Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Historijski muzej Bosne i Hercegovine iz Sarajeva i Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju iz Beograda pozivaju vas na konferenciju \u201eSvedo\u010danstvo. Komemoracija. Blagostanje\u201c od 20. do 27. aprila 2018. (Sarajevo, 20-24. april 2018. i Beograd, 26-27. april 2018) u okviru projekta SVEDO\u010cANSTVO \u2013 ISTINA ILI POLITIKA: Koncept svedo\u010denja u komemoraciji jugoslovenskih ratova. Cilj konferencije je da demokratizuje istorijske narative u regionu i da oja\u010da uklju\u010divanje jugoslovenskih ratova u prakse evropskog se\u0107anja.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Svedo\u010denje je \u010din u\u010destvovanja kao i \u010din govorenja, sa mnogim adresantima u isto vreme, bilo da se odnosi na one koji svedo\u010de o situaciji, na samu situaciju svedo\u010denja ili na adresiranje koje konstitui\u0161e razne govornike. Istovremenost prostora i vremena stvara oduvek promenljiv skup singularno-pluralnih dru\u0161tvenih odnosa, intimnih i politi\u010dkih, koji deluje i posle samog \u010dina svedo\u010denja i stvara se iznova pri svakom slu\u0161anju. Raznolikost dru\u0161tvenih odnosa u osnovi svedo\u010denja \u010dini odnos sa realno\u0161\u0107u slo\u017eenim, bilo da se radi o iskustvu ili o onome \u0161to se slu\u0161a. Takav odnos \u010dini nestabilnim zahtev slu\u0161aoca za Istinom, celovitim zna\u010denjem koje bi konstituisalo svedoka kao Subjekta ili generi\u010dkog Subjekta, kao i za svedo\u010denjem \u010dinjeni\u010dnim situacijama koje bi se imenovalo Doga\u0111aj.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Mi\u0161el Fuko opisuje ulogu institucija u kojima se doga\u0111a svedo\u010denje kao \u201carhiv gde je prvi zakon onoga \u0161to mo\u017ee da se ka\u017ee, sistem koji ozna\u010dava pojavljivanje izjava kao izuzetnih doga\u0111aja. Me\u0111utim, arhiv je tako\u0111e ono \u0161to odre\u0111uje da se sve izre\u010dene stvari ne akumuliraju beskona\u010dno u amorfnu masu, niti da se upisuju u nesalomivu linearnost, niti da se prepuste volji slu\u010dajnih spolja\u0161njih nesre\u0107a, ve\u0107 su doga\u0111aji grupisani zajedno u razli\u010dite figure, stvorene zajedno u ravni sa razli\u010ditim odnosima, odr\u017eivi ili magloviti, shodno specifi\u010dnim regularnostima\u2026 Sve to odre\u0111uje ono \u0161to defini\u0161e na\u010din doga\u0111anja neke izjave-stvari, u pitanju je priroda sistema funkcionisanja. Daleko od toga da unifikuje svaku stvar koja je izre\u010dena u nekakav \u0161apat diskursa, daleko od toga da je to jedino \u0161to omogu\u0107ava da postojimo usred sa\u010duvanih diskursa, radi se u pravo o tome \u0161to diferencira diskurse u mnogobrojna postojanja i specifikuje njihovo trajanje.\u201c (Arheologija znanja, 145-146).<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Jedna od po\u010detnih lingvisti\u010dko-teatralnih scena svedo\u010denja je u sudnici i pravnom sistemu. Govorni \u010din svedo\u010denja se spaja sa zahtevom da se predstave dokazi za \u010dinjeni\u010dnu istinu i na taj na\u010din reguli\u0161e multiplicitet dru\u0161tvenih odnosa u osnovi svedo\u010denja. Ozna\u010davaju\u0107i svedoka kao bezinteresnog, svedo\u010denje odbija tvrdnju i zahtev da bilo koji govorni \u010din, uklju\u010duju\u0107i i \u010din svedoka, bude iskazan. Zbog takvih restrikcija, pravni sistem nudi svoju ideju pravde, \u010dak i ako je dosti\u017ena. Me\u0111utim, da li je to sve \u0161to je neophodno? U periodu posle Drugog svetskog rata pojavila se rastu\u0107a uloga me\u0111unarodnog pravnog sistema kao centra koji nudi pravdu za \u017ertve kr\u0161enja ljudskih prava, ratnih zlo\u010dina i zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti, sa kojima su se pojavili pojmovi kao \u0161to su tranziciona i restorativna pravda.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Konferencija \u017eeli da preispita kako se razli\u010dite globalne i ideolo\u0161ke paradigme (ljudska prava, komemoracije Holokausta, upravljanje konfliktima, pomirenje, marksizam) i institucionalni re\u017eimi (lokalni i me\u0111unarodni sudovi, NVO, arhivi, dr\u017eavne i privatne obrazovne institucije) pona\u0161aju kao regulativne mere koje stvaraju adekvatna svedo\u010denja. Glavno pitanje na koje \u017eelimo da odgovorimo je u kakvim prostorima vi\u0161ak, koji svedo\u010denje ve\u0107 oduvek stvara, mo\u017ee da stvori mogu\u0107nost za alternativne dru\u0161tvene odnose koji bi u kontekstu komemoracije jugoslovenskih ratova omogu\u0107ili da se \u017eivi zajedno u blagostanju.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Partneri projekta: U\u010ditelj neznalica i njegovi komiteti, Beograd; Muzej savremene umetnosti, Beograd; Boem, Be\u010d (Austrija); Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT Transeuropa), Rovereto (Italija); Historijski muzej Bosne i Hercegovine, Sarajevo; Centar za kulturnu i socijalnu popravku, Banja Luka; Leibniz-Institut f\u00fcr Ost-und S\u00fcdosteuropaforschung (IOS), Regensburg (Nema\u010dka).<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
PROGRAM KONFERENCIJE:<\/p>\n
http:\/\/www.instifdt.bg.ac.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/Program-Svedocanstvo.-Komemoracija.-Blagostanje.pdf<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Vi\u0161e informacija nalazi se ovde: http:\/\/svedocanstvo-imenovatitoratom.org\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n