U organizaciji Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograda odr\u017eana je 20. velja\u010de 2024.\u00a0tribina \u201eDa li je \u00bb\u017dena danas\u00ab \u201eotpisana\u201c?!\u201c (prva u ciklusu Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije) \u010dija je snimka dostupna online.<\/p>\n\n\n\n
Utorak, 20. februar 2024. u 19:00<\/strong> – DOB\/\/Klub<\/em><\/p>\n\n\n\n Ciklus tribina: Pi\u0161emo istoriju Jugoslavije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Organizacija: Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda <\/strong><\/p>\n\n\n\n U\u010desnici: Stanislava Bara\u0107<\/strong>, vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost (Beograd) i predsednica Cejus-a; Veljko Stani\u0107<\/strong>, istori\u010dar i prevodilac. Razgovor vode: Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong>, vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije i jedna od osniva\u010dica Cejusa i Ivana Panteli\u0107<\/strong>, vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za savremenu istoriju i jedna od osniva\u010dica Cejusa.<\/p>\n\n\n\n Da li je <\/strong>\u017dena danas<\/strong><\/em> \u201eotpisana\u201c?!<\/strong><\/p>\n\n\n\n Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda u 2024. godini ulaze u sedmu godinu saradnje. Tribinski program koji je pokrenut u godini kada smo obele\u017eavali sto godina od stvaranja jugoslovenske dr\u017eave (2018) stekao je brojnu publiku pokre\u0107u\u0107i teme koje su za cilj imale \u201epribli\u017eavanje\u201c istorije Jugoslavije ali i ukazivanje na savremene probleme koji se ne mogu jasno sagedati bez ukazivanja na doga\u0111aje i procese koji su neodvojivi od istorije jugoslovenske dr\u017eave. Zahvaljuju\u0107i ovakvom pristupu tribinski program Centra za jugoslovenske studije i Doma omladine Beograda ne samo da je stekao brojnu publiku ve\u0107 je uspeo da se \u201enametne\u201c kao mesto \u201e\u017eive\u201c debate koja pokre\u0107e ispisivanje novih stranica istorije Jugoslavije. To je jedan od klju\u010dnih razloga za\u0161to smatramo da je u nastupaju\u0107oj \u201esezoni\u201c prostor tribinskog programa neophodno \u201eustupiti\u201c ne samo autorima i autorkama najnovijih studija koje predstavljaju va\u017ean doprinos prou\u010davanju istorije Jugoslavije a koje su napisane u periodu od 2018. godine do danas ve\u0107 i svim onim stvaraocima (piscima, umetnicima, dru\u0161tvenim radnicima) koji su svojim stvarala\u0161tvom sa\u010duvali nasle\u0111e jugoslovenske dr\u017eave u javnom prostoru i razli\u010ditim oblastima stvarala\u0161tva predstavljaju\u0107i ga kroz nove interpretacije ali i u dinami\u010dnom dijalogu sa savremeno\u0161\u0107u mla\u0111im generacijama na koje Centar za jugoslovenske studije ra\u010duna kao na svoju vernu i najbolju publiku.<\/p>\n\n\n\n Kraj 2023. odnosno po\u010detak 2024. godine obele\u017eio je zavr\u0161etak radova na muralu posve\u0107enom Mitri Mitrovi\u0107, prvoj \u017eeni ministarki prosvete na ovim prostorima u prvoj posleratnoj vladi Narodne Republike Srbije, umetnice i doktorandkinje Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Jane Danilovi\u0107, u ulici Mar\u0161ala Birjuzova 22 u Beogradu a u okviru projekta Izuzetne \u017eene Srbije<\/em>. Va\u017ena intervencija ali i interpretacija onih segmenata istorije Jugoslavije tj. istorije feministi\u010dkog pokreta i nasle\u0111a kako u Jugoslaviji tako i u Srbiji, u javnom prostoru, na kraju odnosno na po\u010detku Nove godine u kojoj se ve\u0107 uveliko susre\u0107emo sa brojnim problemima koji poga\u0111aju \u017eene: na radnim mestima, u porodili\u0161tima, u ku\u0107i itd. obavezuju nas kao Centar, koji se bavi pre svega skretanjem pa\u017enje na va\u017ene emancipatorske prakse, da na samom po\u010detku novog tribinskog programa podsetimo dru\u0161tvo u Srbiji na dve izuzetne publikacije iz 2023. godine: zbornik radova \u017dena danas (1936-1940): prosve\u0107ivanje za revoluciju<\/em>, urednice Stanislave Bara\u0107 i autobiografske zapise Mitre Mitrovi\u0107 pod nazivom Otpisana<\/em> prire\u0111iva\u010da Veljka Stani\u0107a.<\/p>\n\n\n\n U razgovoru sa Stanislavom Bara\u0107 i Veljkom Stani\u0107em po\u0107i \u0107e se od osnovnih okvira za prou\u010davanje prve serije \u010dasopisa \u017dena danas<\/em> tj. antifa\u0161izma, Narodnog fronta, Komunisti\u010dke internacionale, Antifa\u0161isti\u010dkog fronta \u017eena Jugoslavije, istorija Komunisti\u010dke partije Jugoslavije i posebno njene omladine budu\u0107i da je komunisti\u010dka omladina svoju ilegalnu aktivnost morala da prikrije drugim legalnim aktivnostima, a u ovom slu\u010daju je to \u010dinila uspe\u0161nim i uverenim uklju\u010divanjem u postoje\u0107i feministi\u010dki pokret. Posebno nam je bitno da kroz razgovor sa Stanislavom Bara\u0107 i Veljkom Stani\u0107em uka\u017eemo na autobiografski zapis Mitre Mitrovi\u0107 \u010dija se \u201cli\u010dna\u201d istorija ne mo\u017ee odvojiti od istorije feministi\u010dke periodike u godinama pre Drugog svetskog rata kao \u0161to se ni njene \u201cli\u010dne perspektive\u201d te\u0161ko mogu razumeti bez svih, ve\u0107 navedenih odrednica okvira za prou\u010davanje \u017dene danas<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Podaci o u\u010desnicima:<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n Stanislava Bara\u0107 <\/strong>(Zrenjanin, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za knji\u017eevnost i umetnost (Beograd), gde je od 2004. godine zaposlena u okviru istra\u017eiva\u010dke jedinice za prou\u010davanje knji\u017eevne periodike. Objavila je \u0161ezdeset nau\u010dnih studija, dve monografije (Avangardna Misao<\/em>, 2008; Feministi\u010dka kontrajavnost<\/em>, 2015) i (ko)uredila \u010detiri zbornika radova: \u010casopis Ruski arhiv 1928\u20131937 i kultura ruske emigracije u Kraljevini SHS\/Jugoslaviji<\/em>, sa Vesnom Matovi\u0107 (2015), \u010casopisi za decu: jugoslovensko nasle\u0111e 1918\u20131991<\/em>, sa Tijanom Tropin (2019), Prvi svetski rat i slovenske knji\u017eevnosti<\/em>, sa Biljanom Andonovskom (2021) i \u010casopis \u017dena danas 1936\u20131940: prosve\u0107ivanje za revoluciju<\/em> (2022).<\/p>\n\n\n\n Veljko Stani\u0107 <\/strong>(Gospi\u0107, 1984) je istori\u010dar i prevodilac. Bavi se kulturnom i intelektualnom istorijom i to francusko-jugoslovenskim odnosima u 19. i 20. veku, istorijom disidenata, \u017eivotom i delom Milovana \u0110ilasa, kao i teorijom i istorijom istoriografije. Priredio je uspomene Mitre Mitrovi\u0107 (Otpisana: autobiografski zapisi<\/em>, Vukoti\u0107 Media, 2023). Autor je ve\u0107eg broja \u010dlanaka, eseja, prikaza i prevoda.<\/p>\n\n\n\n Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong> (\u0160abac, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije (Beograd). Bavi se dru\u0161tvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na istoriju detinjstva i istoriju obrazovanja kao i istorijom Drugog svetskog rata Napisala je dve monografije: Ote\u0107emo svetlost bu\u010dnom vodopadu. Reforma osnovno\u0161kolskog sistema u Srbiji 1944-1959<\/em> (2018) i Za bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954<\/em> (2008). Priredila je rukopis Grigorije Babovi\u0107, Letopis \u0160apca 1933-1944<\/em> (2010). Zajedno sa Aleksandrom Ili\u0107 Rajkovi\u0107 uredila je zbornik Bez \u0161kole \u0161ta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas<\/em> (2021). Koautorka je dva ud\u017ebenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne \u0161kole (Radomir J. Popovi\u0107, Emina \u017divkovi\u0107, Ljiljana Nedovi\u0107, Aleksandar Todosijevi\u0107, Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, Istorija. Ud\u017ebenik sa odabranim istorijskim izvorima za 7. razred osnovne \u0161kole<\/em>, Beograd: Klett, 2020; Aleksandar Todosijevi\u0107, Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, Istorija. Ud\u017ebenik sa odabranim istorijskim izvorima za 8. razred osnovne \u0161kole<\/em>, Beograd: Klett, 2021).<\/p>\n\n\n\n Ivana Panteli\u0107 <\/strong>(Beograd, 1977) je vi\u0161a nau\u010dna saradnica Instituta za savremenu istoriju (Beograd). Bavi se prou\u010davanjem istorije roda, a posebno procesima emancipacije \u017eena tokom 20. veka. Autorka je monografija: Partizanke kao gra\u0111anke \u2013 dru\u0161tvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945-1953<\/em>. i Uspon i pad prve drugarice Jugoslavije. Jovanka Broz i srpska javnost 1953-2013<\/em>. Kao koautorka sa Danilom \u0160arencem je objavila monografiju Dve polovine se\u0107anja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata<\/em>. Bila je urednica i koautorka sa koleginicama Ljubinkom \u0160kodri\u0107 i Jelenom Milinkovi\u0107, knjige Dvadeset \u017eena koje su obele\u017eile 20. vek u Srbiji<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Izvori i dodatne obavijesti:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n