22.11.2024. \u2013 17.2.2025.<\/p>\n\n\n\n
Galerija \u2013 legat Milice Zori\u0107 i Rodoljuba \u010colakovi\u0107a, Rodoljuba \u010colakovi\u0107a 2, Dedinje, Beograd<\/p>\n\n\n\n
Obele\u017eavanje sto dvadeset godina od ro\u0111enja Ota Bihalji-Merina predstavlja neposredan povod za organizovanje izlo\u017ebe posve\u0107ene ovom prominentnom jugoslovenskom intelektualcu sa ciljem da se dodatno istra\u017ee i iznova sagledaju njegovi lik i delo. Izlo\u017eba je realizovana kroz partnerstvo Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja naivne i marginalne umetnosti, imaju\u0107i u vidu Bihalji-Merinovu istaknutu ulogu u promociji doma\u0107e i inostrane moderne i naivne umetnosti i novih umetni\u010dkih pojava, kao i njegovu vi\u0161ezna\u010dnu saradnju sa ovim institucijama.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Intelektualac je, mo\u017eda, re\u010d neprecizna da opi\u0161e ovog vrsnog eruditu, neumornog istra\u017eiva\u010da i putnika kroz vreme, prostor, dru\u0161tva i kulture, i tesna da se obujme njegove brojne uloge, anga\u017emani i interesovanja, \u0161irina duha i strast za znanjem. Slikar, avijati\u010dar, predava\u010d, knji\u017eevnik, novinar, ratni reporter, urednik i izdava\u010d, aktivan \u010dlan Komunisti\u010dke partije Jugoslavije i Komunisti\u010dke partije Nema\u010dke, likovni kriti\u010dar, likovni teoreti\u010dar, pisac o umetnosti, umetni\u010dki direktor, osniva\u010d i \u010dlan organizacionih odbora brojnih institucija i \u010dlan \u017eirija mnogih presti\u017enih doma\u0107ih i svetskih manifestacija \u2013 sve je to bio Oto Bihalji-Merin. Podse\u0107anja radi, do sada su u Beogradu bile prire\u0111ene dve izlo\u017ebe koje su za temu imale njegov \u017eivot i rad, najpre 1976. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti, a zatim 2018. godine u Ku\u0107i legata. I pored \u010dinjenice da je publika imala priliku da stekne uvide u izuzetno bogatu \u017eivotnu i profesionalnu biografiju Bihalji-Merina, jo\u0161 postoji prostor koji otvara mogu\u0107nost za dalja prou\u010davanja i doprinose ovoj temi. Na to upu\u0107uje li\u010dni arhiv Ota i Lize Bihalji-Merin koji obuhvata period gotovo \u010ditavog XX veka i koji do sada, zbog njegove obimnosti i raznovrsnosti gra\u0111e, nije bilo mogu\u0107e sagledati u celini. U svetlu ovih \u010dinjenica, sveobuhvatnije istra\u017eivanje postoje\u0107e dokumentacije kao i velikog broja spoljnih arhiva, biblioteka, instituta, uz razgovore sa brojnim pojedincima, ulazak u mre\u017eu poznanstava, prelomnih istorijskih doga\u0111aja i tu\u0111e intime, bio je istovremeno vrlo uzbudljiv, inspirativan ali i delikatan i zahtevan poduhvat, u koji je bio uklju\u010den niz istra\u017eiva\u010da i saradnika.<\/p>\n\n\n\n Morao sam biti prisutan<\/em> je sintagma koja se \u010desto sre\u0107e u Bihalji-Merinovim memoarskim zapisima a kojom je, pre svega, \u017eeleo da objasni su\u0161tinu svog pogleda na svet i naglasi potrebu za preuzimanjem inicijative i aktivnim u\u010de\u0161\u0107em u dru\u0161tvenim zbivanjima kojima je svedo\u010dio tokom turbulentnih decenija XX veka. U sli\u010dnom vi\u0111enju i profesor Jerko Denegri koristi izraz delatna prisutnost<\/em> kada opisuje \u017eivotni kredo i mnogostruku li\u010dnost Ota Bihalji-Merina, njegovu burnu egzistenciju i kontinuiranu prezentnost u zbivanjima i direktnim susretima i razmenama sa velikim imenima iz sveta politike, kulture i umetnosti toga vremena poput Bertolta Brehta, Ane Zegers, Vasilija Kandinskog, Pola Klea, Tomasa Mana, \u017dan-Pola Sartra i drugih.<\/p>\n\n\n\n Izlo\u017eba je koncipirana u dva poglavlja. Najpre \u0107e u Galeriji-legatu Milice Zori\u0107 i Rodoljuba \u010colakovi\u0107a biti predstavljeni rezultati istra\u017eiva\u010dkog rada na arhivi, dok \u0107e u prole\u0107e slede\u0107e godine, prema koncepciji dr Ivane Ba\u0161i\u010devi\u0107 Anti\u0107, u Muzeju savremene umetnosti biti prikazana dela iz muzejskih kolekcija, uz tematsko-problemsku analizu pojava u umetnosti koje su bile u fokusu interesovanja Bihalji-Merina. Na aktuelnoj izlo\u017ebi su izdvojene najzna\u010dajnije stanice na njegovom \u017eivotnom putu od Zemuna, preko Berlina, Pariza, Ciriha, Madrida, do Beograda, prate\u0107i kako hronolo\u0161ki tok doga\u0111aja, tako i specifi\u010dna nelinearna kretanja Bihalji-Merina na relaciji umetnost \u2013 politika \u2013 dru\u0161tvo. Kroz mno\u0161tvo korespondencije, knjiga, tekstova, intervjua, televizijskih emisija, umetni\u010dkih intervencija, predo\u010den je intenzitet njegovih razmi\u0161ljanja o brojnim fenomenima koji su ga okupirali: naivna umetnost, vanevropske civilizacije, veza umetnosti i nauke i pravac kojim \u0107e se umetnost kretati u budu\u0107nosti. Publika \u0107e imati priliku da otkrije Bihalji-Merina i u ulozi inspiratora i mentora brojnim mladim likovnim umetnicima i piscima, \u010dija se\u0107anja su zabele\u017eena i uklju\u010dena u izlo\u017ebenu postavku.<\/p>\n\n\n\n Izlo\u017ebu Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan <\/em>treba posmatrati kao svojevrstan vodi\u010d kroz arhivsku gra\u0111u, kao po\u010detak, uvodnu re\u010d i podsticaj za dalja otkrivanja i kontekstualizacije kompleksne Bihalji-Merinove li\u010dnosti i slojevitosti pozicija i uloga koje je imao u predratnim i poratnim istorijskim prilikama kao i dru\u0161tveno-politi\u010dkim, kulturnim i umetni\u010dkim zbivanjima kako u lokalnim, tako i me\u0111unarodnim okvirima. Njegov osoben teorijski, spisateljski rad i pristup koji je neretko izlazio iz akademskih okvira i kanona \u010desto su donosili netipi\u010dne i osve\u017eavaju\u0107e transdisciplinarne uvide i poeti\u010dke iskaze o fenomenima, praksama i tendencijama u likovnoj i vizuelnoj umetnosti.<\/p>\n\n\n\n U pripremi je zbornik radova istra\u017eiva\u010da\/istra\u017eiva\u010dica koji su iz razli\u010ditih perspektiva posmatrali poznate i manje poznate \u010dinjenice o \u017eivotnoj i umetni\u010dkoj filozofiji Ota Bihalji-Merina. Tako\u0111e, bi\u0107e organizovani i prate\u0107i govorni programi u okviru kojih \u0107e publika imati priliku da se bli\u017ee upozna sa Bihalji-Merinovom \u201edelatnom prisutno\u0161\u0107u\u201d.<\/p>\n\n\n\n kustosi izlo\u017ebe: Senka Latinovi\u0107 (MNMU) i Miroslav Kari\u0107 (MSU)<\/p>\n\n\n\n Oto Bihalji-Merin u svom stanu<\/p>\n\n\n\n foto: Milinko Stefanovi\u0107, 1986; iz arhive Salona Oto Bihalji-Merin<\/p>\n\n\n\n Izvor:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n