Tribinom \u201cSre\u0107an 8. mart!\u201d Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd nastavljaju ciklus \u201cSto godina od osnivanja Jugoslavije\u201d obra\u0111uju\u0107i ovoga puta \u201cproblematiku polo\u017eaja \u017eena u jugoslovenskom dru\u0161tvu\u201d.<\/p>\n
<\/p>\n
—<\/p>\n
<\/p>\n
Tribina Sre\u0107an 8. mart!<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Cejus : Centar za jugoslovenske studije<\/p>\n Dom Omladine Beograda<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n U\u010destvuju:<\/p>\n <\/p>\n Miroslava Male\u0161evi\u0107, Etnografski institut SANU <\/p>\n Hor Na\u0161a pjesma<\/p>\n <\/p>\n Moderatorka: Lada Stevanovi\u0107, Etnografski institut SANU\/Cejus<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Tribinom Sre\u0107an 8. mart! koja se ne slu\u010dajno organizuje u martu mesecu kada se obele\u017eava Me\u0111unarodni dan \u017eena, Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd nastavljaju razgovore na temu Sto godina od osnivanja Jugoslavije. U\u010desnice tribine Sre\u0107an 8. mart! poku\u0161a\u0107e da odgovore na brojna pitanja koja zadiru u problematiku polo\u017eaja \u017eena u jugoslovenskom dru\u0161tvu. U fokusu izlaganja go\u0161\u0107i Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograd bi\u0107e obi\u010daj proslavljanja 8. marta na ovim prostorima po\u010dev od skromne proslave u Beogradu 1914. godine u organizaciji \u017eenskog radni\u010dkog pokreta, pa do kraja osamdesetih pro\u0161log veka. Bi\u0107e re\u010di o tome na koji na\u010din se smisao i karakter obele\u017eavanja 8. marta menjao u zavisnosti od politi\u010dkih i dru\u0161tvenih okolnosti. Poseban akcenat \u0107e se staviti emancipaciju \u017eena u periodu postojanja socijalisti\u010dke Jugoslavije kroz predo\u010davanje uloge koju su u procesu emancipacije imale biv\u0161e pripadnice Narodnooslobodila\u010dkog pokreta Jugoslavije odnosno partizanke. Proces emancipacije \u017eena i njihovog polo\u017eaja u jugoslovenskom dru\u0161tvu razmatra\u0107e se kroz transformaciju porodi\u010dnih odnosa. Posebna pa\u017enja ce biti posvecena osloba\u0111anju seksualnosti, kontroli ra\u0111anja i naporima dr\u017eave da postepenom liberalizacijom abortusa, a zatim i edukacijom o neophodnosti kori\u0161\u0107enja kontracepcije, stane na put ilegalnim poba\u010dajima, smanji broj smrtnih ishoda i favorizuje \u017eeljeno roditeljstvo. Na kraju, u\u010desnice tribine posebno \u0107e se osvrnuti na vezu \u017eenske knji\u017eevnosti i emancipacije odnosno kako se procesi osvajanja \u017eenskih sloboda vide u knji\u017eevnim tekstovima.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n O u\u010desnicama tribine:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Miroslava Male\u0161evi\u0107 (1956) je bila dugogodi\u0161nja saradnica Etnografskog instituta SANU. U svom radu uglavnom se bavila pitanjima polo\u017eaja \u017eena u balkanskoj patrijarhalnoj tradiciji, kao i u savremenoj kulturi, te pitanjima nacionalizma i politika identiteta. Autorka je monografija: Ritualizacija socijalnog razvoja \u017eene (1986), Didara \u2013 \u017eivotna pri\u010da jedne Prizrenke (2004), \u017densko (2007), Ima li nacija na planeti Ribok? (2011).<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Ivana Panteli\u0107 (1977) je nau\u010dna saradnica Instituta za savremenu istoriju i jedna od osniva\u010dica Centra za jugoslovenske studije. Bavi se prou\u010davanjem istorije roda, a posebno procesima emancipacije \u017eena tokom 20. veka. Autorka je monografije Partizanke kao gra\u0111anke \u2013 dru\u0161tvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945\u20131953. Sa Danilom \u0160arencem objavila je monografiju Dve polovine se\u0107anja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata. Bila je urednica i koautorka, sa Ljubinkom \u0160kodri\u0107 i Jelenom Milinkovi\u0107, knjige Dvadeset \u017eena koje su obele\u017eile 20. vek u Srbiji. U \u0161tampi je monografija o Jovanki Broz.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Ivana Dobrivojevi\u0107 Tomi\u0107 (1975) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za savremenu istoriju. Bavi se politi\u010dkom i dru\u0161tvenom istorijom Jugoslavije sa posebnim osvrtom na dr\u017eavnu represiju u periodu postojanja Jugoslavije kao kraljevine i procese koji su pratili transformaciju jugoslovenskog dru\u0161tva u periodu postojanja socijalisti\u010dke Jugoslavije. Jedna je od autorki izlo\u017ebi: Jugoslavija od po\u010detka do kraja (Muzej Jugoslavije) i Nikad im nije bilo bolje. Modernizacija svakodnevnog \u017eivota u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji (Muzej Jugoslavije). Autorka je monografija: Dr\u017eavna represija u doba diktature kralja Aleksandra (1929 \u2013 1935) (2006) i Selo i grad. Transformacija agrarnog dru\u0161tva Srbije 1945 \u2013 1955. (2013). Trenutno radi na knjizi o planiranju porodice u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Jelena Milinkovi\u0107 (1981) je nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost. Koautorka je knjige Dvadeset \u017eena koje su obele\u017eile XX vek u Srbiji (2013). Jedna je od urednica zbornika Nova realnost iz sopstvene sobe, knji\u017eevno stvarala\u0161tvo Milice Jankovi\u0107 (2015). \u010clanica je redakcije Knji\u017eenstva, \u010dasopisa za studije knji\u017eevnosti, roda i kulture. Koordinatorka je i jedna od autorki baze podataka Knji\u017eenstvo.<\/p>\n <\/p>\n Hor Na\u0161a pjesma je antifa\u0161isti\u010dki hor koji postoji od 2016. godine. \u010clanovi i \u010dlanice hora pevaju partizanske, revolucionarne i masovne pesme.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n O moderatorki:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Lada Stevanovi\u0107 (1974) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Etnografskog instituta SANU i jedna od osniva\u010dica Centra za jugoslovenske studije. Izme\u0111u ostalog, bavi se pam\u0107enjem i nacionalnim identitetom odnosno pre svega na\u010dinom na koji je konstruisano jugoslovenstvo. Autorka je monografije Laughing at the Funeral: Gender and Anthropology in the Greek Funerary Rites (2009).<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Izvor:<\/p>\n <\/p>\n https:\/\/www.facebook.com\/events\/515963242137913\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n
\nIvana Panteli\u0107, Institut za savremenu istoriju\/ Cejus
\nIvana Dobrivojevi\u0107, Institut za savremenu istoriju
\nJelena Milinkovi\u0107, Institut za knji\u017eevnost i umetnost<\/p>\n