{"id":48820,"date":"2025-10-10T22:11:56","date_gmt":"2025-10-10T22:11:56","guid":{"rendered":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=48820"},"modified":"2025-10-10T22:11:56","modified_gmt":"2025-10-10T22:11:56","slug":"tribina-transformacija-jugoslovenske-partizanske-pesme","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=48820","title":{"rendered":"Tribina: Transformacija jugoslovenske partizanske pesme"},"content":{"rendered":"\n

Sreda, 15. oktobar 2025. u 19.00<\/strong> – DOB\/\/Klub<\/em>, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Ciklus tribina: KRAJ RATA!!!<\/strong>
Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda<\/strong>
U\u010destvuju: Ana Hofman, <\/strong>etnomuzikolo\u0161kinja i antropolo\u0161kinja \/ In\u0161titut za kulturne in spominske \u0161tudije ZRC SAZU i Ana Kotevska, <\/strong>muzikolo\u0161kinja. Razgovor vodi: Sr\u0111an Atanasovski<\/strong>, vi\u0161i nau\u010dni saradnik Muzikolo\u0161kog instituta SANU \/ Centar za jugoslovenske studije.<\/p>\n\n\n\n

Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda vas pozivaju na tribinu u okviru ciklusa Kraj Rata!!! posve\u0107enu transformacijama jugoslovenske partizanske, borbene, masovne pesme od Drugog svetskog rata do danas. Pesma, koja je u Narodnooslobodila\u010dkoj borbi nastajala spontano i kolektivno, nakon rata je institucionalizovana i preto\u010dena u komemorativne \u017eanrove i praksu dr\u017eavnih sve\u010danosti. U postsocijalisti\u010dkom i tranzicionom periodu, kroz samoorganizovane horove masovna pesma ponovo dobija vitalnost i izlazi izvan okvira institucionalnog pam\u0107enja. Pri tom, u sredi\u0161tu pa\u017enje nije sama pesma kao muzi\u010dki objekat, ve\u0107 praksa pevanja \u2013 kolektivno izvo\u0111enje koje okuplja ljude, oblikuje zajedni\u010dko iskustvo i otvara prostor za dru\u0161tvenu akciju. Danas se taj proces nastavlja: horsko i kolektivno pevanje vra\u0107a se u javni prostor kroz proteste i javne mobilizacije, gde postaje \u010din otpora, znak solidarnosti i sredstvo stvaranja novih zajedni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Tribina \u0107e otvoriti pitanje originalnog karaktera borbene pesme i kolektivnog pevanja u Narodnooslobodila\u010dkoj borbi, njenog kasnijeg institucionalnog oblikovanja, kao i savremenih praksi amaterskih i politi\u010dki anga\u017eovanih horova koji vra\u0107aju \u017eivot ovom \u017eanru. Ana Hofman i Ana Kotevska razmotri\u0107e kako pevanje oblikuje iskustvo zajedni\u0161tva i postaje prepoznatljiv znak dru\u0161tvenih promena.<\/p>\n\n\n\n

Biografije u\u010desnica:<\/p>\n\n\n\n

Ana Hofman <\/strong>je etnomuzikolo\u0161kinja i antropolo\u0161kinja zaposlena na Institutu za kulturne i studije se\u0107anja pri Nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkom centru Slovena\u010dke akademije nauka i umetnosti (ZRC SAZU). U svom radu bavi se pitanjima se\u0107anja, afekta i aktivizma na prostoru biv\u0161e Jugoslavije kroz istra\u017eivanje muzike i zvuka. U \u0161irem okviru, njena istra\u017eivanja promi\u0161ljaju rad, rod, klasu, politi\u010dku ekonomiju i dru\u0161tvene pokrete kao kulturne prakse, sa posebnim osvrtom na antifa\u0161isti\u010dku pro\u0161lost. Bila je gostuju\u0107a istra\u017eiva\u010dica na univerzitetima \u0161irom sveta, me\u0111u kojima su Federalni univerzitet u Rio de \u017daneiru i Graduate Center, City University of New York (CUNY), King\u2019s College London. Godine 2018. dobila je nagradu \u201eDanubius Mid-Career Award\u201c koju dodeljuju Ministarstvo prosvete, nauke i istra\u017eivanja Republike Austrije i Institut za Podunavlje i Srednju Evropu (IDM) iz Be\u010da. Objavila je vi\u0161e knjiga i nau\u010dnih radova, me\u0111u kojima i Novi \u017eivot partizanskih pesama<\/em> (Biblioteka XX vek, 2016). Njena najnovija knjiga, \u201cSocialism, Now: Singing Activism after Yugoslavia\u201d, objavljena je ove godine u izdanju Oxford University Pressa.<\/p>\n\n\n\n

Ana Kotevska <\/strong>je diplomirala Op\u0161tu knji\u017eevnost na Filolo\u0161kom fakultetu i muzikologiju na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade 1975. branila je tezu na Katedri za estetiku pariske Sorbone (mentor Vladimir Jankelevi\u010d). Do 1994. radi kao muzi\u010dki kriti\u010dar, urednik i radiofonski stvaralac Radio Beograda a zatim, do penzionisanja, kao direktor Muzi\u010dkog informativnog centra SOKOJ-a i izdava\u010d Me\u0111unarodnog \u010dasopisa za muziku \u201eNovi Zvuk\u201c \u010diji je i danas \u010dlan redakcije. Od 2012. do 2022. bila je predsednica Muzikolo\u0161kog dru\u0161tva Srbije. Muzi\u010dke kritike i eseje kontinuirano objavljuje od vremena studija u razli\u010ditim medijima a ne zapostavlja ni muzikolo\u0161ke radove, prete\u017eno posve\u0107ene francuskoj muzici sa kraja 19. i po\u010detka 20. veka, stvarala\u0161tvu savremenih kompozitora i muzici Zapadne Afrike. Koautor je knjige KonTakt<\/em> (\u010cigoja, Beograd, 1998.) i autor knjige Ise\u010dci iz pro\u0161log veka\/muzi\u010dke kritike i (ne)kriti\u010dko mi\u0161ljenje 1992\u20131996<\/em> (Clio, 2017). Dobitnik je jedinog priznanja dodeljenog na Me\u0111unarodnom takmi\u010denju za mlade muzi\u010dke kriti\u010dare u Parizu 1974, vi\u0161e nagrada za radiofonsko stvarala\u0161tvo i nagrade UKS \u201ePavle Stefanovi\u0107\u201c za 2018.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvori:<\/p>\n\n\n\n

\n
Tribina: Transformacija jugoslovenske partizanske pesme<\/a><\/blockquote>