje stogodi\u0161njice stvaranja Jugoslavije pro\u0111e u nekriti\u010dkom i revizionisti\u010dkom, a ne dubinskom sagledavanju te dr\u017eave i jugoslovenske ideje, utemeljenom na ozbiljnim istra\u017eivanjima, bi\u0107e to jo\u0161 jedna u nizu propu\u0161tenih prilika i srpske istoriografije, i dru\u0161tva u celini.[17]<\/a><\/p>\n

Kada je o srpskoj istoriografiji re\u010d, najupe\u010datljiviji je, ne samo oko stogodi\u0161njice stvaranja Jugoslavije, ve\u0107 i s istorijom Jugoslavije, pomenuti nedostatak sinteze. Ne samo da u Srbiji nema radova istori\u010dara iz Srbije koji bi predstavljali sinteze, nego nema ni prevoda mnogobrojnih istorija Jugoslavije objavljenih u inostranstvu. Dva izuzetka \u010dine prevodi knjige Johna Lampea Jugoslavija kao istorija: bila dvaput jedna zemlja<\/em>, objavljene 2004. godine i knjige Istorija Jugoslavije u 20. veku<\/em> Mari-\u017danin \u010cali\u0107, objavljene 2013. godine. Javnosti u Srbiji su, tako, nepoznata dela o Jugoslaviji poput Johna Allcocka i njegove Explaining Yugoslavia<\/em> (2000), Dennisona Rusinowa i njegovih The Yugoslav Experiment 1948-1974<\/em> (1978) i Yugoslavia: Oblique Insights and Observations<\/em> (2000), Leslie Benson i Yugoslavia: A Concise History<\/em> (2001), Holma Sundhausena i Geschichte Jugoslawiens<\/em>, 1918-1980<\/em> (1982), kao i mnoge druge knjige koje su od raspada Jugoslavije iza\u0161le u svetu.<\/p>\n

\u010cudna, i u nau\u010dnom smislu nedopustiva zatvorenost srpske istoriografije, svakako je na tragu \u201eincidenta\u201d vezanog za objavljivanje knjige Holma Sundahussena, Istorija Srbije<\/em>, kada je napravljen presedan u izdava\u0161tvu, da prevedena i objavljena knjiga, u svom pogovoru, sadr\u017ei i napad na nju i na njenog autora, koji je optu\u017een za revizionizam i \u201epoliti\u010dku osudu Srba za nedela i ratne zlo\u010dine u poslednjim ratovima za jugoslovensko nasle\u0111e\u201d.[18]<\/a> Ovim pogovorom Du\u0161ana Batakovi\u0107a, na neki na\u010din je \u201eozvani\u010den\u201d stav srpske istoriografije, kojim se su\u0161tinski ne toleri\u0161u strani autori, jer je, kako je navedeno, pojednostavljivanje i jednozna\u010dna i stereotipizovana interpretacija, obi\u010daj \u201ekoji se odoma\u0107io u nekim istoriografijama razvijenih dr\u017eava\u201d, te da je nastala \u201eistorijska \u0161kola sumnjive nau\u010dne vrednosti\u201d. Iako, kako je Batakovi\u0107 naveo, od nekih Sundhaussenovih zaklju\u010daka \u201enekom \u010ditaocu mo\u017ee, uz konstantnu jezu, i hladan znoj da probije niz le\u0111a\u201d, on se na kraju vi\u0161e nego specifi\u010dnog pogovora jednoj knjizi zalo\u017eio da ovakve knjige \u201eipak treba da budu dostupne i doma\u0107oj publici\u201d,[19]<\/a> mada se do izdanja Istorije Jugoslavije <\/em>Mari-\u017danin \u010cali\u0107, i posle njenog prevoda, ovakvi \u201eizleti\u201d u strane istoriografije o Jugoslaviji, ipak nisu de\u0161avali. Nekada\u0161nja parola \u201etu\u0111e ne\u0107emo, svoje ne damo\u201d, u srpskoj istoriografiji su\u0161tinski kao da se svela na \u201etu\u0111e ne\u0107emo, svoje nemamo.\u201d<\/p>\n

Ne\u0161to se ipak de\u0161ava i u srpskoj istoriografiji, i postoje svojevrsna ogla\u0161avanja o stogodi\u0161njici Jugoslavije i od strane istori\u010dara u Srbiji, \u0161to kroz njhova dela, \u0161to kroz istupe u medijima. Najambiciozniji poduhvat vezan za jubilej Jugoslavije, bar ako je suditi po najavama, svakako je \u201ekapitalna knjiga\u201d Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije<\/em> u izdanju Catene Mundi. Ova izdava\u010dka ku\u0107a se, kako je navedeno na njenom sajtu, bori protiv \u201eimperijalne globalizacije koja uru\u0161ava nacionalne identitete\u201d.[20]<\/a> Najzna\u010dajniji poduhvat ovog izdava\u010da je encklopedija srpskog naroda Catena Mundi<\/em> (\u201everige sveta\u201d), Predraga Dragi\u0107a Kijuka, objavljena 1992, kao \u201esinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku\u201d, a u \u201ekapitalna izdanja\u201d i \u201ekultne knjige\u201d spadaju i Knjiga o Dra\u017ei<\/em>, Rusija, na\u0161a daleka majka<\/em>, Anglo-ameri\u010dka obmana<\/em>, Crvena kuga<\/em>… Sa autorima, osvedo\u010denim borcima za srpsku stvar, poput Vasilija Kresti\u0107a, Koste \u010cavo\u0161kog, Mila Lompara, Sr\u0111e Trifkovi\u0107a, Milo\u0161a Kovi\u0107a, i drugih, \u201eCatena Mundi\u201d je 18. decembra 2017. godine, na svom sajtu, objavila vest o novom, kapitalnom izdanju, kojim \u0107e obele\u017eiti stogodi\u0161njicu od osnivanja Jugoslavije. U startu je jasna i pozicija novog, kapitalnog dela o Jugoslaviji, \u201eu tvrdom povezu, na preko 1000 strana\u201d, sa \u201eluksuznim koricama sa zlatotiskom\u201d, uz mogu\u0107nost upisa imena pretplatnika:<\/p>\n

\u201eJugoslavije vi\u0161e nema, a kao njeno jedino nasle\u0111e name\u0107u nam se aveti titoizma. One i dalje poku\u0161avaju da formiraju na\u0161e \u017eelje, projekcije i razumevanje polo\u017eaja Srbije i srpskog naroda. Mo\u017eemo li, vek posle stvaranja ove utopijske dr\u017eave, trezveno sagledavati jugoslovenski projekat? Imamo li za to snage s obzirom na to da smo najve\u0107e \u017ertve njenog raspada?\u201c<\/p>\n

Izdava\u010d odmah daje i odgovor na ovo pitanje i dodaje: \u201eMi verujemo da srpski narod ima snage i zato Vam nudimo kapitalni izdava\u010dki projekat \u2013\u00a0Istorija jedne utopije: 100 godina od osnivanja Jugoslavije<\/em>.\u201d Pored \u201esvedo\u010denja tvoraca i graditelja me\u0111uratne dr\u017eave\u201d, Aleksandra Beli\u0107a, Jovana Cviji\u0107a, Nikolaja Velimirovi\u0107a, Slobodana Jovanovi\u0107a, Jovana Du\u010di\u0107a i ostalih, u \u201ekapitalnom izdava\u010dkom poduhvatu\u201d su zastupljeni i antologijski tekstovi, kako je navedeno, \u201enajuticajnijih intelektualaca druge polovine 20 veka\u201d \u2013 Mihaila \u0110uri\u0107a, Milorada Ekme\u010di\u0107a, Dragoljuba \u017divojinovi\u0107a, Du\u0161ana T. Batakovi\u0107a, Ljubodraga Dimi\u0107a, Koste \u010cavo\u0161kog, Mila Lompara\u2026, a zastupljeni su i autori \u201ekoji svojim radom obele\u017eavaju prve dve decenije 21. veka\u201d, Milo\u0161 Kovi\u0107, \u010cedomir Anti\u0107, Slobodan Antoni\u0107 i mnogi drugi\u2026 Jedna re\u010d u ovom nabrajanju autora jeste klju\u010dna za razumevanje odnosa struke prema stogodi\u0161njici stvaranja Jugoslavije \u2013 re\u010d \u201enajuticajniji\u201d. Od kraja osamdesetih, naj\u010de\u0161\u0107e delovanjem kroz SANU, ve\u0107ina ovih autora jeste, kao \u201enajuticajnija\u201d, doprinela stvaranju samoviktimizuju\u0107e slike Srbije i srpskog naroda, i negativnoj slici Jugoslavije, a ova knjiga, sude\u0107i po temama koje otvara, zapravo nastavlja, a mogu\u0107e i u\u010dvr\u0161\u0107uje antijugoslovensku i izrazito nacionalnu retoriku zapo\u010detu u ovom krugu sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Tako se, kao \u201ebitne teme\u201d koje \u0107e biti \u201esabrane me\u0111u koricama knjige\u201d Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije<\/em>, izdvajaju \u201enastanak jugoslovenske ideje\u201d i \u201eprogramski tekstovi tvoraca Jugoslavije\u201d, ali i \u201ekako su velike sile uticale na stvaranje i raspad Jugoslavije\u201d, \u201egeopoliti\u010dki smisao Jugoslavije\u201d, i \u201epolitika Vatikana prema Jugoslaviji\u201d, posle \u010dega se ni\u017eu teme iz posleratne, socialisti\u010dke Jugoslavije, kao \u201eda li je Jugoslavija bila mogu\u0107a posle Jasenovca\u201d, \u201eporeklo i posledice avnojevskih granica\u201d, \u201eda li je titoizam sprovodio hrvatsku nacionalnu politiku\u201d, \u201ebrionski plenum, Rankovi\u0107ev pad i Ustav iz 1974\u201d, sa dramati\u010dnim zaklju\u010dnim temama \u2013 \u201ejugonostalgija kao ose\u0107anje i instrument propagande\u201d i \u201ekomadanje srpskog jezika kao lingvisti\u010dko nasle\u0111e propagande\u201d.[21]<\/a><\/p>\n

Na sli\u010dnom tragu, mada manje radikalno i direktno nego u \u201ekapitalnom izdanju\u201d \u201eCatene Mundi\u201d, u istorijskoj polemici u Nedeljniku<\/em> \u201e100 godina od stvaranja Jugoslavije\u201d, u kojoj su u\u010destvovali akademik i profesor Ljubodrag Dimi\u0107, dr Mom\u010dilo Pavlovi\u0107, direktor Instituta za savremenu istoriju i prof. dr Predrag Markovi\u0107, otvorena su pitanja da li je Jugoslavija najskuplji srpski eksperiment, da li je Srbija imala boljih istorijskih opcija, da li je Jugoslavija uop\u0161te mogla da opstane, \u010dime je u startu postavljen pravac polemike. Najve\u0107i deo razgovora odnosio se na pitanje polo\u017eaja Srbije u Jugoslaviji, od samog njenog nastanka, kao i pitanje \u201e\u017ertvovanja\u201d srpske dr\u017eavnosti u korist Jugoslavije (Mom\u010dilo Pavlovi\u0107: \u201eSrbija za tu dr\u017eavu \u017ertvuje svoju dr\u017eavnost i 1.250.000 (a mo\u017eda i vi\u0161e) svojih stanovnika. Srbija svojom diplomatijom od jugoslovenskog prostora stvara \u010dinioca politi\u010dke stvarnosti Evrope i pijemonti\u010dkim konceptom uvodi ostale Jugoslovene u novu dr\u017eavu, tako da oni ne pla\u0107aju ratne kontribucije.\u201d).[22]<\/a> U polemici su izneti i stavovi (\u201eneki na\u0161i stariji profesori tvrde\u201d), dosta \u010desti i u javnosti, \u201eda je Jugoslavija kukavi\u010dje jaje koje su lukavi Slovenci, a pre svega lukavi Hrvati, podmetnuli naivnom Pa\u0161i\u0107u i regentu Aleksandru\u201d, kao i teorija da su \u201eHrvati i Slovenci u\u0161li u Jugoslaviju sa podmuklom namerom da se za\u0161tite od italijanskih, ma\u0111arskih i \u2013 u slovena\u010dkom slu\u010daju \u2013 austrijskih stremljenja\u201d, mada je Predrag Markovi\u0107, prvo iznev\u0161i takve tvrdnje, zaklju\u010dio \u2013 \u201eJugoslavija nikako nije proizvod naivne srpske dobrote i lukavih katoli\u010dkih zaverenika, ve\u0107 je to brak iz ra\u010duna.\u201d Tako\u0111e je u ovoj polemici, na vi\u0161e mesta, izneta i teza da je \u201eu samom temelju formiranja Jugoslavije stajala klica raspada (Markovi\u0107).\u201d[23]<\/a><\/p>\n

\u201eIstorijska debata 100 godina Jugoslavije\u201d nastavljena je u Nedeljniku<\/em>[24]<\/a> i povodom konferencije \u201e100 godina Jugoslavije: na\u0161a stvar\u201d, koja je odr\u017eana u Mokroj Gori, a na kojoj su u\u010destvovali ekonomisti (Ljubomir Mad\u017ear, Miodrag Zec, Goran Nikoli\u0107), umetnici (Vladimir Kecmanovi\u0107, Muharem Bazdulj, Dejan Stojiljkovi\u0107, Dragan Bjelogrli\u0107), privrednici (Miroslav Mi\u0161kovi\u0107), sportisti (Du\u0161an Duda Ivkovi\u0107) i novinari (Olja Be\u0107kovi\u0107, Ljiljana Smajlovi\u0107, Zoran Panovi\u0107, Dragoljub Dra\u017ea Petrovi\u0107), razgovaraju\u0107i o nasle\u0111u Jugoslavije i povezivanju novonastalih dr\u017eava posle njenog raspada.[25]<\/a> Istorijsku struku je, kao jedini u\u010desnik, predstavljao \u010cedomir Anti\u0107, koji je za tu priliku dao i uvodnu re\u010d, te je ona, za analizu odnosa srpske istoriografije prema jugoslovenskom jubileju izuzetno va\u017ena, tim pre \u0161to su pomenuti uspesi jugoslovenske dr\u017eave relativizovani \u2013 \u201eOna (Jugoslavija \u2013 R.V.) je donela, i to mo\u017eemo sad da ka\u017eemo, mnoga dobra\u201d, dok su neuspesi nagla\u0161eni (\u201eneuspeh modernizacije, neuspeh nacionalne integracije, neuspeh slovenskog jedinstva, ne samo jugoslovenskog.\u201d).[26]<\/a><\/p>\n

Ovakvi pogledi, \u010dini se dominantni u Srbiji, nisu, me\u0111utim, samo \u201esrpska stvar.\u201d Ni u Hrvatskoj pogled na Jugoslaviju nije znatno druga\u010diji. Prema pisanju hrvatskih medija, pojam \u201eJugoslavija\u201d je za ve\u0107inu onih koji nisu imali jugoslovensko iskustvo ne\u0161to \u0161to je egzoti\u010dno, daleko i nepoznato, s izuzetkom onoga \u0161to svi \u201eznaju\u201d \u2013 da je to bila tamnica naroda u kojoj su Hrvati stradavali, a Hrvatska bila podvrgnuta konstantnoj plja\u010dki.[27]<\/a><\/p>\n

Svi ovi pogledi na stvaranje Jugoslavije i njenu istoriju, ostavljaju utisak i dalje dominantno negativnog pristupa, s naglaskom na srpsku \u017ertvu u \u201ejugoslovenskom projektu\u201d, i na jo\u0161 preovla\u0111uju\u0107i antikomunisti\u010dki diskurs. U svim pomenutim razmi\u0161ljanjima o Jugoslaviji, koja dolaze i iz struke, i dalje dominira naracija o Jugoslaviji kao tamnici naroda, koja je utemeljena krajem osamdesetih i po\u010detkom devedesetih\u00a0godina 20. veka. Ve\u0107 uveliko u 21. veku, i dalje je u javnosti o(p)stala mitologizacija Srbije u ratu i stvaranju Jugoslavije, i mitska, samoviktimizuju\u0107a slika Srba, kao neshva\u0107enih heroja palih za pogre\u0161an cilj, za Jugoslaviju.[28]<\/a> Ovakva tuma\u010denja srpskog heroizma i (samo)\u017ertvovanja, neminovno su poslu\u017eila i tuma\u010denju raspada zemlje, koji Todor Kulji\u0107 naziva \u201eretrospektivnim fatalizmom\u201d, bli\u017eem mitskom pam\u0107enju nego kriti\u010dkoj istoriografiji, po kome se Jugoslavija nu\u017eno morala raspasti, jer nije bilo alternative.[29]<\/a><\/p>\n

Se\u0107anja obi\u010dnih ljudi su, me\u0111utim, druga\u010dija. U situaciji gde je nacionalizam kao dominantni dru\u0161tveno-kulturni koncept sna\u017eno odredio dru\u0161tvo u Srbiji, i gde je stvorena slika o srpskom narodu kao \u201e\u017ertvi jugoslovenske zajednice\u201d, postoji izvesna diskrepancija izme\u0111u onoga \u0161to je dominantno u medijima i delu srpske istoriografije, i onoga \u0161to pokazuju ispitivanja javnog mnjenja. Mnogobrojne ankete, naime, pokazuju da su privatna se\u0107anja gra\u0111ana Srbije ostala bitno druga\u010dija od zvani\u010dne interpretacije koju su uvele savremene elite, te da kod naj\u0161irih slojeva dru\u0161tva ne postoji prete\u017eno negativno se\u0107anje na Jugoslaviju i socijalizam. Tako je u anketi sprovedenoj 2010. godine 82% gra\u0111ana Srbije smatralo da se u vreme socijalisti\u010dke Jugoslavije bolje \u017eivelo i prepoznalo je Jugoslaviju kao uva\u017eenu, politi\u010dki stabilnu i uticajnu dr\u017eavu, 64% Tita pamti kao velikog dr\u017eavnika, a 70% \u017eali \u0161to se Jugoslavija raspala, \u0161to je delimi\u010dno i odraz dru\u0161tvene realnosti i optere\u0107enosti ekonomskom krizom, nere\u0161enim ratnim nasle\u0111em i slo\u017eenim (tako\u0111e nere\u0161enim) me\u0111unarodnim polo\u017eajem Srbije, ali i odraz realnosti jedne zemlje koje vi\u0161e nema.[30]<\/a> Ono \u0161to je posebno zanimljivo jeste da je u sli\u010dnoj anketi sprovedenoj u Hrvatskoj 2015. godine, identi\u010dan procenat (82%) hrvatskih ispitanika s iskustvom \u017eivota u SFRJ izjavio da se u Jugoslaviji \u017eivelo bolje, a 40% njih smatra Josipa Broza Tita pozitivnom osobom.[31]<\/a><\/p>\n

Dva me\u0111usobno suprotstavljena mi\u0161ljenja, razlika izme\u0111u oficijalnih narativa i se\u0107anja obi\u010dnih ljudi su, izme\u0111u ostalog, i rezultat razli\u010ditih, \u010desto suprotstavljenih tuma\u010denja jugoslovenske dr\u017eave, ideologije jugoslovenstva i politi\u010dkih praksi, a pozicija za i protiv Jugoslavije je jo\u0161 znatno vi\u0161e u sferi politi\u010dkog nego nau\u010dnog.<\/p>\n

O \u010demu onda govorimo kada govorimo o Jugoslaviji? Ako se pogledaju i srpski mediji, i srpska istoriografija, ono \u0161to ostaje kao prva i najupe\u010datljivija slika odnosa prema Jugoslaviji je crno-beli pogled na tu zemlju, i pojednostavljan pogled na nju uz demonizovanje (\u201eve\u0161ta\u010dka tvorevina\u201c, \u201eversajska tvorevina\u201c, \u201egre\u0161ka\u201c, \u201eneuspeli eksperiment\u201c, \u201etotalitarna dr\u017eava\u201c) ili idealizovanja Jugoslavije, naj\u010de\u0161\u0107e bez ikakvog nau\u010dnog utemeljenja. Zaboravlja se da su dr\u017eave koje su u\u0161le u Jugoslaviju 1918. godine imale status provincije, i bukvalno, i u dubljem zna\u010denju, i da nisu bile va\u017eni \u010dinioci ni evropske, a kamoli svetske politike. Tek sa Jugoslavijom, svakoj od njih rastao je zna\u010daj. Nastala je relativno velika dr\u017eava na Balkanu i u Evropi \u2013 ve\u0107a od svih svojih suseda, sem od Italije, dr\u017eava, naro\u010dito ako govorimo o drugoj Jugoslaviji, za koju se znalo u celom svetu. Vidna na mapi, ona je bila jo\u0161 vidnija po svojim vrednostima u raznim oblastima. Ono \u0161to se u svim dosada\u0161njim istupima o Jugoslaviji i njenom jubileju potpuno negira, sem u regionalnom projektu Helsin\u0161kog odbora za ljudska prava u Srbiji, Jugoslavija u istorijskoj perspektvi<\/em>,[32]<\/a> to je da je Jugoslavija, u oba svoja \u017eivota, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda, i da su se u okviru nje konstituisale budu\u0107e republike, danas dr\u017eave, kao i da su najve\u0107i uzleti svih pojedina\u010dnih naroda ostvareni upravo u toj dr\u017eavi. I to se, o\u010digledno, lak\u0161e prepoznaje u stranoj literaturi o Jugoslaviji, pa tako Mari-\u017danin \u010cali\u0107 navodi da je Jugoslavija bila najozbiljniji modernisti\u010dki poduhvat na ovim prostorima, a sve \u0161to se de\u0161avalo od kraja osamdesetih, i \u0161to se de\u0161ava i danas, jeste u su\u0161tini antimodernisti\u010dko, i vra\u0107a nas \u010ditav vek unazad. Taj povratak u uske devetnaestovekovne nacionalne zabrane, u totalnoj je suprotnosti svemu onome \u0161to je postojalo u obe Jugoslavije.[33]<\/a><\/p>\n

Za\u0161to se mi, onda, ni kao dru\u0161tvo, ni kao struka, su\u0161tinski ne se\u0107amo Jugoslavije, i konstantno be\u017eimo od nje? Za\u0161to pri\u010du o najve\u0107em modernizacijskom uzletu pretvaramo u sliku o neuspehu? Za\u0161to antifa\u0161izam kojim smo se s pravom ponosili, pretvaramo u odu fa\u0161izmu i glorifikujemo kolaboracioniste i fa\u0161iste? Za\u0161to svuda tra\u017eimo samo tu\u0111e nacionalizme, a nikad ne vidimo svoj? Za\u0161to smo re\u0161ili da i ovaj jubilej ne posvetimo se\u0107anju i racionalnom promi\u0161ljanju jedne zemlje, nego dalje samo u njoj vidimo sebe kao \u017ertvu?<\/p>\n

Mo\u017eda je s prole\u0107a 2018. prerano da se unapred donose sudovi kako \u0107e se obele\u017eti stogodi\u0161njica stvaranja Jugoslavije. Ono \u0161to je verovatno jeste da \u0107e se jubilej, tamo gde se bude obele\u017eavao, svoditi na jedan doga\u0111aj \u2013 sam \u010din stvaranja Jugoslavije, uz retka promi\u0161ljanja njene istorije. I ovaj jubilej \u0107e, verovatno je, biti samo jedna od propu\u0161tenih prilika, ali i jedan od na\u0161ih retkih kontinuiteta od raspada Jugoslavije \u2013 da srpsko dru\u0161tvo propusti da obele\u017ei sve zna\u010dajnije godi\u0161njice, gde se prednja\u010di u neobele\u017eavanju antifa\u0161isti\u010dke tradicije Drugog svetskog rata. Neobele\u017eeni, ili gotovo neobele\u017eeni, ostali su i 125 godina od sticanja dr\u017eavne nezavisnosti, stogodi\u0161njica po\u010detka Prvog balkanskog rata, stogodi\u0161njica revolucije u Rusiji, a jedine izuzetke su predstavljali obele\u017eavanje 200 godina od izbijanja Prvog srpskog ustanka (2004) i 100 godina od po\u010detka Prvog svetskog rata (2014). Bave\u0107i se ovakvim istorijskim zaboravom, Miroslav Jovanovi\u0107 je podsetio na dva presedana u novijoj srpskoj istoriji. U 2005. godini, Evropa i svet su obele\u017eavali 60 godina od oslobo\u0111enja Au\u0161vica i 60 godina od pobede nad fa\u0161izmom. Ovim zna\u010dajnim jubilejima, u Au\u0161vicu i Moskvi, prisustvovale su delegacije svih evropskih zemalja. Svih, sem delagacije Srbije.[34]<\/a> Zatvaraju\u0107i o\u010di ne samo pred jubilejima, ve\u0107 pred sopstvenom istorijom, izabrav\u0161i kulturu nese\u0107anja, umesto kulture se\u0107anja, i srpska istoriografija, ali i srpsko dru\u0161tvo, kao da zauvek gube \u0161ansu i za budu\u0107nost.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Literatura:<\/strong><\/p>\n

\u201eSpecijalno izdanje: Istorijska debata \u2013 100 godina Jugoslavije\u201d, Nedeljnik<\/em>, 5.04.2018.<\/p>\n

Allcock, John, Explaining Yugoslavia<\/em>, London: Hurst, 2000.<\/p>\n

Batakovi\u0107, Du\u0161an, \u201eSlika moderne Srbije: dometi, ograni\u010denja, osporavanja\u201d, u: H. Zundhausen, Istorija Srbije: od 19. do 21. veka<\/em>, Beograd: Clio, 2008, str. 549-569.<\/p>\n

Beson, Leslie, Yugoslavia: A Concise History<\/em>, Hondmills: Palgrave Macmillan, 2001.<\/p>\n

Biland\u017ei\u0107, Du\u0161an, Historija socijalisti\u010dke Federativne Republike Jugoslavije: glavni procesi, 1918-1985<\/em>, Zagreb: \u0160kolska knjiga, 1985.<\/p>\n

Bo\u017ei\u0107, Ivan, \u0106irkovi\u0107, Sima, Ekme\u010di\u0107, Milorad, Dedijer, Vladimir, Istorija Jugoslavije<\/em>, Beograd: Prosveta, 1972.<\/p>\n

\u010cali\u0107, Mari-\u017danin, Istorija Jugoslavije u 20. veku<\/em>, Beograd: Clio, 2013.<\/p>\n

\u0106orovi\u0107, Vladimir, Istorija Jugoslavije<\/em>, Beograd: Narodno delo, 1933.<\/p>\n

\u0110oki\u0107, Dejan, Yugoslavism: histories of a failed idea 1918-1992<\/em>, London: Hurst, 2003.<\/p>\n

Hina, \u201eAnketa: A \u0161to vi mislite? \u201d, Jutarnji<\/em>, 8.04.2015. https:\/\/www.jutarnji.hr\/vijesti\/hrvatska\/anketa-a-sto-vi-mislite-ovo-istrazivanje-tvrdi-82-posto-starijih-od-45-godina-smatra-da-se-u-jugoslaviji-zivjelo-bolje\/373603\/<\/a><\/p>\n

Jaki\u0107, Tomislav, \u201eHo\u0107ete \u010dinjenice? Evo vam ih!\u201d, 26.11.2013. Portal Novosti<\/em>, http:\/\/arhiva.portalnovosti.com\/2013\/11\/hocete-cinjenice-evo-vam-ih\/<\/a><\/p>\n

Jovanovi\u0107, Miroslav, \u201eIstoriografija i kriza\u201d, u: M. Jovanovi\u0107, R. Radi\u0107, Kriza istorije \u2013 srpska istoriografija i dru\u0161tveni izazovi kraja 20. i po\u010detka 21. veka<\/em>, Beograd: Udru\u017eenje za dru\u0161tvenu istoriju, 2009, str. 11-132.<\/p>\n

Jovanovi\u0107, Miroslav, \u201eKriza i istorija: Dru\u0161tvena kriza i istorijska svest u Srbiji po\u010detkom 21. veka\u201d, u: M. Jovanovi\u0107, Radi\u0107, Radivoj, Kriza istorije \u2013 srpska istoriografija i dru\u0161tveni izazovi kraja 20. i po\u010detka 21. veka<\/em>, Beograd: Udru\u017eenje za dru\u0161tvenu istoriju, 2009, str. 133-192.<\/p>\n

Kulji\u0107, Todor, \u201eKriti\u010dka kultura se\u0107anja\u201d, Pe\u0161\u010danik<\/em>, 30.06.2006. https:\/\/pescanik.net\/kriticka-kultura-secanja\/<\/a><\/p>\n

Kulji\u0107, Todor, Kultura se\u0107anja. Teorijska obja\u0161njenja upotrebe pro\u0161losti<\/em>, Beograd: \u010cigoja \u0161tampa, 2006.<\/p>\n

Kulji\u0107, Todor, Tito: sociolo\u0161ko-istorijska studija<\/em>, Beograd: Institut za politi\u010dke studije, 1998.<\/p>\n

Lempi, D\u017eon, Jugoslavija kao istorija: bila dvaput jedna zemlja<\/em>, Beograd: Dan Graf, 2004.<\/p>\n

Manojlovi\u0107-Pintar, Olga, \u201eRat i nemir \u2013 o vi\u0111enjima socijalisti\u010dke Jugoslavije, Drugog svetskog rata u kome je nastala i ratova u kojima se raspala\u201d, u: V. Dimitrijevi\u0107 (pr.), Novosti iz pro\u0161losti: znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije<\/em>, Beograd: Beogradski centar za ljudska prava, 2010, str. 83-106.<\/p>\n

Manojlovi\u0107-Pintar, Olga, \u201eIstorijska svest i kolektivni identitet\u201d, u: Istorija i se\u0107anje: studije istorijske svesti<\/em>, Beograd: INIS, 2006.<\/p>\n

Markovi\u0107, Predrag, Tito: kratka biografija<\/em>, Beograd: Muzej istorije Jugosalvije, 2015.<\/p>\n

Miladinovi\u0107, Veljko, \u201e100 godina od stvaranja Jugoslavije: istorijska polemika\u201d, Nedeljnik<\/em>, 28.12.2018.<\/p>\n

Miterauer, Mihael, Milenijumi i druge jubilarne godine. Za\u0161to proslavljamo istoriju<\/em>, Beograd: Udru\u017eenje za dru\u0161tvenu istoriju, 2003.<\/p>\n

Stojanovi\u0107, Dubravka, \u201eJugoslavija i istoriografija\u201d, Pe\u0161\u010danik<\/em>, 21.11.2017. https:\/\/pescanik.net\/jugoslavija-i-istoriografija\/<\/a><\/p>\n

Perovi\u0107, Latinka, et al., Jugoslavija u istorijskoj perspektvi<\/em>, Beograd: Helsin\u0161ki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2017. http:\/\/www.helsinki.org.rs\/serbian\/doc\/jugoslavija%20u%20istorijskoj%20perspektivi.pdf<\/a><\/p>\n

Petranovi\u0107, Branko, Istorija Jugoslavije 1918-1978<\/em>, Beograd: Nolit, 1980.<\/p>\n

Petranovi\u0107, Branko, Istorija Jugoslavije<\/em>: 1918-1988, 1-3, Beograd: Nolit, 1988.<\/p>\n

Rusinow, Dennison, The Yugoslav Experiment 1948-1974<\/em>. London: C. Hurst & Co., 1978.<\/p>\n

Rusinow, Dennison, Yugoslavia: Oblique Insights and Observations<\/em>, University of Pittsburg Press, 2000.<\/p>\n

Sundhausen, Holm, Geschichte Jugoslawiens<\/em>, 1918-1980<\/em>, Kohlhammer, 1982.<\/p>\n

\u0160varm, Filip, \u201eIntervju \u2013 Radina Vu\u010deti\u0107: O \u010demu govorimo kada pri\u010damo o Jugoslaviji\u201d, Vreme<\/em>, 29.12.2017. http:\/\/www.vreme.com\/cms\/view.php?id=1559663<\/a><\/p>\n

Zundhausen, Holm, Istorija Srbije: od 19. do 21. veka<\/em>, Beograd: Clio, 2008.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

 <\/p>\n

[1]<\/a> O jubilejima op\u0161irnije u: M. Miterauer, Milenijumi i druge jubilarne godine. Za\u0161to proslavljamo istoriju<\/em>, Beograd 2003.<\/p>\n

[2]<\/a> M. Miterauer, Milenijumi i druge jubilarne godine. Za\u0161to proslavljamo istoriju<\/em>, Beograd 2003, str. 134-137.<\/p>\n

[3]<\/a> Isto, str. 137, 139.<\/p>\n

[4]<\/a> T. Kulji\u0107, \u201eKriti\u010dka kultura se\u0107anja\u201d, Pe\u0161\u010danik<\/em>, 30.06.2006. https:\/\/pescanik.net\/kriticka-kultura-secanja\/<\/a> (pristupljeno 9.4.2018)<\/p>\n

[5]<\/a> M. Jovanovi\u0107, \u201eKriza i istorija: Dru\u0161tvena kriza i istorijska svest u Srbiji po\u010detkom 21. veka\u201d, u: M. Jovanovi\u0107, R. Radi\u0107, Kriza istorije \u2013 srpska istoriografija i dru\u0161tveni izazovi kraja 20. i po\u010detka 21. veka<\/em>, Beograd 2009, str. 168-169.<\/p>\n

[6]<\/a> O. Manojlovi\u0107-Pintar, \u201eIstorijska svest i kolektivni identitet\u201d, u: Istorija i se\u0107anje: studije istorijske svesti<\/em>, Beograd 2006, str. 10, 18.<\/p>\n

[7]<\/a> Ovo je samo deo naslova, koji su se pojavili u protekle dve godine, koji obra\u0111uju \u0161irok spektar jugoslovenskih tema: R. Mills, The Politics of Football in Yugoslavia. Sport, Nationalism and the State<\/em> (forthcoming, 2018), N. Chomsky, Yugoslavia: Peace, War, and Dissolution<\/em> (PM Press, 2018), Z. Isakovi\u0107, Identity and Security in Former Yugoslavia<\/em> (Routledge, 2018), C. Baker, Race and the Yugoslav region: postsocialist, post-conflict, postcolonial: Theory for a Global Age?<\/em> (Manchester University Press, 2018), R. Niebuhr, The Search for a Cold War Legitimacy: Foreign Policy and Tito\u2019s Yugoslavia <\/em>(Brill, 2017), M. Zaki\u0107, Ethnic Germans and national-socialism in Yugoslavia in World War II<\/em> (Cambridge University Press, 2017), J. C. Behrends, The return to War and Violence: case studies on the USSR, Russia, and Yugoslavia, 1979-2014<\/em> (Routledge, 2017), J. Ploner, P. Naef (eds.), Tourism, Conflict, and Contested Heritage in former Yugoslavia <\/em>(Routledge, 2017), D. Jela\u010da, M. Kolanovi\u0107, D. Lugari\u0107 (eds.), The Cultural Life of Capitalism in Yugosalvia: (Post)Socialism and its Other<\/em> (Palgrave Macmillan, 2017), V. Unkovski Korica, The Economic Struggle for Power in Tito\u2019s Yugoslavia: From World War II to Non-Alignment<\/em> (I.B. Tauris, 2016) itd.<\/p>\n

[8]<\/a> Vi\u0161e o izlo\u017ebi: https:\/\/www.moma.org\/calendar\/exhibitions\/3931<\/a> (pristupljeno 17.04.2018)<\/p>\n

[9]<\/a> https:\/\/www.prm.ox.ac.uk\/Tito_in_Africa<\/a> (pristupljeno 17.04.2018)<\/p>\n

[10]<\/a> M. Jovanovi\u0107, \u201eIstoriografija i kriza\u201d, u: M. Jovanovi\u0107, R. Radi\u0107, Kriza istorije \u2013 srpska istoriografija i dru\u0161tveni izazovi kraja 20. i po\u010detka 21. veka<\/em>, Beograd 2009, str. 68.<\/p>\n

[11]<\/a> Kada su biografije Josipa Broza Tita u pitanju, tu je i dalje najbrojnija publicistika (radovi Pere Simi\u0107a); va\u017ena je studija sociologa Todora Kulji\u0107a (Tito: sociolo\u0161ko-istorijska studija<\/em>, 1998), dok je srpska istoriografija dala samo kratak prilog biografiji Josipa Broza Tita (P. Markovi\u0107, Tito: kratka biografija<\/em>, Beograd: Muzej istorije Jugoslavije, 2015).<\/p>\n

[12]<\/a> T. Kulji\u0107, Kultura se\u0107anja. Teorijska obja\u0161njenja upotrebe pro\u0161losti<\/em>, Beograd 2006, str. 205-206.<\/p>\n

[13]<\/a> Pozivno pismo, 17.01.2018.<\/p>\n

[14]<\/a> Jugoslovenski atribut u imenu jo\u0161 imaju i Arhiv Jugoslavije, Jugoslovensko dramsko pozori\u0161te, Muzej Jugoslovenske kinoteke, Savez udru\u017eenja likovnih umetnika Jugoslavije (SULUJ), Jugokoncert, Savez kompozitora Jugoslavije (SOKOJ), Jugoslovenski bibliografski informacijski institut, Jugoslovensko sportsko dru\u0161tvo Partizan, hotel Jugoslavija.<\/p>\n

[15]<\/a> Predlog projekta 100 godina Jugoslavije<\/em>, Muzej Jugoslavije (interni dokument).<\/p>\n

[16]<\/a> Muzej Jugoslavije \u0107e u 2018. godini nastaviti sa ostalim \u201ejugoslovenskim\u201d aktivnostima, me\u0111u kojima se isti\u010de redovan program \u201eRazgovori o Jugoslaviji \u2013 uvod u (post)jugoslovenske studije\u201d (realizuje se od 2014), koji ima za cilj povezivanje i umre\u017eavanje sa institucijama, organizacijama i pojedincima koji se na razli\u010dite na\u010dine bave Jugoslavijom, kao i preispitivanje i problematizovanje postoje\u0107ih mi\u0161ljenja, znanja i perspektiva o Jugoslaviji (http:\/\/razgovori.mij.rs\/<\/a>) , kao i \u201eProjekat Jugoslavija\u201d u kome je 100 sagovornika razli\u010dite starosne dobi i profila iz svih zemalja nastalih nakon\u00a0raspada Jugoslavije komentarisalo po jedan predmet iz kolekcija Muzeja Jugoslavije, a kroz njih i koncepte kao \u0161to su nesvrstanost,\u00a0solidarnost, modernost, napredak, dr\u017eava, dr\u017eavnik, heroj, samoupravljanje,\u00a0\u017eenska prava, zajednica, pro\u0161lost, budu\u0107nost, ekonomija, rad, slobodno vreme, porodica, nasle\u0111e, kao i o mnoge druge (https:\/\/www.muzej-jugoslavije.org\/projekat-jugoslavija\/<\/a>).<\/p>\n

[17]<\/a> F. \u0160varm, \u201eIntervju \u2013 Radina Vu\u010deti\u0107: O \u010demu govorimo kada pri\u010damo o Jugoslaviji\u201d, Vreme<\/em>, 29.12.2017. http:\/\/www.vreme.com\/cms\/view.php?id=1559663<\/a> (pristupljeno 24.04.2018)<\/p>\n

[18]<\/a> D. Batakovi\u0107, \u201eSlika moderne Srbije: dometi, ograni\u010denja, osporavanja\u201d, u: H. Zundhausen, Istorija Srbije: od 19. do 21. veka<\/em>, Beograd 2008, str. 549-569.<\/p>\n

[19]<\/a> Isto, str. 550, 568.<\/p>\n

[20]<\/a> \u201eCatena Mundi: ko smo i za \u0161ta se borimo\u201d, http:\/\/catenamundi.rs\/o-nama\/<\/a> (pristupljeno 15. apila 2018)<\/p>\n

[21]<\/a> \u201eIstorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije\u201d http:\/\/catenamundi.rs\/vesti\/istorija-jedne-utopije-100-godina-od-stvaranja-jugoslavije\/<\/a> (pristupljeno 15.04.2018)<\/p>\n

[22]<\/a> V. Miladinovi\u0107, \u201e100 godina od stvaranja Jugoslavije: istorijska polemika\u201d, Nedeljnik<\/em>, 28.12. 2018, str. 58-59, 61.<\/p>\n

[23]<\/a> Isto, str. 61.<\/p>\n

[24]<\/a> Kao poseban podlistak ovog broja Nedeljnika<\/em>, iza\u0161lo je \u201eSpecijalno izdanje: Istorijska debata \u2013 100 godina Jugoslavije\u201d, Nedeljnik<\/em>, 5.04.2018.<\/p>\n

[25]<\/a> Kako je navedeno, konferencija je odr\u017eana u organizaciji Mokrogorske \u0161kole menad\u017ementa i Nedeljnika<\/em>.<\/p>\n

[26]<\/a> \u201eSpecijalno izdanje: Istorijska debata \u2013 100 godina Jugoslavije\u201d, Nedeljnik<\/em>, 5.04.2018, str. 4.<\/p>\n

[27]<\/a> T. Jaki\u0107, \u201eHo\u0107ete \u010dinjenice? Evo vam ih!\u201d, 26.11.2013. Portal Novosti<\/em>, http:\/\/arhiva.portalnovosti.com\/2013\/11\/hocete-cinjenice-evo-vam-ih\/<\/a> (pristupljeno 18.04.2018)<\/p>\n

[28]<\/a> D. Stojanovi\u0107, \u201eJugoslavija i istoriografija\u201d, Pe\u0161\u010danik<\/em>, 21.11.2017. https:\/\/pescanik.net\/jugoslavija-i-istoriografija\/<\/a> (pristupljeno 25.04.2018)<\/p>\n

[29]<\/a> T. Kulji\u0107, Kultura se\u0107anja. Teorijska obja\u0161njenja upotrebe pro\u0161losti<\/em>, Beograd 2006, str. 204.<\/p>\n

[30]<\/a> O. Manojlovi\u0107-Pintar, \u201eRat i nemir \u2013 o vi\u0111enjima socijalisti\u010dke Jugoslavije, Drugog svetskog rata u kome je nastala i ratova u kojima se raspala\u201d, u: V. Dimitrijevi\u0107 (pr.), Novosti iz pro\u0161losti: znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije<\/em>, Beograd 2010, str. 99. https:\/\/nastavaistorije.files.wordpress.com\/2010\/12\/novosti-iz-proslosti.pdf<\/a><\/p>\n

[31]<\/a> Hina, \u201eAnketa: A \u0161to vi mislite? \u201d, Jutarnji<\/em>, 8.04.2015. https:\/\/www.jutarnji.hr\/vijesti\/hrvatska\/anketa-a-sto-vi-mislite-ovo-istrazivanje-tvrdi-82-posto-starijih-od-45-godina-smatra-da-se-u-jugoslaviji-zivjelo-bolje\/373603\/<\/a> (pristupljeno 24.04.2018)<\/p>\n

[32]<\/a> Knjigu Jugoslavija u istorijskoj perspektivi<\/em> (Beograd, 2017) mogu\u0107e je preuzeti na http:\/\/www.helsinki.org.rs\/serbian\/doc\/jugoslavija%20u%20istorijskoj%20perspektivi.pdf<\/a>, a vi\u0161e informacija o projektu je dostupno na http:\/\/www.yuhistorija.com\/serbian\/index.html<\/a> (pristupljeno 24.04.2018)<\/p>\n

[33]<\/a> F. \u0160varm, \u201eIntervju \u2013 Radina Vu\u010deti\u0107: O \u010demu govorimo kada pri\u010damo o Jugoslaviji\u201d, Vreme<\/em>, 29.12.2017. http:\/\/www.vreme.com\/cms\/view.php?id=1559663<\/a> (pristupljeno 24.04.2018)<\/p>\n

[34]<\/a> M. Jovanovi\u0107, \u201eKriza i istorija: Dru\u0161tvena kriza i istorijska svest u Srbiji po\u010detkom 21. veka\u201d, u: M. Jovanovi\u0107, R. Radi\u0107, Kriza istorije \u2013 srpska istoriografija i dru\u0161tveni izazovi kraja 20. i po\u010detka 21. veka<\/em>, Beograd 2009, str. 184-189.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-9891","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-temati"],"acf":{"facebook_opis":""},"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[{"id":52657,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52657","url_meta":{"origin":9891,"position":0},"title":"[Predavanje] Jezik i drugost u (post)socijalisti\u010dkoj Srbiji: diskurzivne politike identiteta (YugoLab)","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"24. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"U sklopu projekta Prizma \/ IMAGINATION (\u201eZami\u0161ljanje nacije: srpski nacionalni narativi u sporu (XX\u2013XXI vek)\u201c), koji se realizuje na Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu (2024\u20132027) uz finansijsku podr\u0161ku Fonda za nauku Republike Srbije, organizuje se serija predavanja na kojoj istra\u017eiva\u010di i istra\u017eiva\u010dice projekta predstavljaju rezultate svojih\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=700%2C400 2x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/IFDT_28_IV.png?fit=1200%2C675&ssl=1&resize=1050%2C600 3x"},"classes":[]},{"id":52502,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52502","url_meta":{"origin":9891,"position":1},"title":"Novi znanstveni projekt Hrvatskog instituta za povijest: \u201c\u017drtve ratova i dr\u017eavnog\/politi\u010dkog nasilja u hrvatskoj povijesti 20. stolje\u0107a\u201d","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"17. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"Na redovitoj sjednici Vlade RH, 16. travnja 2026., donijet je Zaklju\u010dak kojim se pokre\u0107e znanstveni projekt \u201c\u017drtve ratova i dr\u017eavnog\/politi\u010dkog nasilja u hrvatskoj povijesti 20. stolje\u0107a\u201d. Projekt \u0107e provoditi i koordinirati Hrvatski institut za povijest u razdoblju trajanja projekta od pet godina. Zakljucak Vlade RH Iz teksta projektnog prijedloga: Problematika\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=700%2C400 2x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Vlada-RH.jpg?fit=1200%2C557&ssl=1&resize=1050%2C600 3x"},"classes":[]},{"id":52631,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52631","url_meta":{"origin":9891,"position":2},"title":"Predavanje Ivana Tepe\u0161a: Djelovanje hrvatske politi\u010dke emigracije","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"23. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"Odjel za me\u0111unarodnu suradnju i iseljeni\u0161tvo Matice hrvatske Predavanje Ivana Tepe\u0161a: Djelovanje hrvatske politi\u010dke emigracije Utorak, 28. travnja 2026. u 18:00 sati, Dvorana Ljudevita Jonkea (Mala dvorana MH), Strossmayerov trg 4, Zagreb dr. sc. Ivan Tepe\u0161, Institut za istra\u017eivanje migracija Hrvatska politi\u010dka emigracija obilje\u017eila je polustoljetnu hrvatsku povijest u drugoj\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"","width":0,"height":0},"classes":[]},{"id":52569,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52569","url_meta":{"origin":9891,"position":3},"title":"[Predavanje] Ne \u010dekaju\u0107i inspiraciju \u2013 anga\u017eovane intelektualne, kulturalne i umetni\u010dke prakse u me\u0111uratnom periodu: teorija i praksa kriti\u010dke levice u jugoslovenskoj kulturi (YugoLab)","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"21. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"U vreme agresivnog ja\u010danja globalne desnice, (pro)fa\u0161isti\u010dkih, rasisti\u010dkih i imperijalisti\u010dkih politika, dok je istovremeno globalna levica izrazito slaba, a progresivni pokreti atomizirani i fragmentisani, va\u017eno je iz savremene perspektive vratiti se revolucionarnim i emancipatorskim zbivanjima u jugoslovenskom (ali i s njima u vezi internacionalnim de\u0161avanjima), kao i dru\u0161tvenoj ulozi kulturalnih\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"","width":0,"height":0},"classes":[]},{"id":52669,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52669","url_meta":{"origin":9891,"position":4},"title":"Predavanje Igora Dude “Odmor kao \u017eivotna potreba: o slobodnom vremenu u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji”","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"27. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"U sklopu proljetnog ciklusa programa\u00a0Kriti\u010dka dramaturgija: pauza, u\u00a0subotu, 25. travnja 2026. u 19 sati\u00a0u prostoru Udru\u017eenja hrvatskih arhitekata povjesni\u010dar Igor Duda\u00a0odr\u017eao je predavanje naslovljeno\u00a0Odmor kao \u017eivotna potreba: o slobodnom vremenu u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji. Industrijalizacija i urbanizacija dru\u0161tava u povijesti su zna\u010dile i prelazak s predindustrijskog na industrijsko shva\u0107anje vremena. Ono\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Duda.png?fit=1200%2C628&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Duda.png?fit=1200%2C628&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Duda.png?fit=1200%2C628&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Duda.png?fit=1200%2C628&ssl=1&resize=700%2C400 2x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Duda.png?fit=1200%2C628&ssl=1&resize=1050%2C600 3x"},"classes":[]},{"id":52592,"url":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=52592","url_meta":{"origin":9891,"position":5},"title":"Predstavljanje knjige “Turska ku\u0107a u Rijeci” u Zagrebu","author":"Branimir Jankovi\u0107","date":"22. travnja 2026.","format":false,"excerpt":"U prostorijama Turskog kulturnog centra Yunus Emre u Zagrebu, u utorak 21. travnja 2026. godine, odr\u017eano je sve\u010dano predstavljanje dopunjenog izdanja knjige Turska ku\u0107a u Rijeci, u organizaciji Hrvatsko-turskog dru\u0161tva Rijeka i partnerstvu sa Skupinom prijateljstva Hrvatska-Turska Hrvatskog sabora, Veleposlanstvom Republike Turske u Republici Hrvatskoj te Turskim kulturnim centrom Yunus\u2026","rel":"","context":"U "Novosti"","block_context":{"text":"Novosti","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?cat=3"},"img":{"alt_text":"","src":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Turska-kuca-ZG.jpg?fit=1200%2C800&ssl=1&resize=350%2C200","width":350,"height":200,"srcset":"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Turska-kuca-ZG.jpg?fit=1200%2C800&ssl=1&resize=350%2C200 1x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Turska-kuca-ZG.jpg?fit=1200%2C800&ssl=1&resize=525%2C300 1.5x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Turska-kuca-ZG.jpg?fit=1200%2C800&ssl=1&resize=700%2C400 2x, https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Turska-kuca-ZG.jpg?fit=1200%2C800&ssl=1&resize=1050%2C600 3x"},"classes":[]}],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9891","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9891"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9891\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9892,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9891\/revisions\/9892"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9891"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9891"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/historiografija.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9891"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}