Monografija \u201eJugoslavija i Bugarska 1929\u20131941.\u201c dr Milo\u0161a \u017diki\u0107a predstavlja izmenjeni i dopunjeni tekst doktorske disertacije odbranjene na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2023. \u010cine je predgovor, uvod, tri poglavlja razgranate tematsko-hronolo\u0161ke strukture, zaklju\u010dak i spisak kori\u0161\u0107enih izvora i literature. U predgovoru su izlo\u017eeni predmet istra\u017eivanja i autorov metodolo\u0161ki pristup uz kra\u0107i kriti\u010dki osvrt na osobenosti kori\u0161\u0107enih izvora i literature. Uvod obuhvata koncizan pregled klju\u010dnih pitanja i problema srpsko-bugarskih odnosa od po\u010detka XIX veka do kraja Prvog svetskog rata s osvrtom na o\u0161tre smene perioda me\u0111usobne saradnje i sukoba, pre svega oko Makedonije kao jedne od klju\u010dnih ta\u010daka srpsko-bugarskih odnosa i brojne posleratne probleme u odnosima izme\u0111u dve zemlje, ali i obnovu diplomatskih odnosa i njihov tok do 1929. U prvom poglavlju koje nosi naslov \u201eKriza odnosa 1929\u20131933.\u201c analiziran je poku\u0161aj regulisanja jugoslovensko-bugarskih odnosa, oli\u010denih u Pirotskim konferencijama i pregovorima u Sofiji tokom 1929\u20131930, klju\u010dni doga\u0111aji koji su uslovili privremeni prekid te politike, kao i te\u0161ko\u0107e koje su stajale na putu prevazila\u017eenja me\u0111usobnih suprotnosti. Kroz niz tematskih potpoglavlja autor je nastojao da istra\u017ei jugoslovenske veze sa \u201eprijateljskim\u201c krugovima u Bugarskoj, poku\u0161aje sporazumevanja balkanskih dr\u017eava, pitanja bugarskih ratnih reparacija i bugarskog javnog duga, kao i odre\u0111ena vojna pitanja. Drugo poglavlje naslovljeno sa \u201eTra\u017eenje sporazuma: odnosi 1933\u20131937.\u201c posve\u0107eno je politici zbli\u017eenja izme\u0111u dve kraljevine. Na stranicama tog dela rukopisa monografije predstavljeni su susreti kralja Aleksandra i kralja Borisa tokom 1933. i 1934, kao i ponovni napori na planu regulisanja me\u0111usobnih odnosa, proisteklih iz ovih sastanaka. Autor se osvrnuo i na stvaranje Balkanskog sporazuma i posledice koje je taj \u010din imao na odnose dveju zemalja. Predmet istra\u017eivanja su bili i me\u0111usobni odnosi posle smrti kralja Aleksandra i dolaska Milana Stojadinovi\u0107a na \u010delo jugoslovenske vlade. S tim u vezi su detaljno rekonstruisane aktivnosti na sklapanju bilateralnog sporazuma, intenzivirane tokom 1936, \u010diji rezultat je bio potpisivanje Pakta o ve\u010dnom prijateljstvu januara 1937. Tre\u0107e poglavlje \u2013 \u201eU zagrljaju \u201eve\u010dnog prijateljstva\u201c: odnosi 1937\u20131941.\u201c sadr\u017ei temeljnu analizu jugoslovensko-bugarskih odnosa u izmenjenim me\u0111unarodnim okolnostima druge polovine tridesetih godina. Pored toga, dat je prikaz politike velikih sila na Balkanu, njihove me\u0111usobne borbe za ja\u010danje uticaja u regionu, naro\u010dito posle izbijanja rata u Evropi po\u010detkom septembra 1939, kao i uticaj tih doga\u0111aja na odnose dve ju\u017enoslovenske kraljevine. U zaklju\u010dku je na sa\u017eet na\u010din sumiran rezultat istra\u017eivanja, uz poseban osvrt na klju\u010dne doga\u0111aje koji su oblikovali tokove jugoslovensko-bugarskih odnosa u posmatranom periodu. Na kraju rukopisa nalazi se iscrpan spisak izvora i literature koji su kori\u0161\u0107eni pri izradi monografije. Zavr\u0161ni rezultat istra\u017eiva\u010dkog rada kolege Milo\u0161a \u017diki\u0107a predstavlja jasno utvr\u0111ivanje glavnih tokova, pravaca i procesa jugoslovensko-bugarskih odnosa u periodu izme\u0111u uvo\u0111enja li\u010dne vladavine kralja Aleksandra 1929. i po\u010detka Drugog svetskog rata 1941. Realizacijom ovog istra\u017eivanja je pored osnovnih linija bilateralnih odnosa izme\u0111u dve susedne zemlje utvr\u0111eno i mesto jugoslovensko-bugarskih odnosa u balkanskom i evropskom kontekstu. Predstavljene su i istorijske i ideolo\u0161ke postavke bilateralnih odnosa, kao i uticaji istorijskog nasle\u0111a i geografskog okru\u017eenja na njihov razvoj. Temeljnom analizom istorijskih izvora markirani su nosioci i kreatori glavnih procesa me\u0111usobnih bilateralnih veza i predstavljeni razli\u010diti aspekti delovanja velikih sila na prostoru Balkana. Nazna\u010dena je razlika izme\u0111u projektovanih i ostvarenih vidova saradnje, dok je uticaj razli\u010ditih dr\u017eavnih organa, poput vojske i diplomatije u potpunosti osvetljen.<\/p>\n\n\n\n
Izvori:<\/p>\n\n\n\n