{"id":40526,"date":"2024-04-22T16:37:32","date_gmt":"2024-04-22T16:37:32","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=40526"},"modified":"2024-04-22T16:39:25","modified_gmt":"2024-04-22T16:39:25","slug":"razgovor-o-knjizi-luke-filipovica-evrokomunizam-i-jugoslavija-1968-1980","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=40526","title":{"rendered":"Razgovor o knjizi Luke Filipovi\u0107a \u201eEvrokomunizam i Jugoslavija 1968-1980.\u201c"},"content":{"rendered":"\n

Utorak, 23. april 2024. u 19:00<\/strong> \u2013 Dom omladine Beograda\/\/Tribinska sala<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ciklus tribina: Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda, u saradnji sa Akademskom knjigom i Institutom za savremenu istoriju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U\u010desnici: Luka Filipovi\u0107<\/strong>, Institut za savremenu istoriju; Petar \u017darkovi\u0107<\/strong>, Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Marko Mileti\u0107<\/strong>, portal Ma\u0161ina. Razgovor vode: Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong>, Institut za noviju istoriju Srbije, Cejus i Sr\u0111an Radovi\u0107<\/strong>, Etnografski institut SANU, Cejus<\/p>\n\n\n\n

Knjiga dr Luke Filipovi\u0107a, istori\u010dara i nau\u010dnog saradnika Instituta za savremenu istoriju pod nazivom \u201eEvrokomunizam i Jugoslavija 1968-1980.\u201c (Novi Sad, Beograd: Akademska knjiga, Institut za savremenu istoriju, 2023) pokre\u0107e brojna pitanja iz domena dinami\u010dnih odnosa socijalisti\u010dke Jugoslavije predvo\u0111ene komunisti\u010dkom politi\u010dkom elitom i evrokomunisti\u010dkih partija pre svega mediteranskih zemalja. Prikazuju\u0107i razvoj dinamike odnosa, Filipovi\u0107 ukazuje i na razvoj komunisti\u010dke ideologije u vreme po\u010detka krize \u201evelikih ideja\u201c \u0161to \u0107e posebno do\u0107i do izra\u017eaja u vreme pada Berlinskog zida i okon\u010danja Hladnog rata koje izlazi iz isra\u017eiva\u010dkog okvira knjige i autora koga predstavljamo a \u010dije se nesagledive posledice ne mogu prevazi\u0107i ni do danas kada u Evropi i svetu dolazi do nove\/stare eskalacije nasilja i sukoba koji se u zna\u010dajnoj meri \u201eoslanjaju\u201c i na mediteranski basen.<\/p>\n\n\n\n

\u201eFilipovi\u0107eva knjiga je nastala kao ishod teorijom vo\u0111enog istorijskog istra\u017eivanja, i kao takva predstavlja retkost u doma\u0107oj istoriografiji. Utoliko je va\u017enije da se ovakvom pristupu otvori prostor i ponudi zaslu\u017eena intelektualna pa\u017enja. Najve\u0107i deo monografije ,,Evrokomunizam i Jugoslavija 1968-1980\u201d prezentuje rezultate istra\u017eivanja arhivske gra\u0111e i drugih istorijskih izvora, ali Filipovi\u0107 se tako\u0111e bavio pozicioniranjem istorijske evolucije marksisti\u010dkih ideologija u kontekst dru\u0161tvenih i politi\u010dkih promena u zemljama Mediterana tokom \u0161ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Tako\u0111e, knjiga Luke Filipovi\u0107a postavlja nova pitanja o sli\u010dnostima i razlikama koje se mogu uo\u010diti izme\u0111u kretanja marksisti\u010dke misli i razvoja politi\u010dke prakse komunisti\u010dkih partija u dr\u017eavama Zapadne Evrope i sa druge strane, evolucije partijske ideologije jugoslovenskih komunista i reformi partijskih politika Saveza komunista, kao i dr\u017eavnih politika SFRJ. Navedene promene Filipovi\u0107 poku\u0161ava da dovede u vezu sa zna\u010dajnim promenama dru\u0161tvene stvarnosti u SFRJ i u Evropi\u201c.<\/p>\n\n\n\n

prof. dr Jovo Baki\u0107<\/strong> (iz recenzije)<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

O U\u010cESNICIMA<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Luka Filipovi\u0107<\/strong> (U\u017eice, 1995) je nau\u010dni saradnik Instituta za savremenu Istoriju. Osnovne i master akademske studije je zavr\u0161io na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbraniv\u0161i teze koje su u svom fokusu imale posledice neoliberalnih reformi u zemljama Zapadne Evrope. Na istom fakultetu je odbranio i doktorsku disertaciju (2023) iz \u010dijeg teksta je proiza\u0161la i monografija koju predstavljamo. Objavio je vi\u0161e nau\u010dnih radova i \u010dlanaka iz oblasti: istorije radni\u010dkih pokreta, pobuna i \u0161trajkova, evolucije partijskih ideologija i razvoja odnosa marksisti\u010dkih partija Evrope i sveta. Osvojio je brojne medalje na takmi\u010denjima u ma\u010devanju.<\/p>\n\n\n\n

Petar \u017darkovi\u0107<\/strong> (Beograd, 1984) je nau\u010dni saradnik na Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, sa temom Marko Nikezi\u0107 i jugoslovenska spoljna politika 1952-1972. Oblast nau\u010dnog istra\u017eivanja su mu: politi\u010dka i dru\u0161tvena istorija socijalisti\u010dke Jugoslavije 1945- 1991, Jugoslavija i Hladni rat, i intelektualna istorija. U okviru Instituta \u010dlan je Labaratorije za istra\u017eivanje socijalizma i (post) jugoslovenske studije (YugoLab).<\/p>\n\n\n\n

Marko Mileti\u0107<\/strong> (Zemun, 1983) je kourednik portala Ma\u0161ina, stru\u010dnjak za politi\u010dku komunikaciju i dru\u0161tveni aktivista. Po obrazovanju je istori\u010dar umetnosti koji se bavi kulturnom istorijom radni\u010dkog pokreta i savremenom umetno\u0161\u0107u, dok je u medijskom radu najvi\u0161e fokurisan na pitanja radnih prava, istorije i razvoja radni\u010dkog pokreta i sindikalnog organizovanja.<\/p>\n\n\n\n

Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong> (\u0160abac, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije (Beograd). Bavi se dru\u0161tvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na istoriju detinjstva i istoriju obrazovanja kao i istorijom Drugog svetskog rata Napisala je dve monografije: Ote\u0107emo svetlost bu\u010dnom vodopadu. Reforma osnovno\u0161kolskog sistema u Srbiji 1944-1959 (2018) i Za bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954 (2008). Priredila je rukopis Grigorije Babovi\u0107, Letopis \u0160apca 1933-1944 (2010). Zajedno sa Aleksandrom Ili\u0107 Rajkovi\u0107 uredila je zbornik Bez \u0161kole \u0161ta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas (2021). Koautorka je dva ud\u017ebenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne \u0161kole (Radomir J. Popovi\u0107, Emina \u017divkovi\u0107, Ljiljana Nedovi\u0107, Aleksandar Todosijevi\u0107, Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, Istorija. Ud\u017ebenik sa odabranim istorijskim izvorima za 7. razred osnovne \u0161kole, Beograd: Klett, 2020; Aleksandar Todosijevi\u0107, Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, Istorija. Ud\u017ebenik sa odabranim istorijskim izvorima za 8. razred osnovne \u0161kole, Beograd: Klett, 2021). \u010clanica je Inicijative za o\u010divanje Memorijalnog kompleksa Bo\u0161ko Buha na Jabuci kod Prijepolja. Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. priznanja za borbu protiv desni\u010darskih intervencija u formalnom obrazovanju.<\/p>\n\n\n\n

Sr\u0111an Radovi\u0107 <\/strong>(Titograd, 1976) je vi\u0161i nau\u010dni saradnik Etnografskog instituta SANU. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao iz oblasti etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a stru\u010dno se usavr\u0161avao na WZB Berlin i Filozofskom fakultetu II Humboldtovog univerziteta u Berlinu; bio je gostuju\u0107i predava\u010d na univerzitetima u Beogradu, Rigi i Berlinu. Autor je tri nau\u010dne monografije, urednik dva tematska nau\u010dna zbornika, i vi\u0161e desetina nau\u010dnih radova (trenutna bibliografija broji oko sto jedinica), te u\u010desnik i rukovodilac na oko dvadeset nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkih i stru\u010dnih projekata. Teme istra\u017eivanja su mu prvenstveno urbana i istra\u017eivanja javnog prostora, kultura pam\u0107enja i heritologija, dinaminka nacionalnih i supranacionalnih identiteta, i manjinska pitanja.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd<\/strong> u 2024. godini ulaze u sedmu godinu saradnje. Tribinski program koji je pokrenut u godini kada smo obele\u017eavali sto godina od stvaranja jugoslovenske dr\u017eave (2018) stekao je brojnu publiku pokre\u0107u\u0107i teme koje su za cilj imale \u201epribli\u017eavanje\u201c istorije Jugoslavije ali i ukazivanje na savremene probleme koji se ne mogu jasno sagedati bez ukazivanja na doga\u0111aje i procese koji su neodvojivi od istorije jugoslovenske dr\u017eave. Zahvaljuju\u0107i ovakvom pristupu tribinski program Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograd ne samo da je stekao brojnu publiku ve\u0107 je uspeo da se \u201enametne\u201c kao mesto \u201e\u017eive\u201c debate koja pokre\u0107e ispisivanje novih stranica istorije Jugoslavije. To je jedan od klju\u010dnih razloga za\u0161to smatramo da je u nastupaju\u0107oj \u201esezoni\u201c prostor tribinskog programa neophodno \u201eustupiti\u201c ne samo autorima i autorkama najnovijih studija koje predstavljaju va\u017ean doprinos prou\u010davanju istorije Jugoslavije a koje su napisane u periodu od 2018. godine do danas ve\u0107 i svim onim stvaraocima (piscima, umetnicima, dru\u0161tvenim radnicima) koji su svojim stvarala\u0161tvom sa\u010duvali nasle\u0111e jugoslovenske dr\u017eave u javnom prostoru i razli\u010ditim oblastima stvarala\u0161tva predstavljaju\u0107i ga kroz nove interpretacije ali i u dinami\u010dnom dijalogu sa savremeno\u0161\u0107u mla\u0111im generacijama na koje Centar za jugoslovenske studije ra\u010duna kao na svoju vernu i najbolju publiku.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvori:<\/p>\n\n\n\n

\n
Razgovor o knjizi Luke Filipovi\u0107a \u201eEvrokomunizam i Jugoslavija 1968-1980.\u201c<\/a><\/blockquote>