U sklopu projekta Prizma \/ IMAGINATION (\u201eZami\u0161ljanje nacije: srpski nacionalni narativi u sporu (XX\u2013XXI vek)\u201c), koji se realizuje na Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu (2024\u20132027) uz finansijsku podr\u0161ku Fonda za nauku Republike Srbije, organizuje se serija predavanja na kojoj istra\u017eiva\u010di i istra\u017eiva\u010dice projekta predstavljaju rezultate svojih istra\u017eivanja i otvaraju diskusiju o na\u010dinima na koje se nacionalni narativi oblikuju, osporavaju i menjaju u dugom trajanju XX i XXI veka.<\/p>\n\n\n\n
Ideja o tesnoj vezi jezika, identiteta i teritorije nalazi se u sr\u017ei modernosti, a raspad Jugoslavije pru\u017ea posebno pogodan okvir za razumevanje na\u010dina na koji se ta veza istorijski oblikuje i transformi\u0161e. Polaze\u0107i od analize jezi\u010dke politike Socijalisti\u010dke Federativne Republike Jugoslavije, prvo predavanje razmatra pitanja zajedni\u010dkog jezika i vi\u0161ejezi\u010dnosti, kao i na\u010dine na koje se tom nasle\u0111u pristupa u savremenim identitetskim debatama u postjugoslovenskim dru\u0161tvima, posebno u Srbiji, ukazuju\u0107i na tesnu povezanost jezika, hijerarhija mo\u0107i i zami\u0161ljanja nacije. U drugom delu predavanja fokus se pomera na medijski diskurs devedesetih godina kroz analizu ilustrovanog lista Duga<\/em>, jednog od naj\u010ditanijih \u010dasopisa u Srbiji u vreme raspada Jugoslavije. Kroz konkretne primere pokazuje se kako su putem jezika i narativa konstruisani kolektivni identiteti, oblikovane predstave o neprijatelju i legitimisani rat i teritorijalne aspiracije. Posebna pa\u017enja posve\u0107ena je na\u010dinima na koje su bosanskohercegova\u010dki muslimani predstavljeni kroz procese rasijalizacije i sekuritizacije, \u010dime se otvara \u0161ire pitanje uloge medija u proizvodnji politi\u010dke stvarnosti i nasilja.<\/p>\n\n\n\n