{"id":41224,"date":"2024-06-13T21:22:49","date_gmt":"2024-06-13T21:22:49","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=41224"},"modified":"2024-06-13T21:22:49","modified_gmt":"2024-06-13T21:22:49","slug":"serija-razgovora-i-projekcija-nesvrstani-i-kulturne-veze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=41224","title":{"rendered":"Serija razgovora i projekcija \u201eNesvrstani i kulturne veze\u201d"},"content":{"rendered":"\n

Muzej Jugoslavije u Beogradu u saradnji s teoreti\u010darem filma i medija Simom Kokotovi\u0107em od 4. do 9. juna 2024. realizuje seriju razgovora, predavanja i projekcija pod nazivom \u201eNesvrstani i kulturne veze\u201d, koja tematizuje kompleksnost i vi\u0161ezna\u010dnost kulturnih razmena i saradnji izme\u0111u SFR Jugoslavije i \u010dlanica Pokreta nesvrstanih.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

   Kulturne razmene i saradnje, kako nagla\u0161ava autor programa Sima Kokotovi\u0107, \u201epredstavljale su vrlo zna\u010dajnu delatnost kroz koju su se jugoslovenski radnice i radnici u polju kulture i umetnosti upoznavali s globalnim strujanjima \u0161irom Tre\u0107eg sveta, upisuju\u0107i se ujedno u njihove tokove. Istovremeno, akterima i akterkama s drugih kontinenata ovakve saradnje omogu\u0107avale su da prepoznaju zna\u010dajne aspekte jugoslovenske kulture\u201d.  Iako su ih primarno inicirale dr\u017eavne organizacije, Kokotovi\u0107 dodaje da su \u201ekulturne razmene izme\u0111u Jugoslavije i \u2019Nesvrstanih\u2019 prevazilazile okvire dr\u017eavne diplomatije kroz koju je ovaj fenomen do sada naj\u010de\u0161\u0107e analiziran\u201d.    <\/p>\n\n\n\n

     Transnacionalni fenomen kakav ovaj nesumnjivo jeste \u201ezahteva da budemo vrlo pa\u017eljivi u izgradnji i upotrebi analiti\u010dkog aparata za njegovo razumevanje i tuma\u010denje, kako bismo mogli da se uhvatimo uko\u0161tac sa svim slo\u017eenostima, kontradiktornostima i prevashodno relacionom prirodom ovog fenomena. U tom svetlu, pristup usidren u paradigmi nacionalnog koji je jo\u0161 uvek dominantan, za ovakav slu\u010daj svakako ne mo\u017ee biti dovoljan i adekvatan\u201d, isti\u010de Kokotovi\u0107. Upravo na tom tragu program \u201eNesvrstani i kulturne veze\u201c okuplja akademske istra\u017eiva\u010dice i istra\u017eiva\u010de, kustoskinje i umetnice koji su u lokalnom i internacionalnom kontekstu ve\u0107 reflektovali ove probleme, kako bi kroz me\u0111usobni dijalog i prezentaciju njihovog rada ponudili publici ulazne ta\u010dke za razumevanje i ponovno otkrivanje transnacionalnih dimenzija jugoslovenske kulture.<\/p>\n\n\n\n

Autor programa je Sima Kokotovi\u0107, istra\u017eiva\u010d i predava\u010d filmskih studija, a u razgovorima u\u010destvuju Jelena Vesi\u0107, Bojana Videkani\u0107, Natalija Vujo\u0161evi\u0107, Ana Kne\u017eevi\u0107, Nata\u0161a Kova\u010devi\u0107, Aleksandra Peri\u0161i\u0107, Bojana Pi\u0161kur, Nemanja Radonji\u0107, Mila Turajli\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Program \u0107e biti realizovan u bioskopskoj sali u zgradi Muzeja 25. maj. Ulaz je slobodan.<\/p>\n\n\n\n

Vizual: Milo\u0161 Zec<\/p>\n\n\n\n

Foto: Ljubazno\u0161\u0107u Arhiva Jugoslavije i Muzeja savremene umjetnosti Crne Gore<\/p>\n\n\n\n

Hvala: RTS<\/p>\n\n\n\n

  1. jun<\/strong><\/li><\/ol>\n\n\n\n

    18:00 uvodna re\u010d, Sima Kokotovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    18:30 panel <\/strong>\u201e Putovanja i prijateljstva: od politi\u010dkog svrstavanja do solidarnosti\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Na panelu u\u010destvuju Nata\u0161a Kova\u010devi\u0107 i Aleksandra Peri\u0161i\u0107 sa izlaganjima \u201eRevolucionarni putopisi: antikolonijalne borbe na kulturnom frontu\u201c i \u201eNesvrstana \u017eenska prijateljstva i solidarnosti: Aoua Keita, Veda Zagorac i Vida Tom\u0161i\u0107\u201c. U izlaganjima \u0107e biti re\u010di o na\u010dinima na koji tekstovi poput putopisa i privatnih pisanih korespondencija omogu\u0107uju razumevanje procesa pregovaranja kulturnih, istorijskih i politi\u010dkih razli\u010ditosti u kontekstu uspostavljanja kulturnih veza. Na taj na\u010din, anti-kolonijalne borbe i borbe za \u017eensku emancipaciju autorke uspostavljaju kao koordinate za razumevanje me\u0111unarodnih veza i njihove kompleksne geografije.<\/p>\n\n\n\n

    1. jun<\/strong><\/li><\/ol>\n\n\n\n

      18:00 panel <\/strong>\u201eKulturne institucije i organizovanje nesvrstanog uvezivanja\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n

      U okviru ovog panela bi\u0107e predstavljeno me\u0111unarodno delovanje razli\u010ditih kulturnih institucija u SFRJ krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina XX veka (poput Galerije umetnosti nesvrstanih zemalja \u201eJosip Broz Tito\u201c i Muzeja afri\u010dke umetnosti). Fokus razgovora bi\u0107e na doga\u0111ajima iniciranim u pomenutom periodu, te posebno na logistici i organizaciji koja je omogu\u0107avala njihovu realizaciju i kreiranje \u201enesvrstanih\u201d kulturnih veza. Ovakva perspektiva ponudi\u0107e uvide neophodne za razumevanje materijalnih uslova na kojima se zasnivaju me\u0111unarodne saradnje.<\/p>\n\n\n\n

      U\u010desnice: Bojana Videkani\u0107, Natalija Vujo\u0161evi\u0107 i Ana Kne\u017eevi\u0107<\/p>\n\n\n\n

      20:00 panel  <\/strong>\u201eIstorijske kulturne solidarnosti u savremenoj umetni\u010dkoj praksi\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n

      Panel \u0107e ponuditi promi\u0161ljanje savremenih umetni\u010dkih praksi koje se okre\u0107u istorijskim formama kulturnih solidarnosti. Bojana Pi\u0161kur govori\u0107e o izlo\u017ebi \u201eJu\u017ena sazve\u017e\u0111a\u201d<\/strong>, \u010dija su razli\u010dite verzije predstavljene od Ljubljane do Ju\u017ene Koreje poslednjih pet godina, dok \u0107e Jelena Vesi\u0107, kroz fokus na slike istorije u savremenoj umetnosti, ponuditi teoretizaciju koncepta \u201esolidarnosti u vremenu.\u201c<\/p>\n\n\n\n

       U\u010desnice: Bojana Pi\u0161kur i Jelena Vesi\u0107<\/p>\n\n\n\n

      1. jun<\/strong><\/li><\/ol>\n\n\n\n

        18:00 Nemanja Radonji\u0107: <\/strong>\u201eJugoslavija, Afrika, nesvrstani i akademski kolonijalizam\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n

        Nemanja Radonji\u0107 \u0107e u svom izlaganju razmatrati dva fenomena: status kulture u \u0161irem kontekstu jugoslovenskog u\u010de\u0161\u0107a u me\u0111unarodnim razmenama, i novu dinamiku odnosa koji su se, u poslednje vreme, uspostavili u me\u0111unarodnom akademskom kontekstu oko istra\u017eivanja Pokreta nesvrstanih.<\/p>\n\n\n\n

        19:30 Mila Turajli\u0107: <\/strong>\u201eHronike jugoslovenske filmske solidarnosti: Dragutin Popovi\u0107 i Frelimo\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n

        U formi predavanja-performansa Mila Turajli\u0107 predstavi\u0107e svoj novi projekat fokusiran na veze izme\u0111u Filmskih novosti i pokreta za oslobo\u0111enje Mozambika.<\/p>\n\n\n\n

        U\u010desnici i u\u010denice: Nemanja Radonji\u0107, Mila Turajli\u0107<\/p>\n\n\n\n

        1. i 9. jun<\/strong><\/li><\/ol>\n\n\n\n

          13:00-15:00 Projekcija odabranih epizoda iz serijala <\/strong>\u201eAntikolonijalne borbe\u201d autora Nikole Vitorovi\u0107a <\/strong><\/p>\n\n\n\n

          Serija \u201eAntikolonijalne borbe\u201d<\/strong> emitovana izme\u0111u 1980. i 1986. snimljena je pod okriljem edukativnog programa TV Beograda. Serija ima 16 epizoda, od kojih se svaka fokusira na antikolonijalnu borbu u jednoj azijskoj ili afri\u010dkoj zemlji (od Indonezije, preko Jemena, do Ju\u017enoafri\u010dke Republike). Scenario potpisuje Nikola Vitorovi\u0107, jedan od zna\u010dajnijih jugoslovenskih \u201erevolucionarnih putopisaca\u201c.<\/p>\n\n\n\n

                                                                                  ***<\/p>\n\n\n\n

          Biografije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

          Sima Kokotovi\u0107<\/strong> je istra\u017eiva\u010d i predava\u010d filmskih i medijskih studija. Trenutno je postdoktorand-istra\u017eiva\u010d u Centru za napredna istra\u017eivanja globalnih komunikacija na Univerzitetu Pensilvanija u Filadelfiji. Fokus njegovog rada su preplitanja filmskih kultura i levih politika na globalnom nivou. U doktorskoj disertaciji \u201eCinematic Solidarities: Cinema Amidst Global Vistas of Struggle\u201d<\/strong> iznosi teoretizaciju ideje filmskih solidarnosti kako bi opisao na\u010dine na koje su filmski kulturni radnici odgovorili na talas globalnih pobuna tokom 2010-ih. U novom istra\u017eiva\u010dkom projektu trasira istoriju filmskih veza i medijskih inicijativa ostvarenih pod okriljem Pokreta nesvrstanih u okviru projekta dekolonizacije. U\u010destvovao je i zapo\u010deo brojne projekte posve\u0107ene istra\u017eivanju i gra\u0111enju filmskokulturnih praksi kao oblika gradnje politi\u010dke kulture.<\/p>\n\n\n\n

             Jelena Vesi\u0107 <\/strong>(PhD) je nezavisna kustoskinja, spisateljica, urednica i predava\u010dica. Deluje u polju istra\u017eivanja i izlaga\u010dke prakse koja pro\u017eima politi\u010dku teoriju i savremenu umetnost. Kurirala je mnoge izlo\u017ebe, me\u0111u kojima i istra\u017eiva\u010dko-izlaga\u010dki projekat \u201ePoliti\u010dke prakse (post)jugoslovenske umetnosti\u201d (2009), koji kriti\u010dki istra\u017euje koncepte i narative jugoslovenske istorije umetnosti nakon raspada Jugoslavije. Njena recentna izlo\u017eba \u201eO kolektivizaciji: narativi o jugoslovenskim avangardnim umetni\u010dkim kolektivima i primeri feministi\u010dkih intervencija\u201d deo je istra\u017eiva\u010dkog i izlaga\u010dkog projekta Art at Work<\/em>, MG \u2013 Ljubljana, 2022.<\/p>\n\n\n\n

          Bojana Videkani\u0107<\/strong> je istori\u010darka umetnosti i umjetnica. Predaje modernu i savremenu umjetnost, vizuelnu kulturu i pro\u0161irene medije na Univerzitetu Vaterlo, na Katedri za vizuelnu umjetnost u Kanadi. Fokus njenog rada su moderna i savremena umjetnost u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji, a trenutno radi na projektu pod radnim nazivom \u201eNarodna umjetnost\u201d, u kojem se bavi oblicima samouke, amaterske i sli\u010dne umjetnosti u Jugoslaviji u 20. vijeku. Njena prva knjiga \u201eNonaligned Modernism\u201d objavljena je 2020. u ediciji McGill-Queen\u2019s University Press.<\/p>\n\n\n\n

          Natalija Vujo\u0161evi\u0107<\/strong> je umetnica i kustoskinja iz Crne Gore. Fokus njenog istra\u017eivanja i prakse je prezentacija arhiva kroz izlo\u017ebe, sa ciljem pronala\u017eenja novih na\u010dina komunikacije, anga\u017eovanja i razumevanja kroz nove interpretacije i pro\u0161irene forme. Natalija Vujo\u0161evi\u0107 je osniva\u010dica i direktorka Instituta za savremenu umetnost u Crnoj Gori, nevladinog udru\u017eenja posve\u0107enog alternativnom obrazovanju, istra\u017eivanju i arhivama. Od 2022. godine anga\u017eovana je kao kustoskinja u Muzeju savremene umjetnosti Crne Gore, gde je jedna od kustoskinja projekta \u201eLaboratorija kolekcije umjetnosti nesvrstanih zemalja\u201d..<\/p>\n\n\n\n

          Ana Kne\u017eevi\u0107<\/strong> (1993) je istori\u010darka umetnosti, kustoskinja Muzeja afri\u010dke umetnosti \u2013 zbirke Vede i dr Zdravka Pe\u010dara, doktorandkinja muzeologije i heritologije na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Deo je kustoskih timova izlo\u017ebi koje se bave intervencijama na stalnim muzejskim postavkama, nasle\u0111em Pokreta nesvrstanih i savremene umetnosti. Tako\u0111e je deo uredni\u010dkih timova sajtova nesvrstani.rs<\/a>, bruspamti.rs<\/a> i um.edu.rs<\/a>. U svojoj doktorskoj disertaciji bavi se problemom kulturnog pam\u0107enja u sajber prostoru, i analizira online<\/em> modele muzealizacije kroz regionalne internet mimove kao studiju slu\u010daja. Interesuju je kultura se\u0107anja, film, arhitektura, popularna kultura i savremena umetnost.<\/p>\n\n\n\n

           Nata\u0161a Kova\u010devi\u0107<\/strong> je redovna profesorka postkolonijalne knji\u017eevnosti na Univerzitetu Eastern Michigan. Objavila je dve monografije, \u201eNarrating Post\/Communism: Colonial Discourse and Europe\u2019s Borderline Civilization\u201d (Routledge, 2008) i \u201eUncommon Alliances: Cultural Narratives of Migration in the New Europe\u201d (Edinburgh University Press, 2018). U svom istra\u017eiva\u010dkom radu prou\u010dava interakciju kulturnog nasle\u0111a (post)kolonijalizma i (post)komunizma; knji\u017eevnost i kinematografiju koja se bavi migracijama u Evropsku uniju; i knji\u017eevnu diplomatiju u nesvrstanom svetu. Trenutno priprema novu monografiju za \u0161tampu \u201eNonaligned Imagination: Yugoslavia, the Global South, and Literary Solidarities beyond the Cold War Blocs\u201d.<\/em><\/p>\n\n\n\n

           Aleksandra Peri\u0161i\u0107<\/strong> je diplomirala komparativnu knji\u017eevnost i matematiku na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, SAD. Doktorirala je 2014. godine na Katedri za komparativnu knji\u017eevnost Univerziteta Kolumbija, gde je odbranila doktorsku disertaciju \u201eContesting Globalization in the Atlantic World Economy\u201d. Od 2014. do 2021. predavala je na Univerzitetu u Majamiju, prvo kao docent, a zatim kao vanredni profesor. Od 2021. predaje na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, gde je i prodekanka za nastavu. Godine 2019. objavila je monografiju \u201ePrecarious Crossings: Immigration, Neoliberalism and the Atlantic\u201d (Ohio State University Press).  Autorka je brojnih nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkih radova iz oblasti postkolonijalne teorije i knji\u017eevnosti, studija kulture, i obrazovanja.<\/p>\n\n\n\n

           Bojana Pi\u0161kur <\/strong>radi kao kustoskinja Moderne galerije u Ljubljani. Ve\u0107ina njenih radova vezana je za jugoslovenski i postjugoslovenski kontekst, Pokret nesvrstanih i pitanje \u201eIstoka\u201d, posebno u vezi sa umetno\u0161\u0107u i kulturom. Od 2019. kurirala je i kokurirala seriju izlo\u017ebi \u201eSouthern Constellations (Ju\u017ena sazve\u017e\u0111a)\u201d koja je prikazana u Modernoj galeriji u Ljubljani (2019), Kvand\u017eu u Ju\u017enoj Koreji, (2020), Galeriji \u201eFilodrammatica\u201d u Rijeci (2021),Centru za savremenu umjetnost u Podgorici (2022); Nacionalnoj operi i baletu u organizovaciji \u201eFakulteta za stvari koje se ne mogu nau\u010diti\u201d u Skoplju (2022); galeriji The Mosaic Rooms u Londonu (2023). Poslednja izlo\u017eba u serijalu nosi naziv \u201eConstellations of Multiple Wishes: Along the Eastern Horizon\u201d, i realizovana je u Modernoj galeriji u Ljubljani 2024. godine.<\/p>\n\n\n\n

           Nemanja Radonji\u0107<\/strong> je docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde predaje Savremenu istoriju Evrope, Kolonijalizam i antikolonijalizam i Imagologiju, i nau\u010dni je saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije. Osnovne, master i doktorske studije zavr\u0161io je u Beogradu, na Katedri za op\u0161tu savremenu istoriju, pod mentorstvom prof. dr Radine Vu\u010deti\u0107. U\u010destvovao je u vi\u0161e me\u0111unarodnih projekata evropskih univerziteta Humbolt, Egzeter i Mejnut. Bio je jedan od organizatora me\u0111unarodnog foruma i izlo\u017ebe povodom \u0161ezdeset godina Beogradske konferencije NAM Talks <\/em>2021.<\/em> Bio je predava\u010d po pozivu na Fakultetu politi\u010dkih nauka, Beograd, Filozofskom fakultetu, Pula, Programu Globalnih studija, Bolonja. Upravo je objavio svoju prvu knjigu \u201eSlika Afrike u Jugoslaviji\u201d, nastalu na osnovu njegove doktorske disertacije i dugogodi\u0161njih istra\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n

          \u00a0Mila Turajli\u0107<\/strong> ro\u0111ena u Beogradu, nagra\u0111ivana je filmska rediteljka i vizuelna umetnica \u010diji se dokumentarni radovi oslanjaju na kombinaciju usmenih svedo\u010danstava i filmskih arhiva. S filmovima \u201eCinema komunisto i druga strana svega\u201d, i dokumentarnim diptihom \u201eNesvrstani & filmske gerilje: scene iz fonda Labudovi\u0107\u201d osvojila je brojne nagrade. Video-radovi i \u201elive documentary performans\u201d nastali iz njenog dugoro\u010dnog umetni\u010dkog istra\u017eiva\u010dkog projekta \u201eNon-aligned Newsreels\u201d u\u010destvovali su na me\u0111unarodnim izlo\u017ebama (MoMA) i umetni\u010dkim bijenalima (Berlin, Sharjah). Godine 2020. pozvana je u \u010dlanstvo Ameri\u010dke filmske akademije (Oscars). Francuska vlada ju je 2022. imenovala za Chevalier des Arts et des Lettres.<\/p>\n\n\n\n

          \n\n\n\n

          Izvor:<\/p>\n\n\n\n

          \n
          Serija razgovora i projekcija \u201eNesvrstani i kulturne veze\u201d<\/a><\/blockquote>