{"id":42670,"date":"2024-10-11T19:26:47","date_gmt":"2024-10-11T19:26:47","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=42670"},"modified":"2024-10-11T19:26:47","modified_gmt":"2024-10-11T19:26:47","slug":"razgovor-povodom-objavljivanja-knjige-nepredvidiva-proslost-buducnosti-o-politickom-potencijalu-utopije-u-beogradu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=42670","title":{"rendered":"Razgovor povodom objavljivanja knjige \u201cNepredvidiva pro\u0161lost budu\u0107nosti. O politi\u010dkom potencijalu utopije\u201d u Beogradu"},"content":{"rendered":"\n

Utorak, 15. oktobar 2024. u 19:00<\/strong> – DOB\/\/Klub<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ciklus tribina: Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda <\/strong><\/p>\n\n\n\n

U\u010desnice: Ivana Mom\u010dilovi\u0107<\/strong>, dramatur\u0161kinja, spisateljica, istra\u017eiva\u010dica\/ Edicija Jugoslavija; Biljana Andonovska<\/strong>, teoreti\u010darka i istori\u010darka knji\u017eevnosti\/ Institut za knji\u017eevnost i umetnost; Ana Pani\u0107<\/strong>, istori\u010darka umetnosti\/ Muzej Jugoslavije, Cejus. Razgovor vodi: Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong>, istori\u010darka \/ Institut za noviju istoriju Srbije, Cejus.<\/p>\n\n\n\n

Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd u okviru tribinskog programa Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/em><\/strong> organizuju razgovor povodom objavljivanja knjige pod nazivom Nepredvidiva pro\u0161lost budu\u0107nosti. O politi\u010dkom potencijalu utopije<\/em>, Beograd: Edicija Jugoslavija, 2024.<\/strong> koju je priredila Ivana Mom\u010dilovi\u0107<\/strong>. Usmerena, kako je ve\u0107 navedeno, ka odnosu fikcije i ideologije, Ivana Mom\u010dilovi\u0107 kao prire\u0111iva\u010dica i autorka ispituje odnos estetike, politike i obrazovanja kre\u0107u\u0107i se: izme\u0111u sopstvenog teksta (Slobodne teorije fikcije: politi\u010dki potencijal utopije<\/em>), teksta Biljane Andonovske<\/strong> (Uvod u \u0161etnju kroz budu\u0107nost<\/em>) koja se autorski pozicionirala i kroz tekst Budu\u0107nost (bez) Budu\u0107nosti: prvi komunisti\u010dki knji\u017eevni \u010dasopis za decu u Kraljevini SHS <\/em>(\u010casopisi za decu: jugoslovensko nasle\u0111e 1918-1991<\/em>, ur. Stanislava Bara\u0107, Tijana Tropin<\/strong>, Institut za knji\u017eevnost i umetnost, Beograd, 2019) i jedinstvenog socijalno-politi\u010dkog-nau\u010dno-fantasti\u010dnog-de\u010djeg-utopisti\u010dkog-anonimnog-romana-u-nastavcima Mala Zora<\/strong>, \u0160etnja kroz budu\u0107nost<\/em>. Polaze\u0107i od toga da se iza pseudonima Mala Zora najverovatnije krije Dragutin Vladisavljevi\u0107<\/strong>, pokreta\u010d i urednik Budu\u0107nosti, poku\u0161a\u0107emo da odgovorimo na mnoga pitanja koja se ti\u010du istorijskog pam\u0107enja promi\u0161ljanja budu\u0107nosti. Polaze\u0107i od teksta Male Zore koja u romanu \u0160etnja kroz budu\u0107nost<\/em> nastalom pre jednog veka projektuje \u017eeljenu budu\u0107nost stavljaju\u0107i u sredi\u0161te dru\u0161tvene i politi\u010dke emancipacije dete ali i onu politiku obrazovanja i vaspitanja koja je odavno napustila \u201e\u010das\u201c da bi \u0161kolu budu\u0107nosti gradila od znati\u017eelje, ma\u0161te, ose\u0107anja slobodnih, jednakih, solidarnih i pobunjenih ljudi poku\u0161a\u0107emo da otvorimo i ona pitanja koja se ti\u010du politi\u010dkih tradicija i dru\u0161tvenih praksi \u201esaplitanja\u201c budu\u0107nosti \u0161to se po re\u010dima Male Zore mo\u017ee re\u0107i i na slede\u0107i na\u010dina: \u201eNe me\u0161ajte se u na\u0161e igre ni svojim zahtevima, niti svojim uputstvima, nego nas ostavite na miru, da bismo mogli i sami da mislimo\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Podaci o u\u010desnicama:<\/p>\n\n\n\n

Ivana Mom\u010dilovi\u0107 <\/strong>je dramatur\u0161kinja, spisateljica i istra\u017eiva\u010dica iz Brisela. Istra\u017euje odnos fikcije i ideologije i odnos izme\u0111u estetike, politike i obrazovanja, te slobodnih privremenih teritorija<\/a> i oblika kolektivne inteligencije. Inicijatorka je i aktivna \u010dlanica nekoliko kolektiva: Collective El-Migrative Art<\/em>, Edicija Jugoslavija<\/em> (samizdat), PhD In One Night<\/em> platforma za estetsko eksperimentisanje svih. Od 2005. deluje u okviru Phd In One Night<\/em>, u okrilju estetske edukacije u razli\u010ditim kontekstima. Poslednji radovi su joj: Tajna Znanja \u2013<\/em> kuriranje 86. Jesenje izlo\u017ebe ULUS-a kao prve me\u0111unarodne izlo\u017ebe ovog tipa (Beograd), 2022\/23; Kolektivna Ba\u0161ta Gerilskog Znanj i Ba\u0161ta kao prostor samoobrazovanja<\/em> (Oran\u017eerija Bijerbe, Belgija), 2022\/23; Dan estetske kartografije<\/em> sa \u017dakom Ransijerom (Oran\u017eerija Bijerbe), septembar 2022; 1. maj 2022. Laboratorija za radikalni mir<\/em> (Oran\u017eerija Bijerbe), 2020\/2022; Gerilski Univerzitet<\/em> (Ro\u017eava\/ Kurdistan\/ Belgija), 2020\/23; Gerilski Univerzitet<\/em>, Austrija (Wolkersdorf\/ K\u00fcnstlerhaus, Be\u010d). oktobar 2021; Eksperimentisanje bilo koga<\/em>, program jugoslovenskog eksperimentalnog amaterskog filma u Centru za savremenu umetnost (\u017deneva), septembar 2020\/april 2021; Metoda voz<\/em> \u2013 Feel Festival Helsinki\/Uniarts Helsinki \u2013 rad na studentskom projektu Dada, Law, Ranciere <\/em>u saradnji sa Univerzitetom Aalto i Univerzitetom Helsinki, maj 2020. Jedan je od kolektivnih autora eksperimentalnog filma Pesme iz kojih smo u\u010dili \u2013 fragmenti samoobrazovanja o osetilnom i politici <\/em>(2007-2019).<\/p>\n\n\n\n

Biljana Andonovska <\/strong>(Beograd, 1981) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica u Institutu za knji\u017eevnost i umetnost u Beogradu, na Odeljenju za teoriju knji\u017eevnosti i umetnosti. Studije srpsko-svetske knji\u017eevnosti zavr\u0161ila je na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala. Bavi se knji\u017eevnom teorijom i istorijom, srpskim i francuskim nadrealizmom, avangardnim poetikama i \u0161tampom, ju\u017enoslovenskom komparatistikom i psihoanalizom. Autorka je monografije Du\u0161a oblika: teorija i istorija antiromana<\/em> (2022). Rukovodila je srpskom stranom bilateralnog projekta Modernizam i avangarda u jugoslovenskom kontekstu <\/em>(IKUM & FFZG) i kouredila dva istoimena zbornika radova (2021, 2022, sa T. Brlekom i A. Vidi\u0107), kao i zbornik Prvi svetski rat i slovenske knji\u017eevnosti <\/em>(2021, sa S. Bara\u0107). Koautorka je izlo\u017ebe Avangarda: od dade do nadrealizma<\/em> (Muzej savremene umetnosti & Institut za knji\u017eevnost i umetnost, 2014, sa A. Mir\u010di\u0107).<\/p>\n\n\n\n

Ana Pani\u0107<\/strong> (Beograd, 1978) je muzejska savetnica i istori\u010darka umetnosti. Autorka je i koautorka brojnih izlo\u017ebi sa temama iz istorije i popularne kulture SFRJ, kao i izlo\u017ebi iz zbirki Muzeja Jugoslavije od kojih je poslednja bila posve\u0107ena \u0110or\u0111u Andrejevi\u0107u Kunu (Galerija SANU). Dobitnica je dva priznanja Muzejskog dru\u0161tva Srbije \u2212 nagrade Mihailo Valtrovi\u0107, priznanja Dru\u0161tva istori\u010dara umetnosti Srbije, kao i nagarada NK ICOM Srbija za projekat godine (2019) i publikaciju godine (2022). Podru\u010dje njenog posebnog interesa su kultura i umetnost u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji, politi\u010dke prakse (post) jugoslovenske umetnosti i savremena umetni\u010dka produkcija, kultura se\u0107anja i izgradnja kolektivnog se\u0107anja na Jugoslaviju, javni spomenici i njihova uloga u materijalizaciji kolektivnog se\u0107anja, umetnost kao sredstvo konstruisanja (nad) nacionalnog identiteta.<\/p>\n\n\n\n

Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong> (\u0160abac, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije (Beograd) i jedna od osniva\u010dica Centra za jugoslovenske studije. Bavi se dru\u0161tvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na istoriju detinjstva i istoriju obrazovanja kao i istorijom Drugog svetskog rata. Autorka je dve monografije: Ote\u0107emo svetlost bu\u010dnom vodopadu. Reforma osnovno\u0161kolskog sistema u Srbiji 1944-1959<\/em> (2018) i Za bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954<\/em> (2008). Priredila je rukopis Grigorije Babovi\u0107, Letopis \u0160apca 1933-1944<\/em> (2010). Zajedno sa Aleksandrom Ili\u0107 Rajkovi\u0107 uredila je zbornik Bez \u0161kole \u0161ta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas<\/em> (2021). Koautorka je dva ud\u017ebenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne \u0161kole. \u010clanica je Inicijative za o\u010divanje Memorijalnog kompleksa Bo\u0161ko Buha na Jabuci kod Prijepolja. Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. priznanja za borbu protiv desni\u010darskih intervencija u formalnom obrazovanju. Urednica je tribinskog programa Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvori:<\/p>\n\n\n\n

\n
Razgovor povodom objavljivanja knjige “Nepredvidiva pro\u0161lost budu\u0107nosti. O politi\u010dkom potencijalu utopije”<\/a><\/blockquote>