{"id":41296,"date":"2024-06-24T18:39:46","date_gmt":"2024-06-24T18:39:46","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=41296"},"modified":"2024-06-24T18:41:21","modified_gmt":"2024-06-24T18:41:21","slug":"tribina-nuklearna-politika-i-jugoslovenska-drzava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=41296","title":{"rendered":"Tribina \u201cNuklearna politika i jugoslovenska dr\u017eava\u201d"},"content":{"rendered":"\n

Utorak, 25. jun 2024. u 19:00<\/strong> \u2013 Dom omladine Beograda\/\/Klub<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ciklus tribina: Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda <\/strong><\/p>\n\n\n\n

U\u010desnici: Dragomir Bond\u017ei\u0107<\/strong>, istori\u010dar; Institut za savremenu istoriju, Slobodan Bubnjevi\u0107<\/strong>, fizi\u010dar, nau\u010dni novinar i pisac (Institut za fiziku); Stefan Aleksi\u0107<\/strong>, kolumnista, osniva\u010d i urednik portala Nuklearna perspektiva. Razgovor vode: Ivana Panteli\u0107<\/strong>, istori\u010darka (Institut za savremenu istoriju, Cejus); Stanislava Bara\u0107<\/strong>, istori\u010darka i teoreti\u010darka knji\u017eevnosti (Institut za knji\u017eevnost i umetnost, Cejus)<\/p>\n\n\n\n

Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd u 2024. godini ulaze u sedmu godinu saradnje. Tribinski program koji je pokrenut u godini kada smo obele\u017eavali sto godina od stvaranja jugoslovenske dr\u017eave (2018) stekao je brojnu publiku pokre\u0107u\u0107i teme koje su za cilj imale \u201epribli\u017eavanje\u201c istorije Jugoslavije, ali i ukazivanje na savremene probleme koji se ne mogu jasno sagledati bez ukazivanja na doga\u0111aje i procese koji su neodvojivi od istorije jugoslovenske dr\u017eave. Zahvaljuju\u0107i ovakvom pristupu, tribinski program Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograd, ne samo da je stekao brojnu publiku, ve\u0107 je uspeo da se \u201enametne\u201c kao mesto \u201e\u017eive\u201c debate koja pokre\u0107e ispisivanje novih stranica istorije Jugoslavije. To je jedan od klju\u010dnih razloga za\u0161to smatramo da je u nastupaju\u0107oj \u201esezoni\u201c prostor tribinskog programa neophodno \u201eustupiti\u201c ne samo autorima i autorkama najnovijih studija koje predstavljaju va\u017ean doprinos prou\u010davanju istorije Jugoslavije, a koje su napisane u periodu od 2018. godine do danas, ve\u0107 i svim onim stvaraocima (piscima, umetnicima, dru\u0161tvenim radnicima) koji su svojim stvarala\u0161tvom sa\u010duvali nasle\u0111e jugoslovenske dr\u017eave u javnom prostoru i razli\u010ditim oblastima stvarala\u0161tva predstavljaju\u0107i ga kroz nove interpretacije, ali i u  dinami\u010dnom dijalogu sa savremeno\u0161\u0107u mla\u0111im generacijama na koje Centar za jugoslovenske studije ra\u010duna kao na svoju vernu i najbolju publiku.<\/p>\n\n\n\n

Tribina pod nazivom \u201eNuklearna politika i jugoslovenska dr\u017eava\u201c ima za cilj da kroz predstavljanje interesovanja i istra\u017eivanja: Dragomira Bond\u017ei\u0107a<\/strong>, istori\u010dara \u010dija je knjiga \u201eIzme\u0111u ambicija i iluzija. Nuklearna politika Jugoslavije 1945\u20131990\u201c (Institut za savremenu istoriju) pre osam godina skrenula pa\u017enju na va\u017ean segment politike jugoslovenske dr\u017eave koja je sebe poku\u0161ala da pozicionira kao relevantan faktor u hladnoratovskom svetu, Slobodana Bubnjevi\u0107a<\/strong>, fizi\u010dara i nau\u010dnog novinara, \u010dija je knjiga \u201cAlhemija bombe\u201c (Laguna), kao jedinstvena istorija nuklearnog doba na srpskom jeziku postala besteler i Stefana Aleksi\u0107a<\/strong>, kolumniste, osniva\u010da i urednika portala Nuklearna perspektiva \u2013 skrene pa\u017enju na aktuelan odnos savremenih dr\u017eava pa i Republike Srbije prema nukleranoj politici i poziciji nuklearne sile. Na tribini pod nazivom \u201eNuklearna politika i jugoslovenska dr\u017eava\u201c \u0107emo poku\u0161ati da skrenemo pa\u017enju na iskustvo sprovo\u0111enja nuklearne politike socijalisti\u010dke Jugoslavije, ali i na daleko \u0161iri kontekst razumevanja \u201enuklearnog doba\u201c unutar kog je i socijalisti\u010dka Jugoslavija od po\u010detka pa do kraja svoga postojanja poku\u0161ala da igra odre\u0111enu ulogu. Zanima\u0107e nas razlozi potrebe jugoslovenske dr\u017eave da se pozicionira kao dr\u017eava koja i u \u201enuklearnom dobu\u201c mo\u017ee na odre\u0111eni na\u010din da \u201eparticipira\u201c ali i posledice proaktivne politike koju je Jugoslavija poku\u0161avala da vodi. \u0160ta je od \u201ealhemije\u201c Jugoslavije ostalo danas?<\/p>\n\n\n\n

O U\u010cESNICIMA:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dragomir Bond\u017ei\u0107 (Kru\u0161evac, 1973)<\/strong> je nau\u010dni savetnik Instituta za savremenu istoriju (Beograd). Magistrirao je i doktorirao na Katedri za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bavi se istorijom Jugoslavije i Srbije u 20. veku s posebnim osvrtom na: razvoj nauke, prosvete i kulture, istoriju Beogradskog univerziteta, odnos dr\u017eave i intelektualne elite, me\u0111unarodne nau\u010dne veze u vreme Hladnog rata, \u0161kolovanje studenata iz nesvrstanih zemalja u Jugoslaviji i nuklearnu politiku Jugoslavije. Objavio je vi\u0161e desetina radova od kojih posebno izdvajamo monografije: Beogradski univerzitet 1944\u20131952 (2004); Univerzitet u socijalizmu: visoko \u0161kolstvo u Srbiji 1950\u20131960 (2010); Misao bez paso\u0161a. Me\u0111unarodna saradnja Beogradskog univerziteta 1945\u20131960, (2011); Izme\u0111u ambicija i iluzija. Nuklearna politika Jugoslavije 1945\u20131990 (2016); Ruski emigranti profesori Beogradskog univerziteta (2023). Koautor je ud\u017ebenika iz istorije za 7. i 8. razred osnovne \u0161kole i 3. Razred gimnazije. Bavi se i lokalnom istorijom. Jedan je od pokreta\u010da publikacije \u017dupski zbornik koju izdaje Zavi\u010dajni muzej \u017dupe u Aleksandrovcu. Od 2015. do 2023. je bio glavni i odgovorni urednik \u010dasopisa Istorija 20. veka.<\/p>\n\n\n\n

Slobodan Bubnjevi\u0107 (Rijeka, 1978)<\/strong> je nau\u010dni novinar i pisac. Zavr\u0161io je Matemati\u010dku gimnaziju u Beogradu i diplomirao eksperimentalnu fiziku na Fizi\u010dkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlen je kao stru\u010dni savetnik za komunikacije u Institutu za fiziku u Beogradu. Pre toga je radio u Centru za promociju nauke kao i u beogradskom nedeljniku Vreme. Popularne \u010dlanke povremeno pi\u0161e za ameri\u010dke \u010dasopise kao \u0161to je Physics Today, ali sara\u0111uje i u brojnim doma\u0107im medijima, kao \u0161to su RTS, Politika, Vreme, National Geographic Srbija, Klima 101 i Odiseja. Ure\u0111uje portal Nauka kroz pri\u010de. Objavio je tri knjige: Alhemija bombe i zbirke pri\u010da Strah od promaje i Perturbacije i druge nevolje. Napisao je osam radio drama koje su emitovane na Radio Beogradu. \u010clan je Srpskog knji\u017eevnog dru\u0161tva i dobitnik nagrade Fonda Borislav Peki\u0107 za roman Sedmi narod.<\/p>\n\n\n\n

Stefan Aleksi\u0107 (1980)<\/strong> je osnovne studije zavr\u0161io na Filozofskom fakultetu da bi zatim magistrirao na Fakultetu politi\u010dkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno je doktorand na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prvenstveno se za zanima za teme iz oblasti antropologije politike, antropologije tehnologije, politi\u010dke ekonomije, istorijskog materijalizma i marksizma. Autor je i kolumnista brojnih doma\u0107ih, regionalnih i stranih listova i web portala uklju\u010duju\u0107i: Ma\u0161inu, Pe\u0161\u010danik, Politiku, Slobodni filozofski i druge. Od aprila ove godine je osniva\u010d i urednik portala Nuklearna perspektiva<\/a>, portala o nuklearnim tehnologijama.<\/p>\n\n\n\n

Ivana Panteli\u0107 (Beograd, 1977)<\/strong> je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za savremenu istoriju (Beograd). Bavi se prou\u010davanjem istorije roda, a posebno procesima emancipacije \u017eena tokom 20. veka. Autorka je monografija: Partizanke kao gra\u0111anke \u2013 dru\u0161tvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945-1953. i Uspon i pad prve drugarice Jugoslavije. Jovanka Broz i srpska javnost 1953-2013. Kao koautorka sa Danilom \u0160arencem je objavila monografiju Dve polovine se\u0107anja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata. Bila je urednica i koautorka sa koleginicama Ljubinkom \u0160kodri\u0107 i Jelenom Milinkovi\u0107, knjige Dvadeset \u017eena koje su obele\u017eile 20. vek u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

Stanislava Bara\u0107 (Zrenjanin, 1977)<\/strong> je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost (Beograd), gde je od 2004. godine zaposlena u okviru istra\u017eiva\u010dke jedinice za prou\u010davanje knji\u017eevne periodike. Objavila je \u0161ezdeset nau\u010dnih studija, dve monografije (Avangardna Misao, 2008; Feministi\u010dka kontrajavnost, 2015) i (ko)uredila \u010detiri zbornika radova: \u010casopis Ruski arhiv 1928\u20131937 i kultura ruske emigracije u Kraljevini SHS\/Jugoslaviji, sa Vesnom Matovi\u0107 (2015), \u010casopisi za decu: jugoslovensko nasle\u0111e 1918\u20131991, sa Tijanom Tropin (2019), Prvi svetski rat i slovenske knji\u017eevnosti, sa Biljanom Andonovskom (2021) i \u010casopis \u017dena danas 1936\u20131940: prosve\u0107ivanje za revoluciju (2022).<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvori:<\/p>\n\n\n\n

\n
Tribina: “Nuklearna politika i jugoslovenska dr\u017eava”<\/a><\/blockquote>