{"id":45847,"date":"2025-04-15T22:01:33","date_gmt":"2025-04-15T22:01:33","guid":{"rendered":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=45847"},"modified":"2025-04-15T22:01:33","modified_gmt":"2025-04-15T22:01:33","slug":"tribina-davicovi-nirnberski-procesi-u-beogradu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=45847","title":{"rendered":"Tribina \u201eDavi\u010dovi Nirnber\u0161ki procesi\u201c u Beogradu"},"content":{"rendered":"\n

Sreda, 16. april 2025. u 19.00<\/strong> – DOB\/\/Klub<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ciklus tribina: KRAJ RATA!!!<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U\u010destvuju: Tijana Matijevi\u0107<\/strong>, nau\u010dna saradnica Instituta za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju; Jovan Bukumira<\/strong>, istra\u017eiva\u010d saradnik Instituta za knji\u017eevnost i umetnost; Marija Gruji\u0107<\/strong>, vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost. Moderatorka: Stanislava Bara\u0107,<\/strong> vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost \/ Centar za jugoslovenske studije.<\/p>\n\n\n\n

U godini kada Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd obele\u017eavaju osam decenija od kraja Drugog svetskog rata tribinskim programom pod nazivom Kraj Rata!!!<\/em>, tre\u0107u, aprilsku tribinu ovog ciklusa posve\u0107ujemo nedovoljno poznatim i (ne)pro\u010ditanim delima i delovanjima Oskara Davi\u010da, onima koji su vezani upravo za zavr\u0161etak rata i saniranje njegovih posledica, kao i prevenciju novih sukoba, a postavljaju\u0107i ih pritom u \u0161iri kontekst Davi\u010dovog ukupnog del(ovanj)a.<\/p>\n\n\n\n

Tim povodom razmatramo najpre \u0161ta zna\u010di u\u0107i u lektiru, a ostati nepro\u010ditan, biti paradigmati\u010dna figura srpskog i jugoslovenskog nadrealizma, biti jedan od klju\u010dnih protagonista posleratne knji\u017eevne scene, njen kriti\u010dar, ideolog i autor, a biti prisutan u javnom diskursu ponekad tek kao ime. Isti\u010du\u0107i u prvom delu tribine s\u00e2mo ime autora i polaze\u0107i od njegovih najpoznatijih dela, kao \u0161to su Srbija<\/em> ili Hana<\/em>, razmatraju\u0107i \u0161ta danas zna\u010di Srbija<\/em> u \u201eHoru mumla\u010da\u201c  na stepeni\u0161tu ispred zgrade Tehni\u010dkih fakulteta 10. januara 2025, te\u017ei\u0107emo da objasnimo za\u0161to Davi\u010do u ovome kontekstu: zbog \u201ebura i buna\u201c, zbog revolucije, i kraja rata. Jedinstveni Davi\u010do<\/em> kako je o njemu pisala Milica Nikoli\u0107, ne samo u potrazi za novim, ve\u0107 i pronalaze\u0107i formu za novo<\/em>, taj estetski i politi\u010dki zahtev revolucionarne epohe. \u010culni, zvu\u010dni, i smisaoni Davi\u010do. Davi\u010do koji nasuprot Miroslavu Krle\u017ei zagovara \u201eliteraturu Jugoslavije\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Zatim \u0107emo se posvetiti naslovnoj temi tribine. Prvu polovinu Drugog svetskog rata, zbog ilegalnih (komunisti\u010dkih) aktivnosti, naime, Oskar Davi\u010do proveo je u italijanskom zarobljeni\u0161tvu, da bi se potom \u2013 nakon uspe\u0161nog bekstva \u2013 pridru\u017eio partizanskim divizijama i u\u010destvovao u NOB-u i oslobo\u0111enju Beograda. Ve\u0107 krajem rata po\u010dinje da se bavi novinarstvom, najpre u novoosnovanom Tanjugu, a zatim u \u201eBorbi\u201c i \u201eGlasu\u201c. Najbitniji njegovi tada\u0161nji tekstovi jesu reporta\u017ee iz inostranstva: kao dopisnik, Davi\u010do izve\u0161tava sa su\u0111enja u Nirnbergu, O Tr\u0161\u0107anskoj krizi i Gr\u010dkom gra\u0111anskom ratu, u kojem prati Markosove partizane. Njegove reporta\u017ee, iako nedovoljno poznate i mahom nepro\u010ditane, nezaobilazno su svedo\u010danstvo o politi\u010dkim i ideolo\u0161kim previranjima u periodu nakon neposrednog okon\u010danja ratnih sukoba, posebno imaju\u0107i u vidu njihovu jugoslovensku perspektivu i osobeno svarala\u010dko zale\u0111e autora. Davi\u010dovi utisci \u201eiz prve ruke\u201c o atmosferi u devastiranim nema\u010dkim gradovima i mentalitetu pora\u017eene nacije, kao i kriti\u010dka razmatranja o uspostavljanju Me\u0111unarodnog vojnog suda i samom toku Nirnber\u0161kih procesa, te punopravni knji\u017eevni portreti nema\u010dke partijske i vojne vrhu\u0161ke pru\u017eaju nam sve\u017ee uvide u slo\u017eenu dinakimu posleratnih dru\u0161tvenih procesa. U tom svetlu, bi\u0107e predstavljen i zavr\u0161ni Davi\u010dovi doprinosi me\u0111unarodnim naporima za kraj svih svetskih ratova. Oskar Davi\u010do je u februaru  1987. godine bio \u010dlan jugoslovenske delegacije u Moskvi na  \u201eMe\u0111unarodnom forumu za svet bez atomskog oru\u017eja\u201c. O toj poseti je dao intervju za Borbu<\/em>, odu\u0161evljeno izve\u0161tavaju\u0107i o perestrojci i planovima Gorba\u010dova, naro\u010dito pohvalno govore\u0107i o njegovim stremljenjima da sprovede  reforme socijalisti\u010dkog ure\u0111enja i izbegne gre\u0161ke potpirivanja nacionalizma koje su, prema Davi\u010du, napravljene u Jugoslaviji. U svom intervjuu, Davi\u010do naro\u010dito nadahnuto govori o slobodnijem duhu koji se ose\u0107a u SSSR-u krajem osamdesetih i na pomenutom Forumu na kome su u\u010destvovale brojne li\u010dnosti iz zapadnog sveta iz razli\u010ditih sfera javnog \u017eivota, kao \u0161to su Norman Majler, Andrej Saharov, Grejem Grin, Joko Ono, Gregori Pek, Gor Vidal, i drugi, kao i da su dela mnogih disidentskih pisaca iz SSSR-a ponovo postala dostupna na kulturnoj sceni SSSR-a. U kontekstu te posete, Davi\u010do jo\u0161 jednom iskazuje svoju spremnost da podr\u017ei reforme socijalizma koje bi pomogle da se ovaj sistem odr\u017ei i da se suzbiju etno-nacionalisti\u010dke tendencije koje se sve vi\u0161e \u0161ire u isto\u010dnoj Evropi krajem osamdesetih godina.<\/p>\n\n\n\n

Biografije u\u010desnika:<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tijana Matijevi\u0107<\/strong> je nakon studija knji\u017eevnosti u Beogradu i isto\u010dnoevropskih studija u Bolonji doktorirala na Univerzitetu Martin Luter u Haleu tezom \u201cFrom Post-Yugoslavia to the Female Continent: A Feminist Reading of Post-Yugoslav Literature\u201d (transcript 2020.). Do 2023. bila je spoljna saradnica i predava\u010dica na odsecima slavistike univerziteta Fridrih \u0160iler u Jeni i Martin Luter u Haleu, a od 2023. je zaposlena u Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju. Istra\u017euje kontinuitete izme\u0111u jugoslovenske i postjugoslovenske knji\u017eevnosti i kulture, pitanja estetike i ideologije, alternativnu (avangardnu, feministi\u010dku, levu) istoriju. Bavi se prevo\u0111enjem (nema\u010dki prevod romana Psi i ostali<\/em> sa Marie Alpremann, eta<\/em> 2023), povremeno knji\u017eevnom kritikom, a od 2022. godine je \u010dlanica \u017eirija nagrade Biljana Jovanovi\u0107<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Jovan Bukumira<\/strong> od 2018. godine radi kao stipendista a potom i kao istra\u017eiva\u010d saradnik u Institutu za knji\u017eevnost i umetnost, na Odeljenju za teoriju knji\u017eevnosti. U\u010destvovao je u bilateralnom projektu \u201eModernizam i avangarda u jugoslovenskom kontekstu\u201c (IKUM & FFZG, 2019\u20132022). Doktorirao na tezi pod naslovom Esejistika srpskog nadrealizma: Marko Risti\u0107, Du\u0161an Mati\u0107 i Oskar Davi\u010do<\/em>. Bavi se knji\u017eevnom teorijom, poetikom modernizma i avangarde i jugoslovenskom kulturom, i pi\u0161e knji\u017eevnu kritiku za portal Komuna Links. Jo\u0161 kao student bio je koorganizator dve regionalne studentske konferencije: Savremena komparatistika u regionu: (re)kontekstualizacija<\/em> (2014. godine), i Knji\u017eevnost i umetnost u Jugoslaviji: (dis)kontinuiteti (1918\u20131992)<\/em>, odr\u017eane 2016. u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n

Marija Gruji\u0107<\/strong> je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost, od 2002. godine zaposlena na Odeljenju za teoriju knji\u017eevnosti. Autorka je \u010detiri knjige iz oblasti rodne i feministi\u010dke teorije, knji\u017eevnosti i kulturnih studija: Bahtin i feministi\u010dka knji\u017eevna analiza<\/em> (2007); Reading the Entertainment and Community Spirit<\/em> (2012); Rod i kultura fragmentarnosti: Ne\u010dista krv i Gazda Mladen Borisava Stankovi\u0107a<\/em> (2015); Razumeti Boru Stankovi\u0107a: proza intimnih realnosti<\/em> (2022). Urednica je, ozme\u0111u ostalih, me\u0111unarodnog zbornika radova Film i knji\u017eevnost<\/em> (2021), kao i organizatorka brojnih konferencija i pionirskih poduhvata u me\u0111unarodnoj humanistici. Bavi se istra\u017eivanjima iz oblasti studija roda, teorije knji\u017eevnosti, filma, popularne kulture, istorije socijalizma i post-socijalizma.<\/p>\n\n\n\n

Moderatorka Stanislava Bara\u0107<\/strong> je \u010dlanica i aktuelna predsednica Centra za jugoslovenske studije. Vi\u0161a je nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost, gde je od 2004. godine zaposlena u okviru istra\u017eiva\u010dkog odeljenja za prou\u010davanje periodike, kojim je i rukovodila od 2016. do 2020. Objavila je dve monografije (Avangardna Misao<\/em>, 2008; Feministi\u010dka kontrajavnost. \u017danr \u017eenskog portreta u srpskoj periodici<\/em> 1920\u20131941<\/em>, 2015). Kouredila je dve dokumentarne izlo\u017ebe: Re\/vizija: \u010dasopisi kao agensi knji\u017eevnog i kulturnog \u017eivota <\/em>(2012\/2013), i U sobi sopstvenih portreta <\/em>(2015\/2016). Uz organizaciju me\u0111unarodnih i nacionalnih nau\u010dnih konferencija, (ko)uredila je \u010detiri zbornika radova: \u010casopis Ruski arhiv (1928\u20131937) i kultura ruske emigracije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca<\/em> (sa Vesnom Matovi\u0107, 2015); \u010casopisi za decu: jugoslovensko nasle\u0111e 1918\u20131991 <\/em>(sa Tijanom Tropin, 2019); Prvi svetski rat i slovenske knji\u017eevnosti<\/em> (sa Biljanom Andonovskom, 2021) i \u010casopis \u017dena danas (1936\u20131940): prosve\u0107ivanje za revoluciju<\/em> (2022).<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvori:<\/p>\n\n\n\n

\n
Tribina: Davi\u010dovi Nirnber\u0161ki procesi<\/a><\/blockquote>