Utorak, 21. maj 2024. u 19:00 \u2013 Dom omladine Beograda\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Ciklus tribina: Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda <\/strong><\/p>\n\n\n\n U\u010desnici: Ana Vu\u010dkovi\u0107 Den\u010di\u0107<\/strong>, spisateljica i novinarka\/Radio Beograd 2; Jovana Karauli\u0107<\/strong>, producentkinja i docentkinja\/Fakultet dramskih umetnosti, Beograd; Marko Misira\u010da<\/strong>, pozori\u0161ni reditelj i profesor\/ Akademiji umetnosti Univerziteta Alfa BK. Razgovor vode: Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong>, istori\u010darka i vi\u0161a nau\u010dna saradnica\/ Institut za noviju istoriju Srbije, Cejus; Ana Pani\u0107<\/strong>, istori\u010darka umetnosti i muzejska savetnica\/ Muzej Jugoslavije, Cejus<\/p>\n\n\n\n Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd u 2024. godini ulaze u sedmu godinu saradnje. Tribinski program koji je pokrenut u godini kada smo obele\u017eavali sto godina od stvaranja jugoslovenske dr\u017eave (2018) stekao je brojnu publiku pokre\u0107u\u0107i teme koje su za cilj imale \u201epribli\u017eavanje\u201c istorije Jugoslavije ali i ukazivanje na savremene probleme koji se ne mogu jasno sagedati bez ukazivanja na doga\u0111aje i procese koji su neodvojivi od istorije jugoslovenske dr\u017eave. Zahvaljuju\u0107i ovakvom pristupu tribinski program Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograd ne samo da je stekao brojnu publiku ve\u0107 je uspeo da se \u201enametne\u201c kao mesto \u201e\u017eive\u201c debate koja pokre\u0107e ispisivanje novih stranica istorije Jugoslavije. To je jedan od klju\u010dnih razloga za\u0161to smatramo da je u nastupaju\u0107oj \u201esezoni\u201c prostor tribinskog programa neophodno \u201eustupiti\u201c ne samo autorima i autorkama najnovijih studija koje predstavljaju va\u017ean doprinos prou\u010davanju istorije Jugoslavije a koje su napisane u periodu od 2018. godine do danas ve\u0107 i svim onim stvaraocima (piscima, umetnicima, dru\u0161tvenim radnicima) koji su svojim stvarala\u0161tvom sa\u010duvali nasle\u0111e jugoslovenske dr\u017eave u javnom prostoru i razli\u010ditim oblastima stvarala\u0161tva predstavljaju\u0107i ga kroz nove interpretacije ali i u dinami\u010dnom dijalogu sa savremeno\u0161\u0107u mla\u0111im generacijama na koje Centar za jugoslovenske studije ra\u010duna kao na svoju vernu i najbolju publiku.<\/p>\n\n\n\n Ima li Jugoslavije u kulturi?! je pitanje koje postavljamo gostima na\u0161e majske tribine: Ani Vu\u010dkovi\u0107 Den\u010di\u0107, Jovani Karauli\u0107 i Marku Misira\u010di<\/strong> \u010dije je stvarala\u0161tvo \u201eopredeljeno\u201c i ka interpretaciji Jugoslavije bilo da se ona razume kao okvir za se\u0107anje na detinstvo i one kojih vi\u0161e nema, kao dokumentarno pam\u0107enje ili kao mehanizam za razumevanje vremena u kome \u017eivimo.<\/p>\n\n\n\n Pita\u0107emo na\u0161e goste, koji i sami pripadaju poslednjim generacijama jugoslovenskih pionira i pionirki, da li su iz ugla njihovih profesija ali i iskustva ste\u010denog pre svega u post-jugoslovenskom odnosno post-socijalisti\u010dkom vremenu, kulturne prakse i dalje prakse od izuzetnog zna\u010daja za razumevanje ali i prevazila\u017eenje dru\u0161tvenih i politi\u010dkih kriza ili naprotiv slu\u017ee zamrzavanju i odr\u017eavanju na povr\u0161ini \u201enasele\u0111enih\u201c konflikata. Na kraju, voleli bi smo da znamo da li se interpretacijom Jugoslavije u savremenim kulturnim praksama ispisuju odnosno dopisuju nove stranice istorije Jugoslavije koje su \u201e\u010dekale\u201c one generacije kulturnih radnika i radnica koji u svom neposrednom iskustvu jedva da \u201eimaju\u201c Jugoslaviju.<\/p>\n\n\n\n Podaci o u\u010desnicima:<\/p>\n\n\n\n Ana Vu\u010dkovi\u0107 Den\u010di\u0107 (Beograd, 1984)<\/strong> je zavr\u0161ila studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a zatim i master-studije filmologije na istom fakultetu na temi filmskog stila. Novinarka je Radio Beograda 2, gde priprema i vodi nekoliko emisija koje su posve\u0107ene filmu i popularnoj kulturi. Pisala je za mnoge portale i novine, me\u0111u kojima je bio i City Magazine i Marie Claire, a sada je saradnica portala Velike pri\u010de. Objavljeno joj je pet knjiga: Epoha lipsa ju\u010de, Lust `n` Dust, Pli\u0161ani soliter, Surfing Serbia i Yugoslav. Njene pri\u010de su objavljene u zbirkama pri\u010da grupe autora Krik!, Kraljica Lir i njena deca, a pesme u 33. broju Rukopisa, zbornika poezije i kratke proze mladih sa prostora biv\u0161e Jugoslavije. Bila je dva puta u naju\u017eem izboru za NIN-ovu nagradu. Jednom je nominovana za nagradu Isidora Sekuli\u0107. Njene knjige prevedene su na engleski, makedonski, nema\u010dki, malte\u0161ki i gr\u010dki. Dobitnica je Elle Style Award za knji\u017eevnost 2020. U pripremi je nova knjiga Ane Vu\u010dkovi\u0107 Den\u010di\u0107 pod nazivom Bazen.<\/p>\n\n\n\n Jovana Karaulic (1980)<\/strong> je producentkinja i docentkinja na Katedri za menad\u017ement i produkciju u pozori\u0161tu, radiju i kulturi Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu gde je trenutno zaposlena i na mestu prodekana. Aktivna je \u010dlanica Laboratorije interaktivnih umetnosti, kao i \u010dlanica mre\u017ee IETM gde je u\u010destvuje u radu grupe za Zelenu transformaciju u izvo\u0111a\u010dkim umetnostima. Jedan je od osniva\u010da novinskog izdanja Lice ulice kao i mnogih pozori\u0161nih, medijskih i umetni\u010dkih inicijativa na doma\u0107oj sceni. Objavljivala je \u010dlanke u relevantnim nau\u010dnim \u010dasopisima i zbornicima u izdanju konferencija na kojima je u\u010destvovala. Ko-osniva\u010dica je inicijative Green Art Incubator. Ko-urednica je me\u0111unarodne tematske publikacije Performing arts between politics and policies: implications and challenges u izadnju FDU i ADU iz Zagreba, kao i publikacije How to build a network and why u izdanju Kooperative iz Zagreba. Autorka je knjige Kulturalne izvedbe jugoslovenstva u ko-izdanju CLIO i FDU.<\/p>\n\n\n\n Marko Misira\u010da, (Prilep, 1985)<\/strong> je diplomirao pozori\u0161nu i radio re\u017eiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2010. godine. Bio je ku\u0107ni reditelj Knja\u017eevsko-srpskog teatra u Kragujevcu (2018-2024). Trenutno je profesor je na Katedri za glumu na Akademiji umetnosti Univerziteta Alfa BK u Beogradu (od 2022). Pored re\u017eija u drugim medijima (radio, TV, sinhronizacije animiranih filmova i dr), ostvario je oko 30 pozori\u0161nih re\u017eija u institucionalnim pozori\u0161tima i neformalnim trupama u Beogradu, Kragujevcu, Banjaluci, Sarajevu, Prijedoru, Zenici i Kopru. Za re\u017eije predstava Djelidba Skendera Kulenovi\u0107a (Pozori\u0161te Prijedor), Sinovi umiru prvi Mate Mati\u0161i\u0107a (Narodno pozori\u0161te Republike Srpske, Banja Luka), Jugoslavija, moja de\u017eela\/Jugoslavija, moja otad\u017ebina Gorana Vojnovi\u0107a (Gledali\u0161\u010de Koper, Pozori\u0161te Prijedor i FES za BiH) i Na rubu pameti (jedne pijane novembarske no\u0107i 1918.) Miroslava Krle\u017ee (Knja\u017eevsko-srpski teatar Kragujevac i Hrvatski kulturni centar Beograd), dobio je nagrade na festivalima: Pozori\u0161ne\/Kazali\u0161ne igre BiH u Jajcu, Teatar fest u Doboju, Susreti pozori\u0161ta\/kazali\u0161ta BiH u Br\u010dko Distriktu, Me\u0111unarodni pozori\u0161ni festival Zlatna vila u Prijedoru i dr.<\/p>\n\n\n\n Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107 (\u0160abac, 1977)<\/strong> je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije (Beograd). Bavi se dru\u0161tvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na istoriju detinjstva i istoriju obrazovanja kao i istorijom Drugog svetskog rata Napisala je dve monografije: Ote\u0107emo svetlost bu\u010dnom vodopadu. Reforma osnovno\u0161kolskog sistema u Srbiji 1944-1959 (2018) i Za bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954 (2008). Priredila je rukopis Grigorije Babovi\u0107, Letopis \u0160apca 1933-1944 (2010). Zajedno sa Aleksandrom Ili\u0107 Rajkovi\u0107 uredila je zbornik Bez \u0161kole \u0161ta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas (2021). Koautorka je dva ud\u017ebenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne \u0161kole (Radomir J. Popovi\u0107, Emina \u017divkovi\u0107, Ljiljana Nedovi\u0107, Aleksandar Todosijevi\u0107, Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, Istorija. Ud\u017ebenik sa odabranim istorijskim izvorima za 7. razred osnovne \u0161kole, Beograd: Klett, 2020; Aleksandar Todosijevi\u0107, Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, Istorija. Ud\u017ebenik sa odabranim istorijskim izvorima za 8. razred osnovne \u0161kole, Beograd: Klett, 2021). \u010clanica je Inicijative za o\u010divanje Memorijalnog kompleksa Bo\u0161ko Buha na Jabuci kod Prijepolja. Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. priznanja za borbu protiv desni\u010darskih intervencija u formalnom obrazovanju.<\/p>\n\n\n\n Ana Pani\u0107\u00a0(Beograd, 1978)<\/strong> je muzejska savetnica i istori\u010darka umetnosti. Autorka je i koautorka brojnih izlo\u017ebi sa temama iz istorije i popularne kulture SFRJ, kao i izlo\u017ebi iz zbirki Muzeja Jugoslavije. Dobitnica je dva priznanja Muzejskog dru\u0161tva Srbije \u2212 nagrade Mihailo Valtrovi\u0107, priznanja Dru\u0161tva istori\u010dara umetnosti Srbije, kao i nagarada\u00a0NK ICOM Srbija za projekat godine (2019)\u00a0i publikaciju godine\u00a0(2022). Podru\u010dje njenog posebnog interesa su kultura i umetnost u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji, politi\u010dke prakse (post) jugoslovenske umetnosti i savremena umetni\u010dka produkcija, kultura se\u0107anja i izgradnja kolektivnog se\u0107anja na Jugoslaviju, javni spomenici i njihova uloga u materijalizaciji kolektivnog se\u0107anja, umetnost kao sredstvo konstruisanja (nad) nacionalnog identiteta.<\/p>\n\n\n\n Izvori:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n