{"id":49662,"date":"2025-11-17T14:25:27","date_gmt":"2025-11-17T14:25:27","guid":{"rendered":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=49662"},"modified":"2025-11-17T14:26:27","modified_gmt":"2025-11-17T14:26:27","slug":"predstavljanje-zbornika-radova-peace-unconditional-peace-policies-and-practices-in-yugoslavia-and-beyond","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=49662","title":{"rendered":"Predstavljanje zbornika radova \u201cPeace, Unconditional! Peace Policies and Practices in Yugoslavia and Beyond\u201d"},"content":{"rendered":"\n

Sreda, 19. novembar 2025. u 19.00<\/strong> – DOB\/\/Klub<\/em>, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Ciklus tribina: KRAJ RATA!!!<\/strong>
Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda<\/strong>
U\u010destvuju: Martin Poga\u010dar, <\/strong>urednik i autor \/ In\u0161titut za kulturne in spominske \u0161tudije ZRC SAZU; Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, <\/strong>urednica i autorka \/ Institut za noviju istoriju Srbije, Cejus; Svetlana Stefanovi\u0107<\/strong>, autorka \/ Arhiv Jugoslavije; Nemanja Stanimirovi\u0107<\/strong>, autor \/ Fakultet politi\u010dkih nauka Univerziteta u Beogradu. Razgovor vodi: Stanislava Bara\u0107<\/strong>, autorka \/ Institut za knji\u017eevnost i umetnost, Cejus.<\/p>\n\n\n\n

Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda zavr\u0161avaju ovogodi\u0161nji tribinski program, posve\u0107en obele\u017eavanju osamdesetogodi\u0161njice od kraja Drugog svetskog rata, pod nazivom, Kraj Rata!<\/em> predstavljanjem tek objavljene knjige (zbornika radova) \u201cPeace, Unconditional! Peace Policies and Practices in Yugoslavia and Beyond\u201d edited by Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107 and Martin Poga\u010dar (Belgrade, Ljubljanja: Institute for Recent History of Serbia, Zalo\u017eba ZRC, Institute of Culture and Memory Studies ZRC SAZU 2025). Kolektivna monografija koju predstavljamo ima za cilj, da u godini kada obele\u017eavamo zna\u010dajnu godi\u0161njicu ali i svedo\u010dimo eskalaciji ratnih de\u0161avanja u svetu, posebno u Ukrajni i Gazi, uka\u017ee na: razli\u010dita teorijska razmatranja mirovnih politika i praksi, istorijsku perspektivu mirovnih praksi tokom 20. veka s posebnim akcentom na jugoslovensku dr\u017eavu, prakse uz pomo\u0107 kojih se uspostavljala slika mira u javnom prostoru, obrazovnim i kulturnim politikama kao i razli\u010dite dru\u0161tvene aktere (inicijative, masovne dru\u0161tvene organizacije, nastavni\u010dka udru\u017eenja, me\u0111unarodne institucije, pojedince) koji su svojim delovanjem uticali na o\u010duvanje i uspostavljanje mira. Kolektivna monografija pod nazivom \u201cPeace, Unconditional! Peace Policies and Practices in Yugoslavia and Beyond\u201d je delo dvadeset pet autora \u010diji su radovi raspore\u0111eni u \u010detiri celine: The Idea of Peace\u00a0(Toma\u017e Mastnak, Peter Klepec, Petra Svolj\u0161ak, Nemanja Stanimirovi\u0107, Gal Kirn); Political Practices of Peace: A Historical Perspective of the Yugoslav Experience (Sr\u0111an Mi\u0107i\u0107, Rastko Lompar, Zoran Janjetovi\u0107, Luka Sav\u010di\u0107, Natalija Dimi\u0107 Lompar, Jovan \u010cavo\u0161ki, Luka Filipovi\u0107, Petar Dragi\u0161i\u0107); Images of Peace\u00a0(Zdenka Badovinac, Katja Kobolt, Stanislava Bara\u0107, Ovidiu \u0162ichindeleanu, Martin Poga\u010dar); Peacemakers\u00a0(Nika Grabar, Tina Filipovi\u0107, Ana Kladnik, Svetlana Stefanovi\u0107, Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, Vladimir Petrovi\u0107, Nata\u0161a Kosti\u0107). Dvadeset \u0161estog autora knjige koju predstavljamo \u010dini stvarala\u0161tvo slovena\u010dkog umetnika Staneta Jagodi\u010da koje je u knjizi prikazano kroz dizajn Tanje Rade\u017e.<\/p>\n\n\n\n

Re\u010d urednika:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Danas se o miru retko govori. On se ne shvata ozbiljno. U najboljem slu\u010daju, posmatra se kao bezna\u010dajan i marginalan \u201enusproizvod\u201c politi\u010dkih i ekonomskih procesa, ili \u010dak kao prepreka samim tim procesima. U kulturi koja normalizuje nasilje i ratovanje \u2013 protiv ljudi, \u017eivotinja, biljaka i \u010ditave planete \u2013 i u kulturi beskrajne eksploatacije resursa, kako organskih tako i neorganskih, prostora i vremena, mir je postao decentralizovan i delegitimisan. U su\u0161tini, on se prikazuje kao prepreka i smetnja \u201eslobodi, demokratiji i napretku\u201c.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Iz tog razloga, pozivamo vas da zastanete i osvrnete se na pro\u0161lost, na neuspe\u0161ne inicijative, potencijalno dobra re\u0161enja i neostvarene poku\u0161aje. Budimo ponizni pred patnjom i razaranjem koji su, iako nenamerno, oblikovali ono \u0161to danas jesmo. Mir je uvek uslovljen. Zahtev za njegovom bezuslovnom prirodom treba razumeti kao klju\u010dni element u stvaranju sveta vrednog \u017eivljenja. Ova knjiga predstavlja doprinos traganju za takvim svetom.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Biografije u\u010desnika:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Martin Poga\u010dar<\/strong> je istra\u017eiva\u010d u Institutu za prou\u010davanje kulture i se\u0107anja Istra\u017eiva\u010dkog centra Slovena\u010dke akademije nauka i umetnosti. Njegova istra\u017eiva\u010dka interesovanja obuhvataju se\u0107anje u ekosistemima digitalnih medija, tehnologiju i se\u0107anje, kao i jugoslovensku popularnu kulturu i industrijsko nasle\u0111e. Posebno ga zanima uticaj medija na procese i prakse preno\u0161enja, bele\u017eenja i ponovnog predstavljanja pro\u0161losti, kao i na dru\u0161tvene imaginarijume koji nastaju pod uticajem tehnologije, medija i praksi se\u0107anja. Autor je (izme\u0111u ostalog) radova: \u201cA microphone in a chandelier: how a secret recording sparks mnemonic imagination and affect\u201d (Memory studies, 2023), \u201cWeaponization of memory: viruses and affective resonance\u201d (In The remaking of memory in the age of the internet and social media, edited by Qi Wang, Andrew Hoskins,  257\u2013272, OUP, 2024); \u201cE\/Affect Agropop: how pop and joke made people resonate in the 1980s\u201d (Affect\u2019s social lives: post-Yugoslav reflections, edited by Ana Hofman, Tanja Petrovi\u0107, 57\u2013108, Zalo\u017eba ZRC, 2023). Jedan je od urednika (zajedno sa Sanjom Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107) zbornika radova Peace, Unconditional! Peace Policies and Practices in Yugoslavia and Beyond (Belgrade, Ljubljanja: Institute for Recent History of Serbia, Zalo\u017eba ZRC, Institute of Culture and Memory Studies ZRC SAZU 2025).<\/p>\n\n\n\n

Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong> je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije. Bavi se dru\u0161tvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na istoriju detinjstva i istoriju obrazovanja kao i istorijom Drugog svetskog rata. Jedna je od osniva\u010dica Centra za jugoslovenske studije. Autorka je dve monografije: Ote\u0107emo svetlost bu\u010dnom vodopadu. Reforma osnovno\u0161kolskog sistema u Srbiji 1944-1959<\/em> (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2018) i Za bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954<\/em> (Beograd, Institut za noviju istoriju Srbije, 2008). Priredila je rukopis Grigorije Babovi\u0107, Letopis \u0160apca 1933-1944<\/em> (Beograd, \u0160abac: Institut za noviju istoriju Srbije, Biblioteka \u0161aba\u010dka, 2010). Urednica je zbornika radova Bez \u0161kole \u0161ta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas<\/em> (sa Aleksandrom Ili\u0107 Rajkovi\u0107; Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2021) i  Peace, Unconditional! Peace Policies and Practices in Yugoslavia and Beyond<\/em> (sa Martinom Poga\u010darom; Belgrade, Ljubljanja: Institute for Recent History of Serbia, Zalo\u017eba ZRC, Institute of Culture and Memory Studies ZRC SAZU 2025). Koautorka je dva ud\u017ebenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne \u0161kole oba u izdanju izdava\u010dke ku\u0107e Klett. Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. Priznanja za borbu protiv desni\u010darskih intervencija u formalnom obrazovanju. Zajedno sa Ivanom Panteli\u0107, ure\u0111uje tribinski program Kraj Rata!<\/em> u organizaciji Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograda.<\/p>\n\n\n\n

Svetlana Stefanovi\u0107<\/strong>, vi\u0161a arhivistkinja i nau\u010dna saradnica.  Studirala je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i u Beogradu. Bavi se prou\u010davanjem dru\u0161tvene, \u017eenske i rodne istorije Srbije i Jugoslavije u 19. i 20. veku. Magistrirala je na temu \u017densko pitanje u beogradskoj \u0161tampi i periodici 1919\u20131941 <\/em>na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirala na temu Nacija i rod \u2013 \u017eene u Srbiji od sredine 19. veka do Drugog svetskog rata<\/em> na Univerzitetu u Lajpzigu. Bila je saradnica na vi\u0161e stranih i doma\u0107ih projekata: izme\u0111u ostalog na projetku Max<\/em> Weber<\/em>-centra za napredne studije Univerziteta u Erfurtu \u201eHerrschaft in S\u00fcdosteuropa. Kultur- und sozialwissenschaftliche Perspektiven\u201c, od 2009. do 2011. godine;  kao predava\u010dica na doktorskom kursu Filolo\u0161kog fakulteta u Beogradu \u201eTeorija, aktivizam i kulturne\/umetni\u010dke prakse: feministi\u010dka \u0161tampa u Srbiji 1990-ih i 2000-ih godina\u201c, 2017\u20132018; kao saradnica \u201ePortala za \u017eensku i rodnu istoriju\u201c, Istorijskog instituta u Beogradu, 2019. godine. U\u010destvovala je kao koautorka u izradi knjige \u017dene na tlu Srbije: od praistorije do savremenog doba<\/em> (2021) i zbornika Gender and Nation in East Central Europe: An Uneasy History<\/em> (2025).  Od 2017. radi u Arhivu Jugoslavije u Beogradu, prvo na projektu digitalizacije TANJUG-ove foto-gra\u0111e, a od 2022. u Odeljenju za me\u0111uarhivsku saradnju i objavljivanje arhivske gra\u0111e. \u010clanica je redakcije Arhivskog glasnika<\/em> Arhivisti\u010dkog dru\u0161tva Srbije.<\/p>\n\n\n\n

Nemanja Stanimirovi\u0107<\/strong> je doktorand studija kulturologije na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu. Nakon osnovnih studija programa Politike sa me\u0111unarodnim odnosima na Univerzitetu u Jorku, zavr\u0161io je dva programa master studija, prvi u okviru Studija nacionalizma na CEU, a drugi na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U me\u0111uvremenu je proveo godinu dana na razmeni studenata pri Univerzitetu \u201cLa Sapienza\u201d u Rimu, te poha\u0111ao me\u0111unarodnu letnju \u0161kolu na Vi\u0161oj \u0161koli ekonomije u Moskvi i Sankt Petersburgu. Sta\u017eirao je pri Ambasadi Republike Srbije u Italiji i pri Centru za kulturolo\u0161ka i povijesna istra\u017eivanja socijalizma Sveu\u010dili\u0161ta u Puli.  Interdisciplinarni fokus njegovog istra\u017eivanja usmeren je ka intelektualnoj istoriji isto\u010dne Evrope nakon Drugog svetskog rata, a posebno na teme ekonomskih sistema i nacionalizma u idejama jugoslovenskih disidenata te njihovom uticaju na istoriju levice na Balkanu. Do sada je objavio dva \u010dlanka na temu trockizma u Jugoslaviji, koji su proiza\u0161li iz njegovog drugog master rada, kao i poglavlje u zborniku o kome \u0107e biti re\u010di na tribini. Nemanja je aktivista, pecaro\u0161 po\u010detnik i propali fudbaler, strastveni ispija\u010d kafe te ve\u010diti zaljubljenik u miris \u0161tampanog papira.<\/p>\n\n\n\n

Stanislava Bara\u0107<\/strong> je \u010dlanica i aktuelna predsednica Centra za jugoslovenske studije. Vi\u0161a je nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost, gde je od 2004. godine zaposlena u okviru istra\u017eiva\u010dkog odeljenja za prou\u010davanje periodike, kojim je i rukovodila od 2016. do 2020. Objavila je dve monografije (Avangardna Misao<\/em>, 2008; Feministi\u010dka kontrajavnost. \u017danr \u017eenskog portreta u srpskoj periodici<\/em> 1920\u20131941<\/em>, 2015). Kouredila je dve dokumentarne izlo\u017ebe: Re\/vizija: \u010dasopisi kao agensi knji\u017eevnog i kulturnog \u017eivota <\/em>(2012\/2013), i U sobi sopstvenih portreta <\/em>(2015\/2016). Uz organizaciju me\u0111unarodnih i nacionalnih nau\u010dnih konferencija, (ko)uredila je \u010detiri zbornika radova: \u010casopis Ruski arhiv (1928\u20131937) i kultura ruske emigracije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca<\/em> (sa Vesnom Matovi\u0107, 2015); \u010casopisi za decu: jugoslovensko nasle\u0111e 1918\u20131991 <\/em>(sa Tijanom Tropin, 2019); Prvi svetski rat i slovenske knji\u017eevnosti<\/em> (sa Biljanom Andonovskom, 2021) i \u010casopis \u017dena danas (1936\u20131940): prosve\u0107ivanje za revoluciju<\/em> (2022).<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvori:<\/p>\n\n\n\n

\n
Predstavljanje zbornika radova “Peace, Unconditional! Peace Policies and Practices in Yugoslavia and Beyond”<\/a><\/blockquote>