Nau\u010dno odeljenje \u201ePeriodika u istoriji srpske knji\u017eevnosti i kulture\u201c poziva Vas na predavanje dr Svetlane Stefanovi\u0107, nau\u010dne saradnice i vi\u0161e arhivistkinje Arhiva Jugoslavije pod nazivom \u201ePeriodika \u2013 izvor od prvorazrednog zna\u010daja u izu\u010davanju istorije \u017eena i roda u Srbiji i Jugoslaviji 19. i prve polovine 20. veka\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Predavanje \u0107e se odr\u017eati u utorak, 5. novembra 2024, sa po\u010detkom u 12 \u010dasova, u Biblioteci Instituta, kao peti doga\u0111aj u okviru ciklusa predavanja i razgovora \u201eIstra\u017eivanja periodike u novim izdanjima Instituta za knji\u017eevnost i umetnost\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Povod ovom predavanju po pozivu predstavlja objavljivanje zbornika radova \u010casopis<\/em> \u017dena danas<\/em> (1936\u20131940): prosve\u0107ivanje za revoluciju<\/em> (34. tom serije Istorija srpske knji\u017eevne periodike<\/em>), kojem je dr Svetlana Stefanovi\u0107 dala zna\u010dajan doprinos, ne samo kao autorka \u010dlanka u uvodnom delu zbornika, ve\u0107 i svojim ukupnim prethodnim radom, kao jedna od pionirskih istra\u017eiva\u010dica periodike postaviv\u0161i osnove za sva dalja tuma\u010denja istorije \u017eena, \u017eenskog intelektualnog, knji\u017eevnog i kulturnog nasle\u0111a 19. i 20. veka, pa tako i antifa\u0161isti\u010dkog nasle\u0111a \u017eena Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n Stefanovi\u0107 Svetlana je osnovnu i srednju \u0161kolu poha\u0111ala u Vara\u017edinu i Karlovcu. Studije arheologije i istorije upisala je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Diplomirala je 1994. godine na Katedri za istoriju Jugoslavije sa temom Zadrugarstvo i jugoslovensko \u010dinovni\u0161tvo<\/em>. Na istoj katedri upisala je i magistarske studije, koje je sa uspehom zavr\u0161ila 2001. godine odbraniv\u0161i magistarski rad \u017densko pitanje u beogradskoj \u0161tampi i periodici 1918\u20131941<\/em>. Tokom 1996. i 1997. godine radila je kao istra\u017eiva\u010d-saradnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorske studije upisala je na Katedri za istoriju Isto\u010dne i Jugoisto\u010dne Evrope na Fakultetu za istoriju, istoriju umetnosti i orijentalne nauke Univerziteta u Lajpcigu. Doktorski rad pod naslovom Nacija i rod – \u017eene u Srbiji od sredine 19. veka do Drugog svetskog rata<\/em> (Nation und Geschlecht. Frauen in Serbien von der Mitte des 19. Jahrhunderts bis zum Zweiten Weltkrieg<\/em>) odbranila je 2013. godine. Objavila je vi\u0161e radova i u\u010destvovala je na nekoliko nau\u010dnih skupova u zemlji i inostranstvu (Beograd, Lajpcig, Berlin, Cirih, Prag). Bila je saradnica na vi\u0161e stranih i doma\u0107ih projekata: \u201eHerrschaft in S\u00fcdosteuropa. Kultur- und sozialwissenschaftliche Perspektiven\u201c, 2009\u20132011, Max-Weber-Kolleg \u2013 Erfurt, projekat je finansirala Deutsche Forschungsgemeinschaft (DFG); \u201eTeorija, aktivizam i kulturne\/umetni\u010dke prakse: feministi\u010dka \u0161tampa u Srbiji 1990-ih i 2000-ih godina\u201c, 2017\u20132018, Filolo\u0161kog fakulteta u Beogradu, doktorski kurs je finansirala Fondacija Erste i Wus iz Austrije; \u201ePortal za \u017eensku i rodnu istoriju\u201c, 2019, Istorijskog instituta Beograd, projekat je podr\u017ealo Ministarstvo kulture i informisanja. Tokom 2023. godine u\u010destvovala kao predava\u010dica i mentorka u Kursu \u017eenskih studija Fondacije Sonja Drljevi\u0107 (\u017denski centar U\u017eice). Bavi se prevashodno dru\u0161tvenom, \u017eenskom i rodnom istorijom u 19. i prvoj polovini 20. veka (ali i u ratnom i socijalisti\u010dkom periodu) u Srbiji i Jugoslaviji (\u017eenski \u010dasopisi, \u017eenska dru\u0161tva, odnos nacija i rod, nacionalni\/rodni identiteti).<\/p>\n\n\n\n Od 2017. radi u Arhivu Jugoslavije u Beogradu, prvo na projektu digitalizacije TANJUG-ove foto-gra\u0111e, a od 2022. u Odeljenju za me\u0111uarhivsku saradnju i objavljivanje arhivske gra\u0111e. Zvanje nau\u010dne saradnice stekla je 2019, dok je zvanje vi\u0161e arhivistkinje stekla 2022. godine.<\/p>\n\n\n\n Izvor:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n