20-23. jun 2024.<\/p>\n\n\n\n
SE\u0106ANJE NA OTPOR. SE\u0106ANJE KAO OTPOR.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tema ovogodi\u0161njeg Festivala je otpor: prvenstveno otpor politikama koje prekrajaju i bri\u0161u pro\u0161lost, poku\u0161avaju\u0107i na taj na\u010din da osiguraju sopstveni politi\u010dki legitimitet u dana\u0161njici.<\/p>\n\n\n\n Iako je fokus postavke u spomen sobi potpuno na li\u010dnosti D. Mihailovi\u0107a, pitanja koja smo otvorili_e tokom vo\u0111enja, ticala su se u kojoj meri se mo\u017ee govoriti o \u010detni\u010dkom pokretu kao antifa\u0161isti\u010dkom i koliko su strategije nesukobljavanja sa okupacionim snagama s godinama prerasle u kolaboraciju. Tako\u0111e, u kojoj meri je revalorizacija \u010detni\u010dkog pokreta u prethodnih tridesetak godina u funkciji napora zvani\u010dnih struktura da se ratovi devedesetih koji su vo\u0111eni sli\u010dnim ideolo\u0161kim konceptima i imali sli\u010dna ishodi\u0161ta u vidu masovnih stradanja civila i etni\u010dkih \u010di\u0161\u0107enja, predstave kao odbrambeni i patriotski.<\/p>\n\n\n\n Festival javne istorije se realizuje uz podr\u0161ku The National Endowment for Democracy (NED) i Fondacije Hajnrih Bel.<\/p>\n\n\n\n Izvor i dodatne obavijesti:<\/p>\n\n\n\n
Stoga smo ovogodi\u0161nji Festival i najavili javnim vo\u0111enjem \u201eKolaboracije u kiselo-ljutom sosu \u2013 Dra\u017ea Mihailovi\u0107 i pisanje \u201enove istorije\u201c antifa\u0161isti\u010dkog otpora\u201c. Vo\u0111enje je po\u010delo u Spomen sobi Dragoljuba Mihailovi\u0107a, a zavr\u0161ilo se u parku prekoputa Beogradskog dramskog pozori\u0161ta, u kome je sme\u0161ten Vozarev krst, prvi javni spomenik na teritoriji Beograda, podignut 1847. godine.<\/p>\n\n\n\n
Osvr\u0107u\u0107i se na masovne zlo\u010dine nad civilima, po\u010dinjene od strane \u010detni\u010dkih jedinica u pribojskom 1943. godine, istori\u010dar Milivoj Be\u0161lin, jedan od voditelja \u0161etnje, navodi:<\/p>\n\n\n\n
\u201ePokolj muslimanskog civilnog stanovni\u0161tva koji se desio u februaru 1943. u okolini Priboja, pod komandom majora Pavla \u0110uri\u0161i\u0107a nije bio izolovani incident, niti se mo\u017ee tuma\u010diti kao reakcija na zlo\u010dine po\u010dinjene nad lokalnim srpskim stanovni\u0161tvom. \u010cetni\u010dki pokret je od svog osnivanja, 1941. godine, prihvatio na\u010dela dokumenta \u201eHomogena Srbija\u201c Stevana Moljevi\u0107a, u kome je jasno nazna\u010den cilj delovanja, a to je stvaranje etni\u010dki \u010diste dr\u017eave, zasnovane na izrazito konzervativnim vrednostima i korporativnom kapitalizmu\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Se\u0107anje kao polje politi\u010dke borbe<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Festival otvara izlo\u017eba fotografija<\/strong> autora Ned\u017eada Horozovi\u0107a, nastalih kao deo trogodi\u0161njeg istra\u017eivanja CPI-a o obele\u017eenim i neobele\u017eenim mestima se\u0107anja u 15 lokalnih zajednica u Srbiji. Istra\u017eivanja – kao i fotografije \u2013 predstavljaju pam\u0107enje i zaboravljanje pro\u0161losti u ovim zajednicama, posebno one koja se odnosi na socijalisti\u010dki i period devedesetih. Koji doga\u0111aji i li\u010dnosti su deo ovog se\u0107anja, kako se pamte? \u0160ta i ko je prepu\u0161ten zaboravu i zbog \u010dega?<\/p>\n\n\n\n
Program nastavljamo javnim vo\u0111enjem \u201eBorbe na Ko\u0161arama kao mesto se\u0107anja i proizvodnje herojskog mita?\u201c <\/strong>Dok je tokom prve decenije dvehiljaditih na nivou dr\u017eavnih politika se\u0107anja, ratna pro\u0161lost Srbije tokom devedesetih izvor nelagodnosti i \u017eelje da se te teme ne otvaraju previ\u0161e, u prethodnoj deceniji sve je izra\u017eenije pomeranje fokusa sa viktimizacije na heroizaciju ratova devedesetih i to posebno kada je u pitanju rat na Kosovu. <\/p>\n\n\n\n
Taj proces je upadljiv ba\u0161 na primeru narativnog uobli\u010davanja borbi na Ko\u0161arama u medijima gde najpre li\u010dne pri\u010de(mladih) vojnika koji su u\u010destvovali u borbama postaju metonimijska slika prvo svih vojnika i policajaca koji su u\u010destvovali u ratu na Kosovu 1999. godine, zatim celokupnog rata na Kosovu, a u slede\u0107em koraku i ukupno ratova devedesetih na jugoslovenskim prostorima. Istovremeno, Ko\u0161are postaju jedan od najva\u017enijih momenata dr\u017eavne politike se\u0107anja koje pratii zna\u010dajno ulaganje resursa u razli\u010dite vidove memorijalizacije na nacionalnom i lokalnom nivou. <\/p>\n\n\n\n
Kroz razgovor o spomenicima kao jednom od vidova materijalizacije zvani\u010dnih politika, tokom ovog vo\u0111enja otvori\u0107emo pitanja koje slike pro\u0161losti se putem dr\u017eavnih politika se\u0107anja promovi\u0161u kao po\u017eeljne, koja je funkcija takvih interpretacija pro\u0161losti, \u0161ta je iz njih izostavljeno i \u0161ta nam to govori od dana\u0161njici.<\/p>\n\n\n\n
Neizvesna pro\u0161lost, sve neizvesnija budu\u0107nost? Dru\u0161tvena polarizacija i savremene politi\u010dke borbe<\/strong> je razgovor u kome se bavimo sve ja\u010dem uticaju desnih, konzervativnih politika u razli\u010ditim dru\u0161tvenim sferama: od poku\u0161aja potpunog ukidanja radnih prava, preko kontrole nad seksualnim i reproduktivnim zdravljem \u017eena, do poku\u0161aja da se u potpunosti izbri\u0161e razli\u010ditost u javnom prostoru. Na koji na\u010din se pro\u0161lost koristi u politi\u010dkoj legitimizaciji ovih politika u Srbiji i regionu? Zbog \u010dega je kreiranje antagonizma izme\u0111u \u201enaroda\u201d i \u201eelite\u201d mo\u0107no mobilizacijsko sredstvo desnih politika? Kako je i zbog \u010dega, rod postao jedno od najva\u017enijih polja borbe izme\u0111u konzervativnih i progresivnih politi\u010dkih aktera? <\/p>\n\n\n\n
Nepristajanje na zaborav i ti\u0161inu<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Drugi dan Festivala predstavlja mogu\u0107nosti u\u010denja iz pro\u0161losti, bez njenog prekrajanja i\/ili zaboravljanja. U subotu (22.06.) program po\u010dinjemo javnim vo\u0111enjem Pravo na dom – Sto godina borbe za krov nad glavom<\/strong> u Beogradu. <\/p>\n\n\n\n
Za ve\u0107inu ljudi koji \u017eive u Beogradu stanovanje je gotovo nedosti\u017eanluksuz i tro\u0161ak na koji ide gotovo polovina mese\u010dne zarade. Me\u0111utim, nije uvek bilo tako, i \u0161to je jo\u0161 va\u017enije \u2013 ne mora da bude tako. Tokom dvo\u010dasovnog javnog vo\u0111enja kroz u\u017ei centar Beograda tokom podseti\u0107emo se borbe za pravo na krov nad glavom tokom postojanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS). Kroz turu po donjem Dor\u0107olu gde jo\u0161 uvek postoje ku\u0107e tipi\u010dne za taj period, otvori\u0107emo razli\u010dita pitanja koje se ti\u010du politika stanovanja.<\/p>\n\n\n\n
Ko su bili klju\u010dni akteri koji su se borili za bolje stambene uslove? Koje politi\u010dke stranke su podr\u017eavale dr\u017eavnu intervenciju u stanovanje, a koje su bile protiv? Kako je stanovni\u0161tvo \u017eivelo i koliko su takve mere pomogle? Kako su \u017eene \u017eivele i na koji na\u010din su one u\u010destvovale u borbi za pobolj\u0161anje stambenih uslova? \u0160ta danas mo\u017eemo da nau\u010dimo iz borbe koja se tada vodila i \u010demu mo\u017eemo danas da se nadamo?<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e u subotu, mo\u017eete nam se pridru\u017eiti na projekciji dokumentarnog filma Isidore Peki\u0107 \u201eGeneracije Borova \u2013 30 godina kasnije\u201c<\/strong> koji predstavlja fabriku \u201eBorovo\u201d u Borovom naselju, te njen zna\u010daj za stanovni\u0161tvo Vukovara i okoline. <\/p>\n\n\n\n
Nakon projekcije, razgovaramo o ekonomskoj tranziciji tokom devedesetih i njenim posledicama po radna prava i javno dobro u sada\u0161njosti. Dok se ratna dekada devedesetih s puno razloga, najvi\u0161e vezuje za ogromna ljudska stradanja i velika materijalna razaranja, tema koja je daleko manje osvetljena je pitanje ogromne redistribucije dru\u0161tvenog bogatstva u kome se ono u ovom periodu slilo u d\u017eepove malog broja ljudi bliskih re\u017eimu\/ima. <\/p>\n\n\n\n
Zna\u010dajan deo nekada razvijenih industrijskih gradova obele\u017eava duboko socijalno i ekonomsko propadanje, a dru\u0161tva: deindustrijalizacija, demonta\u017ea socijalne dr\u017eave i drasti\u010dno pove\u0107anje nejednakosti i siroma\u0161tva. Pitanja koja \u0107emo otvoriti tokom ovog razgovora tica\u0107e se i ovih procesa, ali i razli\u010ditih otpora kojisu postojali nekad u vidu radni\u010dkih \u0161trajkova, nekad u vidu razli\u010ditih strategija pre\u017eivljavanja, a nekad u odbijanju da se odbaci ideja o dostojanstvenom \u017eivotu od vlastitog rada.<\/p>\n\n\n\n
U nedelju, 23. juna, mo\u017eete nam se pridru\u017eiti na interaktivnoj radionici \u201eSvakodnevnica u Beogradu devedesetih.\u201c<\/strong> Otkrijte – ili se prisetite – kako je izgledao \u017eivot u Beogradu tokom prve polovine devedesetih. Kako je izgledala svakodnevna borba za odr\u017eavanje puke egzistencije? \u0160ta je podrazumevao svakodnevni \u017eivot pod \u201eni\u010dim izazvanim\u201c sankcijama? Koje su strategije pre\u017eivljavanja osmi\u0161ljene u tom periodu? Ponesite sa sobom svoju \u201earhivu\u201d iz ovog perioda: fotografije, novine, predmete, video snimke, koje \u0107e nam pomo\u0107i da zajedno kreiramo mapu va\u017enih mesta, pojmova, fenomena vezanih za ovu temu i ovaj period. <\/p>\n\n\n\n
Radionica je otvorena za sve zainteresovane, bez obzira na uzrast!<\/p>\n\n\n\n
Festival zatvaramo predstavljanjem knjige \u201eKartografija otpora: Zagreb 1941.-1945.\u201d <\/strong>u izdanju Fondacije Roza Luksemburg \u2013 Regionalne kancelarije za jugoisto\u010dnu Evropu.<\/p>\n\n\n\n
Kroz devet priloga koji se bave njegovim razli\u010ditim aspektima, knjiga tematizira antifa\u0161isti\u010dki otpor u Zagrebu tokom Drugog svetskog rata. Kako navodi Sanja Horvatin\u010di\u0107, nau\u010dna saradnica Instituta za povijest umjetnosti u Zagrebu i jedna od recenzenata_kinja knjige:
\u201eKartografija otpora mo\u0107an je kolektivni prodor u tvr\u0111avu revizionizma i slijepe pjege suvremene historiografije, osobito kada je rije\u010d o socijalnoj i \u017eenskoj povijesti antifa\u0161isti\u010dkog Zagreba. […] I dok \u010ditateljima nastoje pribli\u017eiti \u017eivopisna lica otpora i svakodnevice okupiranogZagreba, autorice i autori inzistiraju na analizi klasne, rodne i organizacijske strukture NOP-a, kao i rekonstrukciji unutarpartijskih sukoba. Svojim vjerodostojnim, vi\u0161eslojnim i uzbudljivim tuma\u010denjem klju\u010dnih epizoda suvremene povijesti grada Zagreba, ova knjiga postaje nezaobilazno zagreba\u010dko \u0161tivo, klju\u010dna referenca neumornih kartografkinja otpora i inspiracija budu\u0107ih borbi.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Program Festivala mo\u017eete pogledati ovde<\/a>. <\/p>\n\n\n\n
Vidimo se na Festivalu javne istorije!<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n