Uloga srednjeg veka u \u0161irem kontekstu istorije i razvitka civilizacija i istorijske promene bitna je tema ove knjige. U tom smislu, ovo je povest o tome kako je srednji vek doprineo nastanku savremenog dru\u0161tva. Ne\u0107u zbog toga re\u0107i da je srednji vek bio moderniji ili inovativniji od nekih drugih istorijskih perioda. Ono \u0161to pak mogu osnovano tvrditi jeste da tih hiljadu godina obuhvataju ogromne promene \u2013 strukturne, institucionalne i ideolo\u0161ke.<\/p>\n\n\n\n
Ova knjiga izme\u0161ta pojam srednjeg veka iz \u010disto evropskih okvira tako \u0161to uzima u obzir sedam civilizacija: mezoameri\u010dku, afri\u010dku, evropsku, vizantijsku, islamsku, indijsku i isto\u010dnoazijsku. \u201eCivilizaciju\u201c ovde ne treba shvatiti kao monolitnu i samoodr\u017eivu dimenziju, ve\u0107 kao okvir koji je mogao obuhvatati vi\u0161e naroda i, uz to, biti uklju\u010den u razne vidove me\u0111ukulturne razmene. Unutar takvog geografskog okvira, izlaganje je strukturirano prema \u0161est tema: (1) komunikacija i umre\u017eavanje, (2) ekonomija, (3) religija i religijske institucije, (4) formiranje dr\u017eava i carstava, (5) gradovi i urbanizacija i (6) u\u010denost i nauka.
Nije mi bio cilj da poredim srednji vek sa antikom i sa ranim modernim periodom, ve\u0107 da se posvetim samo onim promenama do kojih je do\u0161lo izme\u0111u 500. i 1500. godine. Sa takvim polazi\u0161tem, promene razmatrane u ovoj knjizi prikazuju prili\u010dno ujedna\u010denu podelu na faze. Donekle pojednostavljeno, mogu\u0107e je podeliti srednji vek na tri razdoblja. Od 500. do 1000. godine, u periodu koji se \u010desto naziva ranim srednjim vekom, pojavili su se neki va\u017eni strukturni, institucionalni i ideolo\u0161ki preduslovi. Tek u narednoj fazi, od 1000. do oko 1300. godine, istinski se manifestuju promene vezane za komunikaciju, ekonomiju, religiju, centralizaciju vlasti, urbanizaciju i u\u010denost. Stoga je mogu\u0107e govoriti o tre\u0107oj fazi posle 1300. godine, premda je tu granica manje jasna nego granica izme\u0111u prve (500\u20131000) i druge faze (1000\u20131300).<\/p>\n\n\n\n
Naposletku, primereno je osvrnuti se i na definiciju globalizacije na kojoj sam zasnovao ovda\u0161nje izlaganje. Ako se uzme polazi\u0161te u Osterhamelovoj i Petersonovoj ideji da globalizaciju najpre treba shvatiti kao \u201erast i sve ve\u0107i uticaj globalne integracije\u201c, postaje nemogu\u0107e rezervisati taj pojam samo za kasnije periode, bio to XVI ili XIX vek, ili period posle 1945. Izmenjeni svet koji sre\u0107emo oko 1500. godine bio je daleko integrisaniji od sveta na po\u010detku perioda o kojem je ovde bilo re\u010di, nekih hiljadu godina pre toga. Tom izmenjenom svetu, kao proizvodu inovacija na poljima komunikacije, ekonomije, religije, politike, urbanizma i u\u010denosti, globalizacija nije bila jedini uzrok, ali je u\u010destvovala u njegovom oblikovanju.<\/p>\n\n\n\n
Lejdulf Melve<\/strong> (Leidulf Melve, ro\u0111. 1972) profesor je istorije na Univerzitetu u Bergenu i bavi se istorijom srednjeg veka. Autor je niza studija, me\u0111u kojima su najistaknutije: Globalna istoriografija. Istorija i istoriografija od najstarijih vremena do danas<\/em> (2015), Istorija: istoriografija od antike do danas<\/em> (2010) i Stvaranje javne sfere. Javna rasprava za vreme borbe za investituru (oko 1030\u20131122)<\/em> (2007). Kod nas mu je objavljena knjiga \u0160ta je srednji vek?<\/a><\/em> (Karpos, 2017).<\/p>\n\n\n\n Prevod: Jelena Loma<\/p>\n\n\n\n Broj strana: 312<\/p>\n\n\n\n Godina izdanja: 2024.<\/p>\n\n\n\n Izvor:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n