{"id":43456,"date":"2024-11-21T13:09:37","date_gmt":"2024-11-21T13:09:37","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=43456"},"modified":"2024-11-21T13:10:55","modified_gmt":"2024-11-21T13:10:55","slug":"tribina-ivo-andric-1892-1975-pisac-i-drzava-u-beogradu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=43456","title":{"rendered":"Tribina \u201cIvo Andri\u0107 (1892-1975): pisac i dr\u017eava\u201d u Beogradu"},"content":{"rendered":"\n

Utorak, 26. novembar 2024. u 19:00<\/strong> – DOB\/\/Klub<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ciklus tribina: Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda <\/strong><\/p>\n\n\n\n

U\u010destvuju: Sr\u0111an Mi\u0107i\u0107,<\/strong> istori\u010dar\/Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu; Ivan Velisavljevi\u0107, <\/strong>dramaturg, scenarista i pisac; Stanislava Bara\u0107, <\/strong>istori\u010darka knji\u017eevnosti\/ Institut za knji\u017eevnost i umetnost, Cejus. Razgovor vodi: Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong>, istori\u010darka \/ Institut za noviju istoriju Srbije, Cejus.<\/p>\n\n\n\n

Premijerno prikazivanje TV serije Nobelovac <\/em>(re\u017eija: Thomir Stani\u0107, 2024), \u010diji \u0107e jedan od scenarista, Ivan Velisavljevi\u0107, biti gost na\u0161e novembarske, i u isto vreme poslednje ovogodi\u0161nje tribine koju organizujemo u okviru tribinskog programa Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/em>; je skrenulo (ne)o\u010dekivano veliku pa\u017enju stru\u010dne, ali i \u0161ire javnosti na lik i delo jednog od najve\u0107ih jugoslovenskih pisaca i jedinog jugoslovenskog pisca me\u0111u nobelovcima, Ivu Andri\u0107a. Na taj na\u010din je jedan od najpopularnijih TV formata doprineo, ne prvi put, dopisivanju starih i ispisivanju novih interpretacija knji\u017eevnog, ali i politi\u010dkog nasle\u0111a Ive Andri\u0107a kao i interpretaciji istorije dr\u017eave kojoj je Ivo Andri\u0107 na razli\u010dite na\u010dine (po)slu\u017eio da bi i sam postao jedan od njenih najzna\u010dajnijih simbola. Ovoj debati se pridru\u017euju Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda tribinom pod nazivom Ivo Andri\u0107 (1892-1975): pisac i dr\u017eava<\/em> kako bi kroz razgovor i sa stru\u010dnjacima, poznavaocima istorije jugoslovenske diplomatske slu\u017ebe (doc. dr Sr\u0111an Mi\u0107i\u0107) i istorije jugoslovenske knji\u017eevnosti (dr Stanislava Bara\u0107) poku\u0161ali da skrenu pa\u017enju na Iva Andri\u0107a kao jednog od najve\u0107ih jugoslovenskih, evropskih i svetskih pisaca, ali i na Ivu Andri\u0107a kao (ne)uhvatljivu paradigmu mnogih puteva i stranputica istorije Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n

Podaci o u\u010desnicima:<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sr\u0111an Mi\u0107i\u0107<\/strong> (Beograd, 1983) je docent na Katedri za istoriju Jugoslavije Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2013. do 2022. je radio u Institutu za noviju istoriju Srbije gde je stekao zvanje vi\u0161eg nau\u010dnog saradnika. Osnovna polja interesovanja su mu: spoljna politika, diplomatija i propagandna delatnost u inostranstvu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca\/ Jugoslavije. Poslednjih godina je pro\u0161irio svoja interesovanja na delatnost jugoslovenske dr\u017eave u Dru\u0161tvu naroda\/ Ligi naroda te na me\u0111usobnu povezanost vojnih, ekonomskih i diplomatskih faktora na me\u0111unarodne aktivnosti Kraljevine. Autor je monografije Od birokratije do diplomatije: istorija jugoslovenske diplomatske slu\u017ebe 1918-1939<\/em> (2018), sa koleginicom Nata\u0161om Mili\u0107evi\u0107 je priredio dnevni\u010dke bele\u0161ke Koste St. Pavlovi\u0107a, Dnevnik 1930-1932<\/em> (2020), sa kolegom Jovanom \u010cavo\u0161kim je uredio zbornik radova On the Fault Lines of European and World Politics: Yugoslavia between Alliances and Neutrality\/Non-Alignment<\/em> (2022) nastao u okviru projekta Komparativno istorijsko iskustvo Jugoslavije sa politikama savezni\u0161tva i neutralnosti\/nesvrstanosti <\/em>koji je bio finansijski podr\u017ean od strane Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru poziva PROMIS a kojim je rukovodio Sr\u0111an Mi\u0107i\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Ivan Velisavljevi\u0107<\/strong> (\u0160abac, 1982)  je studirao dramaturgiju i knji\u017eevnost u Beogradu i Zagrebu. Scenarista je dugometra\u017enih  Manja<\/em> (Nikola Kon\u010darevi\u0107, 2023) i srednjemetra\u017enih filmova Teskoba ekspres<\/em> (Sini\u0161a Dugonji\u0107 i Marina Radmilac, 2009), Poja\u010dalo i gitara<\/em> (Sini\u0161a Dugonji\u0107, 2010) kao i televizijskih serija Nobelovac <\/em>(2024), Drim tim 2<\/em> (2023), Neki bolji ljudi<\/em> (2021), Istine i la\u017ei<\/em> (2018). Saradnik je na scenarijima filmova D\u017eenga, \u010dudna igra<\/em> (Kon\u010darevi\u0107, 2022), Porno pri\u010da<\/em> (Aleksandar Jankovi\u0107, 2022) i Penal i seksualni \u017eivot Ane \u0110.<\/em> (Milica Stojanov, 2023). Re\u017eirao je kratke dokumentarne filmove Put do Visoke zemlje<\/em> (sa Ivanom Zlati\u0107em, 2006), Uskrs, grad i rokenrol<\/em> (2021), sedam kratkih eksperimentalnih filmova i nekoliko muzi\u010dkih videa. Autor je pet izvo\u0111enih radio-drama i pozori\u0161nog komada Svrati, re\u010de \u010dovek\/San o zavi\u010daju.<\/p>\n\n\n\n

Napisao je Kriti\u010dki vodi\u010d kroz srpski film 2000-2017<\/em> i The Best Serbian Films of the 21st century<\/em> (sa \u0110. Baji\u0107em i Z. Jankovi\u0107em, FCS, 2017\/2018), a njegovi filmolo\u0161ki eseji i filmske kritike objavljeni su u svim vode\u0107im \u010dasopisima biv\u0161e Jugoslavije. Kao dramaturg, sara\u0111ivao je na pozori\u0161nim predstavama Marka Misira\u010de Jugoslavija, moja de\u017eela<\/em> (Gledali\u0161\u010de Kopar\/Pozori\u0161te Prijedor\/FES, 2021), Ni\u010diji sin<\/em> (BDP, Beograd, 2018), Sabirni centar<\/em> (NPRS Banja Luka\/Pozori\u0161te Prijedor, 2017) i Sinovi umiru prvi<\/em> (NPRS Banja Luka, 2016). Uredio je knjige Novi kadrovi: skrajnute vrednosti srpskog filma<\/em> (sa D. Ognjanovi\u0107em, Clio, Beograd, 2008) i Studiranje Mamulijana <\/em>(DKSG, Beograd, 2019), kao i temat \u010dasopisa Gradac<\/em> o neobi\u010dnim telima\/invaliditetu u kulturi i dru\u0161tvu (DK \u010ca\u010dak, 2012). Dobitnik je nagrada Rejmon Keno<\/em> za prozu, Josip Kulund\u017ei\u0107<\/em> za najbolji objavljeni esej iz oblasti filma, Vitomir Bogi\u0107<\/em> za najboljeg mladog radiofonijskog stvaraoca i nagrade za najbolju dramaturgiju Pozori\u0161nih\/kazali\u0161nih igara BiH u Jajcu ( za predstavu Sabirni centar<\/em>).<\/p>\n\n\n\n

Stanislava Bara\u0107 <\/strong>(Zrenjanin, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost (Beograd), gde je od 2004. godine zaposlena u okviru istra\u017eiva\u010dke jedinice za prou\u010davanje knji\u017eevne periodike. Diplomirala na Katedri za srpsku knji\u017eevnost sa op\u0161tom knji\u017eevno\u017eu radom O piscu i njegovom delu u Znakovima pored puta: Jedan mogu\u0107i pogled na Andri\u0107evu poetiku<\/em>. Rad je 2003. godine izabran za najbolji diplomski rad iz predmeta Srpska knji\u017eevnost 20. veka, ponev\u0161i nagradu iz Fonda Radmila Popovi\u0107<\/em>, koja se svake godine dodeljuje na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu.Objavila je \u0161ezdeset nau\u010dnih studija, dve monografije (Avangardna Misao<\/em>, 2008; Feministi\u010dka kontrajavnost<\/em>, 2015) i (ko)uredila \u010detiri zbornika radova:  \u010casopis Ruski arhiv 1928\u20131937 i kultura ruske emigracije u Kraljevini SHS\/Jugoslaviji<\/em>, sa Vesnom Matovi\u0107 (2015), \u010casopisi za decu: jugoslovensko nasle\u0111e 1918\u20131991<\/em>, sa Tijanom Tropin (2019), Prvi svetski rat i slovenske knji\u017eevnosti<\/em>, sa Biljanom Andonovskom (2021) i \u010casopis \u017dena danas 1936\u20131940: prosve\u0107ivanje za revoluciju<\/em> (2022). Predsednica je Centra za jugoslovenske studije.<\/p>\n\n\n\n

Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong> (\u0160abac, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije (Beograd) i jedna od osniva\u010dica Centra za jugoslovenske studije. Bavi se dru\u0161tvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na istoriju detinjstva i istoriju obrazovanja kao i istorijom Drugog svetskog rata. Autorka je dve monografije: Ote\u0107emo svetlost bu\u010dnom vodopadu. Reforma osnovno\u0161kolskog sistema u Srbiji 1944-1959<\/em> (2018) i Za bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954 (2008). Priredila je rukopis Grigorije Babovi\u0107, Letopis \u0160apca 1933-1944<\/em> (2010). Zajedno sa Aleksandrom Ili\u0107 Rajkovi\u0107 uredila je zbornik Bez \u0161kole \u0161ta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas<\/em> (2021). Koautorka je dva ud\u017ebenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne \u0161kole. \u010clanica je Inicijative za o\u010duvanje Memorijalnog kompleksa Bo\u0161ko Buha na Jabuci kod Prijepolja. Dobitnica je BeFem Bring The Noize<\/em> 2023. priznanja za borbu protiv desni\u010darskih intervencija u formalnom obrazovanju. Urednica je tribinskog programa Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvori:<\/p>\n\n\n\n

\n
Tribina: “Ivo Andri\u0107 (1892-1975): pisac i dr\u017eava”<\/a><\/blockquote>