{"id":48394,"date":"2025-09-19T21:50:57","date_gmt":"2025-09-19T21:50:57","guid":{"rendered":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=48394"},"modified":"2025-09-19T21:50:57","modified_gmt":"2025-09-19T21:50:57","slug":"tribina-drugi-svetski-rat-u-vitrini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=48394","title":{"rendered":"Tribina \u201eDrugi svetski rat u vitrini\u201c"},"content":{"rendered":"\n

Sreda, 24. septembar 2025. u 19.00<\/strong> – DOB\/\/Klub<\/em>, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Ciklus tribina: KRAJ RATA!!!<\/strong>

Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U\u010destvuju: Veselinka Kastratovi\u0107 Risti\u0107<\/strong>, istori\u010darka i muzejska savetnica \/ Muzej Jugoslavije; Katarina \u017divanovi\u0107<\/strong>, muzeolo\u0161kinja i muzejska savetnica \/ Galerija SANU; Hrvoje Klasi\u0107<\/strong>, istori\u010dar \/ Filozofski fakultet Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu i Rade Ristanovi\u0107<\/strong>, istori\u010dar \/ Institut za savremenu istoriju. Razgovor vodi: Ana Pani\u0107<\/strong>, istori\u010darka umetnosti i muzejska savetnica, Muzej Jugoslavije\/ Centar za jugoslovenske studije.<\/p>\n\n\n\n

Muzeji \u010duvaju se\u0107anja i savremenom interpretacijom pro\u0161losti podsti\u010du posetioce na aktivno sagledavanje sada\u0161njosti. Njihovo osnivanje je uvek u skladu sa aktuelnim dr\u017eavnim politikama se\u0107anja a u cilju kreiranja kolektivnog se\u0107anja. U\u010desnici tribine \u0107e poku\u0161ati da odgovore na pitanje kako se gradilo se\u0107anje na Drugi svetski rat u muzejima \u0161irom socijalisti\u010dke Jugoslavije, kada je zvani\u010dna politika se\u0107anja za cilj imala homogenizaciju stanovni\u0161tva, razvijanje ose\u0107aja zajedni\u0161tva i solidarnosti uprkos ideolo\u0161kim, nacionalnim i verskim razlikama a kako se ono, u potpuno promenjenom dru\u0161tveno-politi\u010dkom kontekstu gradi danas na \u010ditavom post-jugoslovenskom prostoru. Otvori\u0107emo dijalog o tome za\u0161to nijedna od dr\u017eava nastalih nakon raspada Jugoslavije nema pravi muzej antifa\u0161isti\u010dke borbe tokom Drugog svetskog rata i kako bi on trebalo da izgleda u dana\u0161njem kontekstu porasta nacionalizama na celom prostoru biv\u0161e Jugoslavije. Da li je mogu\u0107e predstaviti istoriju Drugog svetskog rata u transnacionalnom klju\u010du ili je nacionalizacija antifa\u0161izma nu\u017ena? Kroz razgovor sa kustoskinjama i istra\u017eiva\u010dima koji se na razli\u010dite na\u010dine ovom temom bave u svom radu, poku\u0161a\u0107emo da odgovorimo na pitanje kako i u kom mediju bi, posle 80 godina od njegovog zavr\u0161etka, trebalo govoriti o Drugom svetkom ratu, \u0161ta \u017eelimo da poka\u017eemo i kako razli\u010dite ciljne i uzrastne grupe podsta\u0107i da se li\u010dno pove\u017eu sa izlo\u017eenim temama i predmetima iz sada ve\u0107 daleke pro\u0161losti. Dota\u0107i\u0107emo se i pitanja uloge savremene umetnosti i novih tehnologija u muzejima i memorijalnim centrima u preno\u0161enju te\u0161kih i bolnih istorijskih tema, kao i zna\u010daja scenografije i dizajna izlo\u017ebi.<\/p>\n\n\n\n

Biografije u\u010desnika:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Veselinka Kastratovi\u0107 Risti\u0107<\/strong> (Ro\u017eaje, 1960) je muzejska savetnica i istori\u010darka. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila je u Muzeju revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, a od 1996. u Muzeju Jugoslavije, gde upravlja zbirkama istorijskih memorijalnih predmeta. Autorka je i koautorka brojnih izlo\u017ebi i prate\u0107ih kataloga, me\u0111u kojima su nagra\u0111eni katalozi \u201eDan vredan veka \u2013 1\u2013XII\u20131918\u201c (2019) i \u201eSloboda je za nas san\u201c (2022), dobitnici priznanja NK ICOM Srbija. Koautorka je monografije Tito, kratka biografija<\/em> (Muzej istorije Jugoslavije, 2015). \u010clanica je NK ICOM Srbija i Muzejskog dru\u0161tva Srbije.<\/p>\n\n\n\n

Katarina \u017divanovi\u0107<\/strong> (\u010ca\u010dak, 1973) je ekspertkinja za kulturno nasle\u0111e, sa fokusom na menad\u017ement u kulturi, muzejsku interpretaciju i anga\u017eovanje zajednica. Doktorirala je muzeologiju i heritologiju, a trenutno je \u0161ef Izlo\u017ebenog salona Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Tokom karijere radila je kao konsultantkinja na razvoju stalnih postavki u vi\u0161e muzeja u Srbiji, izradi strate\u0161kih dokumenenata, razvoju kulturno-turisti\u010dkih proizvoda i planova upravljanja za UNESCO lokalitete. Aktivno promovi\u0161e ulogu kulturnog nasle\u0111a u podsticanju dijaloga i dru\u0161tvenih promena. \u010clanica je Europa Nostra Srbija<\/strong> i stru\u010dne mre\u017ee Kreativno mentorstvo.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Hrvoje Klasi\u0107<\/strong> (Sisak, 1972) je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu, gde je i doktorirao temom \u201e1968. u Jugoslaviji. Dru\u0161tveno-politi\u010dke promjene u Jugoslaviji u kontekstu svjetskih zbivanja\u201c. Od 2003. predaje na istom fakultetu, bave\u0107i se svetskom i hrvatskom istorijom 20. veka. Dobitnik je vi\u0161e nagrada, uklju\u010duju\u0107i Godi\u0161nju nagradu Dru\u0161tva univerzitetskih nastavnika (2006), nagradu Siska (2006), Zagreba (2022), Srpskog narodnog vije\u0107a (2017) i nagradu za promociju mira i ljudskih prava (2019). Autor je pet knjiga i dokumentarnih serijala \u201eHrvatsko prole\u0107e\u201c i \u201eNezavisna Dr\u017eava Hrvatska\u201c, a 2024. zavr\u0161io je projekat o partizanskom pokretu u Jugoslaviji.<\/p>\n\n\n\n

Rade Ristanovi\u0107<\/strong> (Beograd, 1983) je doktorsku disertaciju \u201eOblici otpora u Beogradu 1941\u20131944\u201c odbranio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2019. Kao vi\u0161i nau\u010dni saradnik radi na Institutu za savremenu istoriju. Autor je \u010detiri monografije, \u010detiri zbornika dokumenata, preko pedeset nau\u010dnih radova i kourednik je jednog me\u0111unarodnog zbornika radova. Jedan je od osniva\u010da Dru\u0161tva za urbanu istoriju. Oblasti nau\u010dnog interesovanja su mu: urbana istorija, istorija dr\u017eave i dru\u0161tva u Kraljevini Jugoslaviji u godinama koje su neposredno prethodile ratu, otpor, kolaboracija, svakodnevni \u017eivot i stradanje u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Dobitnik je vi\u0161e nagrada iz oblasti nauke i kulture.<\/p>\n\n\n\n

Ana Pani\u0107<\/strong> (Beograd, 1978) je muzejska savetnica i istori\u010darka umetnosti. Autorka je i koautorka brojnih izlo\u017ebi sa temama iz istorije, umetnosti i popularne kulture SFRJ, kao i izlo\u017ebi iz zbirki Muzeja Jugoslavije. Od 2005. godine radi kao kustoskinja likovne zbirke Muzeja Jugoslavije u Beogradu. Poslednji projekat u kome je u\u010destvovala kao koautorka je izlo\u017eba u Galeriji SANU \u201cKun: umetnik \u2013 radnik \u2013 borac\u201d. Dobitnica je vi\u0161e nagrada, uklju\u010duju\u0107i nagradu \u201cLazar Trifunovi\u0107\u201d (2024), dva priznanja Muzejskog dru\u0161tva Srbije \u2212 nagrade Mihailo Valtrovi\u0107 (2008. i 2012), priznanje Dru\u0161tva istori\u010dara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izlo\u017ebu (2015), kao i nagarade NK ICOM Srbija za projekat godine (2019) i publikaciju godine (2022).<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvori:<\/p>\n\n\n\n

\n
Tribina: Drugi svetski rat u vitrini<\/a><\/blockquote>