U organizaciji Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograda odr\u017ean je 18. rujna 2024. razgovor povodom objavljivanja dnevni\u010dkih bilje\u0161ki Hane Levi \u201cIz Belzena: 1944-1945.\u201d, u kojem su sudjelovali Emil Kerenji, Milan Radovanovi\u0107, Ivana Panteli\u0107 i Stanislava Bara\u0107. Razgovor je vodila Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Razgovor povodom objavljivanja dnevni\u010dkih bele\u0161ki Hane Levi, \u201cIz Belzena: 1944-1945.\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sreda, 18. septembar 2024. u 19:00<\/strong> – DOB\/\/Klub<\/em><\/p>\n\n\n\n Ciklus tribina: Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda <\/strong><\/p>\n\n\n\n U\u010desnici: Emil Kerenji<\/strong>, istori\u010dar\/United States Holocaust Memorial Museum; Milan Radovanovi\u0107<\/strong>, istori\u010dar; Ivana Panteli\u0107<\/strong>, istori\u010darka\/Institut za savremenu istoriju, Cejus; Stanislava Bara\u0107<\/strong>, istori\u010darka knji\u017eevnosti\/ Institut za knji\u017eevnost i umetnost, Cejus. Razgovor vodi: Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong>, istori\u010darka \/ Institut za noviju istoriju Srbije, Cejus<\/p>\n\n\n\n Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda imaju zadovoljstvo da u okviru tribinskog programa \u201ePi\u0161emo istoriju Jugoslavije\u201c pokrenu razgovor povodom objavljivanja dnevni\u010dkih bele\u0161ki Hane Levi (1913, Sarajevo \u2013 2001, Jerusalim) Iz Belzena: 1944-1945<\/strong><\/em>. <\/strong>(Sarajevo, Zagreb: Buybook, 2024), nastalih u Koncentracionom logoru Bergen Belzen tokom 1944. i 1945. godine. Uz izuzetan predgovor, Hanine \u0107erke i novinarke Amire Hass, kao i pogovor Emila Kerenjija, istori\u010dara Nacionalnog Muzeja Holokausta u Va\u0161ingtonu, Hanine bele\u0161ke pru\u017eaju uvid, ne samo u razli\u010dite apekte Holokausta, ve\u0107 pokre\u0107u mno\u0161tvo pitanja koja duboko zadiru u istoriju \u201eobe\u201c jugoslovenske dr\u017eave. Kao pardigmati\u010dna, ali u isto vreme i retka predstavnica svoje generacije, Hana Levi je kroz \u201ezapis\u201c iz Logora ponudila nesvakida\u0161nji istorijski izvor koji otvara mnoga \u201esklonjena\u201c pitanja istorije Holokausta i polo\u017eaja jevrejske zajednice kao i levo orijentisanih pripadnika jugoslovenske jevrejske zajednice unutar socijalisti\u010dke Jugoslavije, ali i Evrope i sveta koji su se definisali u senci \u201etotalnog\u201c rata. Hanino svedo\u010danstvo o zlo\u010dinu koji je tokom Drugog svetskog rata po\u010dinjen nad pripadnicima jevrejskog naroda, pokazuje do koje mere je nemogu\u0107e odvojiti \u201ese\u0107anje na zlo\u010din\u201c od brojnih drugih identitetskih pitanja koja zadiru u privatno, ali i javno (politi\u010dko). Kao \u201esasvim obi\u010dan\u201c ali izuzetno dinami\u010dan u\u010desnik istorijskog procesa, Hana \u201eide dalje\u201c tako \u0161to \u201eide za sobom\u201c napu\u0161taju\u0107i Jugoslaviju i odlaze\u0107i u Izrael, da bi se kao o\u0161tar kriti\u010dar politi\u010dkog establi\u0161menta zemlje koju je smatrala svojom, uvek iznova vra\u0107ala u onu koja ju je definisala kao Jugoslovenku i levi\u010darku.<\/p>\n\n\n\n Razgovor povodom objavljivanja dnevni\u010dkih bele\u0161ki Hane Levi u okviru septembarskog programa realizujemo i kao doprinos obele\u017eavanju Osamdesetogodi\u0161njice od oslobo\u0111enja Beograda u Drugom svetskom ratu, grada u kome se Hana \u0161kolovala. U isto vreme ovo je uvod u program koji \u0107e Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd pokrenuti tokom 2025. godine povodom Osamdesetogodi\u0161njice od kraja Drugog svetskog rata. Razgovor o dnevni\u010dkim bele\u0161kama Hane Levi predstavlja doprinos Centra za jugoslovenske studije podse\u0107anju na prvu godi\u0161njicu sukoba na Bliskom istoku.<\/p>\n\n\n\n Podaci o u\u010desnicima:<\/p>\n\n\n\n Emil Kerenji<\/strong> (Novi Sad, 1973) doktorirao je jevrejsku i istoriju isto\u010dne Evrope na Univerzitetu u Mi\u010digenu (SAD). Predavao je na Univerzitetu u Ju\u017enoj Karolini u Kolumbiji i na Ameri\u010dkom Univerzitetu u Va\u0161ingtonu. Od 2009. godine radi kao istori\u010dar u Centru za studije Holokausta, akademskom institutu pri Nacionalnom Muzeju Holokausta u Va\u0161ingtonu. Bavi se pitanjima Drugog svetskog rata i Holokausta na podru\u010dju Jugoslavije i Balkana, kao i aspektima jevrejske istorije iz tog perioda. Uredio je vi\u0161e zbirki dokumenata pod tematskim naslovom \u201eJewish Responses to Persecution\u201c i tvorac je veb stranice \u201eExperiencing History\u201c, digitalnog resursa za predavanje predmeta sa tematikom Holokausta na severnoameri\u010dkim univerzitetima.<\/p>\n\n\n\n Milan Radovanovi\u0107<\/strong> (Zaje\u010dar, 1986) doktorirao je na katedri za op\u0161tu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Tokom doktorskih studija, kao stipendista DAAD, proveo je godinu dana kao gostuju\u0107i istra\u017eiva\u010d na Institutu za istra\u017eivanje Isto\u010dne i Jugoisto\u010dne Evrope (Institut f\u00fcr Ost- und S\u00fcdosteuropaforschung) u Regensburgu (2012\/3). Kao istra\u017eiva\u010d je bio anga\u017eovan na realizaciji projekata \u201eZnameniti Jevreji Srbije\u201c, \u201eSaveza jevrejskih op\u0161tina Srbije\u201c (2010\/11) i \u201eRuska emigracija u srpskoj kulturi 1918-1941\u201c, Muzeja pozori\u0161ne umetnosti Srbije (2014). Autor je monografije \u201eIseljavanje Jevreja iz Jugoslavije u Izrael 1948- 1952\u201c (2022), kao i ve\u0107eg broja radova. Ko-autor je biografskog leksikona \u201eZnameniti Jevreji Srbije\u201c.<\/p>\n\n\n\n Ivana Panteli\u0107<\/strong> (Beograd, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za savremenu istoriju (Beograd) i jedna od osniva\u010dica Centra za jugoslovenske studije. Bavi se prou\u010davanjem istorije roda, a posebno procesima emancipacije \u017eena tokom XX veka. Autorka je monografija: \u201ePartizanke kao gra\u0111anke \u2013 dru\u0161tvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945-1953.\u201c i \u201eUspon i pad prve drugarice Jugoslavije. Jovanka Broz i srpska javnost 1953-2013\u201c. Kao koautorka sa Danilom \u0160arencem je objavila monografiju \u201eDve polovine se\u0107anja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata\u201c. Bila je urednica i koautorka sa koleginicama Ljubinkom \u0160kodri\u0107 i Jelenom Milinkovi\u0107, knjige \u201eDvadeset \u017eena koje su obele\u017eile 20. vek u Srbiji\u201c.<\/p>\n\n\n\n Stanislava Bara\u0107<\/strong> (Zrenjanin, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost (Beograd), gde je od 2004. godine zaposlena u okviru istra\u017eiva\u010dke jedinice za prou\u010davanje knji\u017eevne periodike. Objavila je \u0161ezdeset nau\u010dnih studija, dve monografije (\u201eAvangardna Misao\u201c, 2008; \u201eFeministi\u010dka kontrajavnost\u201c, 2015) i (ko)uredila \u010detiri zbornika radova: \u201e\u010casopis Ruski arhiv 1928\u20131937\u201c i \u201eKultura ruske emigracije u Kraljevini SHS\/Jugoslaviji\u201c, sa Vesnom Matovi\u0107 (2015), \u201e\u010casopisi za decu: jugoslovensko nasle\u0111e 1918\u20131991\u201c, sa Tijanom Tropin (2019), \u201ePrvi svetski rat i slovenske knji\u017eevnosti\u201c, sa Biljanom Andonovskom (2021) i \u010casopis \u201e\u017dena danas 1936\u20131940: prosve\u0107ivanje za revoluciju\u201c (2022).<\/p>\n\n\n\n Predsednica je Centra za jugoslovenske studije.<\/p>\n\n\n\n Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong> (\u0160abac, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije (Beograd) i jedna od osniva\u010dica Centra za jugoslovenske studije. Bavi se dru\u0161tvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na istoriju detinjstva i istoriju obrazovanja, kao i istorijom Drugog svetskog rata. Autorka je dve monografije: \u201eOte\u0107emo svetlost bu\u010dnom vodopadu. Reforma osnovno\u0161kolskog sistema u Srbiji 1944-1959\u201c (2018) i \u201eZa bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954\u201c (2008). Priredila je rukopis Grigorije Babovi\u0107, \u201eLetopis \u0160apca 1933-1944\u201c (2010). Zajedno sa Aleksandrom Ili\u0107 Rajkovi\u0107 uredila je zbornik \u201eBez \u0161kole \u0161ta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas\u201c (2021). Koautorka je dva ud\u017ebenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne \u0161kole. \u010clanica je Inicijative za o\u010divanje Memorijalnog kompleksa Bo\u0161ko Buha na Jabuci kod Prijepolja. Dobitnica jeBeFem Bring The<\/em>Noize 2023<\/em>. priznanja za borbu protiv desni\u010darskih intervencija u formalnom obrazovanju.<\/p>\n\n\n\n Urednica je tribinskog programa \u201ePi\u0161emo istoriju Jugoslavije\u201c.<\/p>\n\n\n\n Izvori i dodatne obavijesti:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n