Nagrada Udru\u017eenja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije za izdanje zna\u010dajno za istorijat umetnosti Republike Srbije, 2025.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n Paja Jovanovi\u0107, jedan od najzna\u010dajnijih srpskih slikara svih vremena, zapo\u010deo je pisanje memoarskih zapisa u prvoj polovini dvadesetog veka. Njihov prvi deo je zavr\u0161io nakon Drugog svetskog rata, a veliku podr\u0161ku prilikom rada na rukopisu pru\u017eio mu je Milutin Milankovi\u0107, na\u0161 \u010duveni astronom i fizi\u010dar. Iako je objavljivanje knjige bilo ugovoreno, zbog niza okolnosti ona tada nije iza\u0161la iz \u0161tampe. Rukopis je ostao gotovo potpuno zaboravljen u zaostav\u0161tini Milutina Milankovi\u0107a u Arhivu SANU. Nakon vi\u0161e od sedam decenija, on sada prvi put izlazi na svetlost dana. *<\/p>\n\n\n\n \u201eSada, kada sam ga u celini ponovo pro\u010ditao, uvideo sam da je i kompozicija dela majstorska. Slabih mesta uop\u0161te nema, a kada po\u010dne da se \u010dita, ne ispu\u0161ta se iz ruku. A ko ga jedanput pro\u010dita, pro\u010dita\u0107e ga jo\u0161 koji put\u2026\u201c<\/p>\n\n\n\n Milutin Milankovi\u0107<\/em> (u pismu Paji Jovanovi\u0107u, 1948)<\/p>\n\n\n\n O autoru:<\/p>\n\n\n\n Paja (puno ime Pavle) Jovanovi\u0107 je ro\u0111en 1859. godine u porodici vr\u0161a\u010dkog fotografa Stevana Jovanovi\u0107a i Ernestine Deot. Nakon gimnazijskog \u0161kolovanja, upisao je studije slikarstva na Likovnoj akademiji u Be\u010du. Redovne studije je poha\u0111ao u klasi Kristijana Gripenkerla, a usavr\u0161avao se u majstorskoj \u0161koli Leopolda Karla Milera. Po zavr\u0161enim studijama pre\u0161ao je da \u017eivi u London. Preduzeo je brojna studijska putovanja po Balkanu, Bliskom istoku, Kavkazu i Africi. Docnije je \u017eiveo u Minhenu i Parizu, a Be\u010d je postao njegov dom po\u010detkom dvadesetog veka. U Beograd se preselio 1939, gde je \u017eiveo do 1950. godine. Preminuo je 1957. u Be\u010du. Autor je preko hiljadu radova. Posebno se isti\u010du njegove \u017eanr slike (\u201eRanjeni Crnogorac\u201c, \u201eMa\u010devanje\u201c, \u201eGuslar\u201c, \u201eKi\u0107enje neveste\u201c…), istorijske kompozicije (\u201eSeoba Srba\u201c, \u201eTakovski ustanak\u201c, \u201eKrunisanje cara Du\u0161ana\u201c…), portreti (Mihajla Pupina, Franca Jozefa, kraljice Marije, supruge Muni…), aktovi, crte\u017ei, ikone, ilustracije, \u010dak i dizajn jedne nov\u010danice. Autor je romansirane autobiografije Memoari slikara, koja do\u017eivljava prvo izdanje posle vi\u0161e od 70 godina od nastanka. Bio je \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, a za svoj rad je dobio mno\u0161tvo priznanja, me\u0111u kojima su nagrade na Svetskoj izlo\u017ebi i Pariskom salonu.<\/p>\n\n\n\n Godina izdanja: 2025<\/p>\n\n\n\n Pismo: \u0107irilica<\/p>\n\n\n\n Broj stranica: 336 str.<\/p>\n\n\n\n Pro\u010ditaj odlomak:<\/p>\n\n\n\n
Predstavljaju\u0107i u ovoj romansiranoj autobiografiji okolnosti svoje mladosti, Paja Jovanovi\u0107 nam u isto vreme daje slikoviti prikaz dru\u0161tvenih, politi\u010dkih i kulturnih prilika u Austrougarskoj, najve\u0107im delom u rodnom Vr\u0161cu. Sjajno napisane minijature o pitoresknom, sada potpuno nestalom svetu Banata sjedinjuju se sa slikom susreta mladi\u0107a sa velegradom. Paja Jovanovi\u0107 po\u010dinje da poha\u0111a studije na Be\u010dkoj likovnoj akademiji. Prvi slikarski trijumfi, ali i porazi, prva zaljubljivanja, podjednako i ljubavni krahovi, kao i poku\u0161aji da se prona\u0111e svoje mesto u uzburkanom umetni\u010dkom svetu, zadobili su majstorsko portretisanje sa mnogo duha i ni\u0161ta manje humora.
Nenadma\u0161ni likovni stvaralac, \u010dije slike i danas privla\u010de veliku pa\u017enju, pokazao se i kao vrsni pisac. Najbolje o tome svedo\u010di njegova romansirana autobiografija Memoari slikara<\/em>, koja se prvi put nalazi pred na\u0161om publikom.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/historiografija.hr\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/Memoari-slikara.png?resize=600%2C900&ssl=1\")
<\/figure>\n\n\n\n
\n\n\n\n