S\u00e1ndor Ferenczi (\u0160andor Ferenci, 1873\u20131933), Freudov dragi u\u010denik i blizak saradnik, bio je jedna od najprivla\u010dnijih figura rane psihoanalize i jedan od njenih najplodnijih teoreti\u010dara. Njegovu saradnju sa Freudom obele\u017eilo je dugo \u201ezato\u010deni\u0161tvo\u201c u burnom odnosu \u201eoca i sina\u201c, koji je oscilirao izme\u0111u fascinacije i \u017eelje za emancipacijom.<\/p>\n\n\n\n
S\u00e1ndor Ferenczi. Enfant terrible psihoanalize<\/em> je biografija koja, pored toga \u0161to osvetljava Ferenczijev odnos sa Freudom, govori o ulozi koju je Ferenczi imao u \u0161irenju i razvoju psihoanalize u Ma\u0111arskoj, ali i u svetu, o nastanku Me\u0111unarodnog psihoanaliti\u010dkog dru\u0161tva i sukobima unutar njega, o zajedni\u010dkim putovanjima sa Freudom (u SAD i drugde), osmi\u0161ljavanju Ferenczijeve inovativne tehnike analize i njegovog sve dubljeg razumevanja granica i opasnosti ortodoksne psihoanalize. Ali dramski zaplet ovog dela ponajvi\u0161e osvetljava ljubavni trougao izme\u0111u S\u00e1ndora, njegove ljubavnice Gizelle i njene \u0107erke Elme: Ferenczi ih obe uzima pod analizu, a nakon \u0161to se zaljubljuje u Elmu, \u0161alje je kod Freuda na nastavak le\u010denja. Uskoro izme\u0111u Be\u010da i Budimpe\u0161te po\u010dinju da kru\u017ee nebrojena pisma i poverljive misli.<\/p>\n\n\n\n Pa ipak, ova knjiga nije ni nau\u010dni traktat niti klasi\u010dna biografija. Ona je dirljiva pri\u010da o prijateljstvu koje mo\u017eda nikada nije moglo postojati i ljubavi koja je bila jednako nedosti\u017ena.<\/p>\n\n\n\n \u201eIme S\u00e1ndora Ferenczija prvi put sam \u010duo u zavr\u0161nom razredu gimnazije, 1974. godine. Na\u0161 profesor filozofije je pomenuo njegov najpoznatiji tekst, Thalassa<\/em>, na na\u010din dovoljno upe\u010datljiv da mi ostane u se\u0107anju. Kao pa\u017eljiv \u010ditalac Freuda i povremeno slu\u0161alac Lacanovih predavanja, nastavio sam da se bli\u017ee zanimam za psihoanalizu tokom narednih godina, iako joj se nisam neposredno posve\u0107ivao. [\u2026] Godine 1992, prikaz prvog toma prepiske izme\u0111u Freuda i Ferenczija odmah me je fascinirao. Uronio sam u tu obimnu knjigu, a zatim u Klini\u010dki dnevnik<\/em> (Das klinische Tagebuch<\/em>) i nekoliko drugih tekstova. Nestrpljivo sam \u010dekao dva naredna toma prepiske. Nisu me razo\u010darala. U njima se, premda u izrazito razbijenoj formi, mogla \u010ditati pri\u010da o prijateljstvu i, istovremeno, o izuzetnom rasvetljavanju po\u010detaka psihoanaliti\u010dkog pokreta.\u201c Beno\u00eet Peeters<\/strong> je francusko-belgijski pisac i biograf, ro\u0111en 1956. godine. Studirao je filozofiju na Universit\u00e9 de Paris I, a magistarsku tezu napisao je pod mentorstvom Rolanda Bartha. Prvi roman, Omnibus<\/em>, objavio je 1976. godine. Od tada je napisao preko 60 dela razli\u010ditog sadr\u017eaja. Beno\u00eet Peeters se bavi i pisanjem scenarija za stripove i fotografijom, a re\u017eirao je i tri kratka filma, kao i nekolicinu dokumentarnih. Na srpskom je objavljeno njegovo delo \u017dak Derida. Biografija<\/a> u prevodu Jelene Staki\u0107 i Melite Logo-Milutinovi\u0107 (Karpos, 2017).<\/p>\n\n\n\n Kategorija: Biografije<\/p>\n\n\n\n Prevod: Milica Ra\u0161i\u0107<\/p>\n\n\n\n Broj strana: 242<\/p>\n\n\n\n Godina izdanja: 2024<\/p>\n\n\n\n Izvor:<\/p>\n\n\n\n
Beno\u00eet Peeters<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n