J\u00e9r\u00f4me Quiqueret poku\u0161ava da kroz pri\u010du osvetli zlo\u010din, i to jedan naro\u010dit zlo\u010din oko kojeg postoji velika misterija: ubistvo bra\u010dnog para, supru\u017enika Kayser-Paulus, u Esch-sur-Alzetteu, rudarskom centru kantona u Velikom Vojvodstvu Luksemburg 14. septembra 1910. godine. Knjiga koju imate pred sobom mogla je biti knjiga istori\u010dara ili istori\u010darke; to je pri\u010da koja, uzdr\u017eavaju\u0107i se od ponovnog otvaranja slu\u010daja i dono\u0161enja nove presude, beskrajno pa\u017eljivo bele\u017ei najsitnije naznake, sve dostupne dokaze i arhive.<\/p>\n\n\n\n
Neki istori\u010dari i istori\u010darke stavljaju naglasak na objektivno sagledavanje \u010dinjenica, oni poku\u0161avaju da ispi\u0161u ono \u0161to se dogodilo; za druge, me\u0111utim, naslage se\u0107anja omogu\u0107avaju samo da se razume za\u0161to i kako je po\u010dinjen takav \u010din, ko je po\u010dinilac i na koji na\u010din je okarakterisan kao zlo\u010din. Zlo\u010din mo\u017ee tako\u0111e da otkrije istoriju kolektivne dru\u0161tvene predstave; primera radi, Pariz izme\u0111u dva rata u analizi Anne-Emmanuelle Demartini, ili \u017deneva 1880-ih, koju je prou\u010davao Michel Porret.<\/p>\n\n\n\n
J\u00e9r\u00f4me Quiqueret je mogao da obavi sli\u010dno istra\u017eivanje, fokusiraju\u0107i se na\u00a0Luksemburg\u00a0<\/a>s po\u010detka XX veka, i da napi\u0161e finu istoriju ove zajednice polaze\u0107i od ubistva za koje je on bilo kulisa. Sproveo je temeljnu istragu u arhivama, ne zanemariv\u0161i nijedan detalj, pri \u010demu je kriti\u010dki sagledavao dokumente, od kojih su mnogi ovde transkribovani. Quiqueret je mogao i da se igra istra\u017eitelja ili istra\u017eiva\u010dkog novinara, pa da ponovno otvori dosije, da rekonstrui\u0161e sve faze istrage i od njih sklopi jedinstvenu pri\u010du u kojoj je jasno \u0161ta je istina, a \u0161ta la\u017e. Mogao je pisati na autoritativan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, autor knjige Sve je moralo nestati slu\u017ei se druga\u010dijim jezikom, re\u010dima koje stvaraju nemir znatno vi\u0161e nego re\u010di istori\u010dara ili novinara. J\u00e9r\u00f4me Quiqueret uranja u pisanje kao \u0161to se ulazi u tunel. Slu\u010daj Kayser-Paulus postaje njegova opsesija.<\/p>\n\n\n\n Philippe Arti\u00e8res<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dana 14. septembra 1910. godine, u ranim jutarnjim \u010dasovima, dvoje pedesetogodi\u0161njaka iz industrijskog grada Esch-sur-Alzette, Fran\u00e7oise i Henri Kayser-Paulus, ubijeni su u njihovoj spava\u0107oj sobi. J\u00e9r\u00f4me Quiqueret pristupa istrazi temeljno, po\u010dev\u0161i od kom\u0161ija, rodbine i prijatelja ubijenog para, a zatim, uvode\u0107i u pri\u010du dokumente i fotografije, inspektore i sudije, svedoke i osumnji\u010dene, vodi \u010ditaoca u panoramu istorijskih, dru\u0161tvenih i politi\u010dkih previranja u Eschu tokom prvih decenija XX veka, sklapaju\u0107i mentalitetsku sliku<\/a> odre\u0111enog grada u odre\u0111enom trenutku, jedinu koja \u010ditaocu mo\u017ee pomo\u0107i da razume kako je do takvog zlo\u010dina uop\u0161te i do\u0161lo.<\/p>\n\n\n\n J\u00e9r\u00f4me Quiqueret<\/strong> (\u017derom Kikere<\/strong>, ro\u0111en 1979) francuski je istori\u010dar i novinar. Master studije iz istorije zavr\u0161io je na Univerzitetu u Nansiju, a kao novinar je radio u vi\u0161e luksembur\u0161kih novina: Le Quotidien<\/em>, Le Jeudi<\/em>, a od 2019. u listu Tageblatt<\/em>. Od 2012. do 2017. godine bio je urednik u Ministarstvu spoljnih poslova, izme\u0111u ostalog i za sajt Europaforum. Za debitantsku knjigu Sve je moralo nestati. Istinita pri\u010da o dvostrukom ubistvu po\u010dinjenom u Esch-sur-Alzetteu u kasno leto 1910. godine<\/em> osvojio je nagradu Serve <\/em>(Prix Servais) 2023. godine.<\/p>\n\n\n\n Prevod: Milica Ra\u0161i\u0107
\n\n\n\n
Skromna ali prostrana ku\u0107a ovog para nalazi se na rubu radni\u010dke \u010detvrti Grenz, u koju od po\u010detka godine pristi\u017eu hiljade stranih radnika, privu\u010deni gradili\u0161tem nove \u017eelezare. Upravo u toj \u010detvrti, me\u0111u prido\u0161licama mutne pro\u0161losti i \u010dlanovima starih e\u0161kih porodica koje jo\u0161 uvek diktiraju dru\u0161tveni \u017eivot, istra\u017eitelji se nadaju da \u0107e prona\u0107i po\u010dinioca zlo\u010dina koji je uzburkao javnost. Od profila ubice zavisi mnogo toga: predstava gra\u0111ana o tehni\u010dkom napretku, i korist koju razli\u010diti politi\u010dki i verski klanovi mogu izvu\u0107i otuda, kao i ugled grada koji se vi\u0161e nego ikad povezuje s revolucionarnim idejama. Pod uslovom da ubica bude prona\u0111en\u2026<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
Broj strana: 352
Godina izdanja: 2025.<\/p>\n\n\n\n