{"id":40094,"date":"2024-03-18T12:38:47","date_gmt":"2024-03-18T12:38:47","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=40094"},"modified":"2024-03-18T12:38:47","modified_gmt":"2024-03-18T12:38:47","slug":"tribina-cuvari-jugoslovenskog-pejzaza-inicijative-za-ocuvanje-kulturnog-nasleda-socijalisticke-jugoslavije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=40094","title":{"rendered":"Tribina: \u201c\u010cuvari jugoslovenskog pejza\u017ea: inicijative za o\u010duvanje kulturnog nasle\u0111a socijalisti\u010dke Jugoslavije\u201d"},"content":{"rendered":"\n

Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ciklus tribina: Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Utorak, 19. mart 2024. u 19:00<\/strong> – DOB\/\/Klub<\/em><\/p>\n\n\n\n

U\u010desnici: Jelica Jovanovi\u0107<\/strong>, Grupa arhitekata\/ Docomomo Srbija; Ivana Bogi\u0107evi\u0107 Leko<\/strong>, kolektiv Jednostavno re\u010deno i Marko Gavrilovi\u0107<\/strong>, Inicijativa Sa\u010duvajmo Dom JNA (\u0160abac). Razgovor vode: Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong>, vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije i jedna od osniva\u010dica Cejusa i Ivan Manojlovi\u0107<\/strong>, Nova iskra i jedan od osniva\u010da Cejusa<\/p>\n\n\n\n

Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd u 2024. godini ulaze u sedmu godinu saradnje. Tribinski program koji je pokrenut u godini kada smo obele\u017eavali sto godina od stvaranja jugoslovenske dr\u017eave (2018) stekao je brojnu publiku pokre\u0107u\u0107i teme koje su za cilj imale \u201epribli\u017eavanje\u201c istorije Jugoslavije ali i ukazivanje na savremene probleme koji se ne mogu jasno sagedati bez ukazivanja na doga\u0111aje i procese koji su neodvojivi od istorije jugoslovenske dr\u017eave. Zahvaljuju\u0107i ovakvom pristupu tribinski program Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograd ne samo da je stekao brojnu publiku ve\u0107 je uspeo da se \u201enametne\u201c kao mesto \u201e\u017eive\u201c debate koja pokre\u0107e ispisivanje novih stranica istorije Jugoslavije. To je jedan od klju\u010dnih razloga za\u0161to smatramo da je u nastupaju\u0107oj \u201esezoni\u201c prostor tribinskog programa neophodno \u201eustupiti\u201c ne samo autorima i autorkama najnovijih studija koje predstavljaju va\u017ean doprinos prou\u010davanju istorije Jugoslavije a koje su napisane u periodu od 2018. godine do danas ve\u0107 i svim onim stvaraocima (piscima, umetnicima, dru\u0161tvenim radnicima) koji su svojim stvarala\u0161tvom sa\u010duvali nasle\u0111e jugoslovenske dr\u017eave u javnom prostoru i razli\u010ditim oblastima stvarala\u0161tva predstavljaju\u0107i ga kroz nove interpretacije ali i u dinami\u010dnom dijalogu sa savremeno\u0161\u0107u mla\u0111im generacijama na koje Centar za jugoslovenske studije ra\u010duna kao na svoju vernu i najbolju publiku.<\/p>\n\n\n\n

Tribina pod nazivom \u201e\u010cuvari jugoslovenskog pejza\u017ea: inicijative za o\u010duvanje kulturnog nasle\u0111a socijalisti\u010dke Jugoslavije\u201c u organizaciji Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograd predstavlja troje, pre svega, dru\u0161tvenih radnika ali i istaknutih stru\u010dnjaka u oblasti o\u010duvanja kulturnog nasle\u0111a: Jelicu Jovanovi\u0107 ispred Grupe arhitekata i Docomomo Srbije koja je zajedno sa Ivanom Bogi\u0107evi\u0107 Leko i jedna od pokreta\u010dica Inicijative za o\u010duvanje Memorijala Bo\u0161ko Buha na Jabuci kod Prijepolja, Ivanu Bogi\u0107evi\u0107 Leko ispred kolektiva Jednostavno re\u010deno i Marka Gavrilovi\u0107a ispred inicijative Sa\u010duvajmo Dom JNA. Cilj nam je da uka\u017eemo na, u poslednjoj deceniji, zna\u010dajan porast broja razli\u010ditih grupa, kolektiva i inicijativa koje su formirane ne samo u Republici Srbiji ve\u0107 i na prostoru cele biv\u0161e Jugoslavije a \u010diji aktivisti, koji su \u010desto zapa\u017eeni stru\u010dnjaci u oblasti kulturnog nasle\u0111a (spomeni\u010dkog, arhitektonskog, industrijskog\u2026), ukazuju na problemati\u010dan odnos dominantnih politi\u010dkih elita i ideologija prema nasle\u0111u socijalisti\u010dke Jugoslavije koji se naj\u010de\u0161\u0107e ogleda kroz nemaran odnos i sumnjive privatizacije. Posebno nam je va\u017eno da uka\u017eemo na one segmente aktivnosti organizacija i inicijativa, koje predstavljaju na\u0161i gosti, a kojima se podvla\u010di emancipatorski potencijal odba\u010denih \u201ebetonskih spava\u010da\u201c i njihov zna\u010daj za savremene prilike ne samo u regionu ve\u0107 i \u0161ire.<\/p>\n\n\n\n

O U\u010cESNICIMA:<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jelica Jovanovi\u0107<\/strong>, (Para\u0107in, 1983) je doktorandkinja u Institutu za istoriju umetnosti, arheologiju i restauraciju Tehni\u010dkog univerziteta u Be\u010du. Jedna je od suosniva\u010dica Docomomo Srbija, kao i osniva\u010dica NVO Grupa arhitekata. Kao spoljni saradnik Zavoda za za\u0161titu spomenika kulture u Srbiji i lokalnih muzeja je u\u010destvovala u projektima valorizacije Centralne zone Novog Beograda, Eksperimentalnih blokova 1 i 2, snimanja i restauracije Rogljeva\u010dkih pivnica, ku\u0107a i pomo\u0107nih objekata i drugih objekata kulturne ba\u0161tine i narodnog graditeljstva u Srbiji. Bila je stipendistkinja OEAD i World University Service kao i Slova\u010dke akademske informativne agencije. Koordinatorka je regionalnog projekta Nedovr\u0161ene modernizacije \u2013 izme\u0111u utopije i pragmatizma za Dru\u0161tvo arhitekta Beograda 2010-2012. Bila je kustoski savetnik Muzeja moderne umetnosti MoMA u Njujorku na izlo\u017ebi Ka konkretnoj utopiji: arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980. Koautorka je platforme Arhiva modernizma. Koautorka je knjige Bogdan Bogdanovi\u0107 \u2013 Biblioteka Beograd \u2013 An Architects Library. Autorka je i koautorka niza stru\u010dnih \u010dlanaka i poglavlja u knjigama. \u010clanica je: Dokomomo Srbija, ICOMOS Srbija, Dru\u0161tvo arhitekata Beograda, Dru\u0161tvo konzervatora Srbije (\u010dlan Predsedni\u0161tva).<\/p>\n\n\n\n

Ivana Bogi\u0107evi\u0107 Leko<\/strong> (Beograd, 1971) je pozori\u0161na rediteljka i dramska pedago\u0161kinja. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku pozori\u0161ne i radio re\u017eije. Pozori\u0161nom re\u017eijom se aktivno bavila u periodu od 1997. do 2007. U isto vreme (od 1993) se anga\u017eovala u radu sa srednjo\u0161kolcima i studentima ali i mariginalnim dru\u0161tvenim grupama: izbeglicama, migrantima i decom bez roditeljskog staranja. Kao edukatorka i voditeljka radionica, sara\u0111ivala je na programima za decu i mlade u razli\u010ditim organizacijama: Grupa 484, Centar za kulturu Stari grad, \u0160koligrica, Omladinski otvoreni klub (Beograd), C-31, Klub Omladina pokre\u0107e akciju, Bazaart, Kulturni centar Beograda, Fondacija Jelena \u0160anti\u0107, UNICEF, Prijatelji dece Srbije, Pozori\u0161te Bo\u0161ko Buha, Visoki komesarijat za nacionalne manjine OEBS, U\u017ei\u010dka knji\u017eevna republika, Muzej grada Beograda. Dobitnica je nagrade Fondacije Jelena \u0160anti\u0107 za 2020. za program interkulturalnog povezivanja mladih iz razli\u010ditih zajednica iz Bujanovca, Pre\u0161eva i Medve\u0111e. \u010clanica je Inicijative za obnovu memorijalnog komleksa Bo\u0161ko Buha na Jabuci kod Prijepolja. Sa grupom kolega i koleginica, 2020. je osnovala umetni\u010dko aktivisti\u010dki kolektiv Jednostavno re\u010deno koji se bavi istra\u017eivanjem kulturnog i industrijskog nasle\u0111a jugoslovenskih gradova. Kolektiv Jednostavno re\u010deno je do sada sproveo brojna istra\u017eivanja ali i realizovao vi\u0161e izlo\u017ebi: Ve\u0107 nevi\u0111eno, Jutro na\u0161e zore: tra\u017ee\u0107i fabriku, otkrili smo grad, Tamo gde se ne \u010dujemo sigurno je kraj sveta \u2013 Radio Jugoslavija, Vesna \u2013 prole\u0107e Sjenice.<\/p>\n\n\n\n

Marko Gavrilovi\u0107<\/strong> (1983) je master in\u017eenjer arhitekture. Studirao je na Arhitektonskim fakultetima Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Ljubljani. Bavi se istra\u017eiva\u010dkim radom sa fokusom na istoriju i teoriju Moderne arhitekture socijalisti\u010dke Jugoslavije. Aktivni je \u010dlan grupa koje se bave kulturnim aktivizmom i za\u0161titom graditeljskog nasle\u0111a. Radi kao profesor u \u0160koli primenjenih umetnosti u \u0160apcu. Jedan je od pokreta\u010da inicijative Sa\u010duvajmo Dom JNA koja je posve\u0107ena o\u010duvanju Doma Jugoslovenske narodne armije u \u0160apcu. Posebno je zaslu\u017ean za izradu dokumentacionog dosijea za Dokomomo Srbija o: Domu JNA u \u0160apcu, stambenom naselju Trkali\u0161te i stambenom naselju Benska Bara u \u0160apcu. Zahvaljuju\u0107i anga\u017eovanju Inicijative, Dom JNA u \u0160apcu se na\u0161ao na listi jedanaest najugro\u017eenijih spomenika i mesta kulturnog nasle\u0111a u Evropi za 2024.<\/p>\n\n\n\n

Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong> (\u0160abac, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije (Beograd). Bavi se dru\u0161tvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na istoriju detinjstva i istoriju obrazovanja kao i istorijom Drugog svetskog rata Napisala je dve monografije: Ote\u0107emo svetlost bu\u010dnom vodopadu. Reforma osnovno\u0161kolskog sistema u Srbiji 1944-1959 (2018) i Za bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954 (2008). Priredila je rukopis Grigorije Babovi\u0107, Letopis \u0160apca 1933-1944 (2010). Zajedno sa Aleksandrom Ili\u0107 Rajkovi\u0107 uredila je zbornik Bez \u0161kole \u0161ta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas (2021). Koautorka je dva ud\u017ebenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne \u0161kole (Radomir J. Popovi\u0107, Emina \u017divkovi\u0107, Ljiljana Nedovi\u0107, Aleksandar Todosijevi\u0107, Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, Istorija. Ud\u017ebenik sa odabranim istorijskim izvorima za 7. razred osnovne \u0161kole, Beograd: Klett, 2020; Aleksandar Todosijevi\u0107, Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, Istorija. Ud\u017ebenik sa odabranim istorijskim izvorima za 8. razred osnovne \u0161kole, Beograd: Klett, 2021). \u010clanica je Inicijative za o\u010divanje Memorijalnog kompleksa Bo\u0161ko Buha na Jabuci kod Prijepolja. Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. priznanja za borbu protiv desni\u010darskih intervencija u formalnom obrazovanju.<\/p>\n\n\n\n

Ivan Manojlovi\u0107<\/strong> (Kragujevac, 1978) je istori\u010dar umetnosti, kustos i rukovodilac projekta u oblasti kulturnog nasle\u0111a (pre svega u domenu me\u0111unarodne saradnje) u Novoj iskri prvom kreativnom habu na Balkanu, osnovanom 2012. godine. Radio je kao kustos (Dizajn za novi svet, Crveni kiosk, Disonantno nasle\u0111e, Dizajn centar u Beogradu, Tehnika narodu, Poslednja mladost u Jugoslaviji, Tito foto) u Muzeju Jugoslavije i kao umetni\u010dki direktor u Kulturnom centru Beograda.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvor:<\/p>\n\n\n\n

\n
Tribina: “\u010cuvari jugoslovenskog pejza\u017ea: inicijative za o\u010duvanje kulturnog nasle\u0111a socijalisti\u010dke Jugoslavije”<\/a><\/blockquote>