{"id":51571,"date":"2026-02-20T21:15:57","date_gmt":"2026-02-20T21:15:57","guid":{"rendered":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=51571"},"modified":"2026-02-20T21:18:11","modified_gmt":"2026-02-20T21:18:11","slug":"sebastian-conrad-sta-je-globalna-istorija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=51571","title":{"rendered":"Sebastian Conrad, \u201e\u0160ta je globalna istorija?\u201c"},"content":{"rendered":"\n

Izdava\u010d Arhipelag iz Beograda objavio je 2021. godine srpsko izdanje knjige Sebastiana Conrada \u201e\u0160ta je globalna istorija?\u201c (pogovor: Milo\u0161 Vojinovi\u0107), o \u010dijem je engleskom izdanju ve\u0107 pisano na portalu Historiografija.hr<\/em> jo\u0161 2016. godine u prikazu<\/a> Igora Krnjete.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Sebastijan \u041aonrad<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je globalna istorija?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nau\u010dni bestseler.
Knjiga Sebastijana Konrada, poznatog nema\u010dkog istori\u010dara i profesora istorije na Univerzitetu u Berlinu, pru\u017ea odgovor na pitanje \u0161ta je globalna istorija i na koji na\u010din se pojedina\u010dni istorijski tokovi uklapaju u okvire i tokove globalne istorije. Globalna istorija nije ni istorija globalizacije, ni istorija cele planete.
Konrad na zanimljiv na\u010din pokazuje kako je, na jednoj strani, mogu\u0107e pitanja nacionalne istorije sagledati iz globalne perspektive i kako je, na drugoj strani, globalna pitanja mogu\u0107e sagledati iz ugla nacionalne istorije.
Konrad prikazuje za\u0161to nam je potrebna globalna istorija, ali i koji su njeni izazovi i ograni\u010denja.
Od kratke istorije globalnog razmi\u0161ljanja, preko globalne istorije kao posebnog pristupa i uloge koncepata globalne istorije u stvaranju celovite slike sveta, do pitanja kome je namenjena globalna istorija i da li postoji politika globalne istorije.
Podsticajna, zanimljiva i provokativna knjiga vrhunskog savremenog istori\u010dara.<\/p>\n\n\n\n

O autoru<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sebastijan \u041aonrad (1966), nema\u010dki istori\u010dar i profesor istorije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, gde je \u0161ef \u041aatedre za modernu istoriju, jedan od profesora i inicijatora master programa Globalna istorija, a u saradnji sa Humbolt univerzitetom u Berlinu i programa doktorskih studija Globalna intelektualna istorija.
\u041aonrad je jedan od direktora Foruma za transregionalne studije u Berlinu, \u010dlan uredni\u0161tva \u010dasopisa Past&Present<\/em> i Geschichte und Gesellschaft<\/em>. Zajedno sa Andreasom Ekertom i Margit Pernau, urednik je serije knjiga Globalgeschichte Campus publishers<\/em>).
Nau\u010dna interesovanja Sebastijana \u041aonrada u osnovi su u znaku transnacionalnog i globalnog pristupa. Konradov nau\u010dni opus obuhvata radove iz oblasti moderne istorije Japana i zapadne Evrope, kolonijalizma i postkolonijalizma, nacionalizma i dekolonijalizacije, pitanja se\u0107anja, istorije istoriografije, intelektualne istorije, pogotovu 19. veka, dru\u0161tvene i kulturne transformacije u globalizovanom svetu, procesa globalne integracije.
Najva\u017enije knjige: Potraga za pora\u017eenom nacijom: pisanje istorije u Nema\u010dkoj i Japanu u ameri\u010dkom veku <\/em>(1999), Globalizacija i nacija u carskoj Nema\u010dkoj <\/em>(2006), Nema\u010dki kolonijalizam: Kratka istorija<\/em> (2012), Globalna istorija: uvod<\/em> (2013), \u0160ta je globalna istorija?<\/em> (2016).
Zajedno sa Jirgenom Osterhamelom, napisao je knjigu Istorija sveta. Moderni svet u nastajanju 1750-1870.<\/em> (2016).
Knjiga \u0160ta je globalna istorija?<\/em> postala je nau\u010dni bestseler i do\u017eivela je vi\u0161e od deset svetskih izdanja.
\u017divi u Berlinu.<\/p>\n\n\n\n

Kritike<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eNajve\u0107a vrednost ove knjige le\u017ei u tome \u0161to je \u041aonrad pedantni samokriti\u010dar. U predstavljanju globalne istorije, njenih principa i metodologije, on ne\u0107e propustiti da navede i opasnosti i mane pojedinih aspekata novih pristupa. On tako ukazuje na to da globalna istorija nosi i opasnost feti\u0161izacije razmene, tj. da otkrivanje transfera i kontakata postaje samo sebi cilj. \u041aonrad isti\u010de i da kao \u0161to nacionalizam ume da zloupotrebi nacionalnu istoriju, tako i globalizacija mo\u017ee da iskoristi globalnu istoriju. Me\u0111utim, \u041aonrad ne ostaje na nivou apstraktnog, njegove misli nisu skrivene i \u010ditalac nikada nije u dilemi \u0161ta autor misli. (…) \u041aonrad ne\u0107e propustiti da primeti i \u2018nejednaku institucionalnu geografiju globalne istorije\u2019. (…) Nisu sve nau\u010dne zajednice jednako u stanju da svojim pregaocima ponude sredstva da se u takve poduhvate upuste. Upravo je ovo pravo mesto da se zapitamo: u \u010demu je potencijalni zna\u010daj globalne istorije za srpsku istoriografiju? (…) \u041aonradova knjiga je zna\u010dajna za srpsku nau\u010dnu zajednicu iz dva razloga. \u041aonrad daje putokaze za promi\u0161ljanje \u2018starih\u2019 i poznatih tema iz srpske istorije na nove na\u010dine, ali i za otvaranje novih istra\u017eiva\u010dkih polja. \u041aonrad tu mo\u017ee biti vi\u0161estruko od koristi.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Milo\u0161 Vojinovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvor:<\/p>\n\n\n\n

\n
\u0160ta je globalna istorija?<\/a><\/blockquote>