Revolucija i emancipacija \u2013 dva fenomena koji dovode u vezu razli\u010dite aspekte revolucionarnih i feministi\u010dkih politika u me\u0111uratnom periodu \u2013 bi\u0107e ispitani u svetlosti \u010dasopisa \u017dena danas koji je pokrenula i izme\u0111u 1936. i 1940. u Beogradu izdavala grupa mladih levo orijentisanih \u017eena, \u010dlanica Omladinske sekcije \u017denskog pokreta, uglavnom studentkinja Beogradskog univerziteta i \u010dlanica ili simpatizerki Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, i kroz analizu autobiografije Mitre Mitrovi\u0107 (1912-2001), ne samo jedne od klju\u010dnih figura \u017dene danas nego i vode\u0107e revolucionarke u komunisti\u010dkom pokretu u Jugoslaviji, rukopisa nastalog tokom sedamdesetih godina pro\u0161log veka i tek nedavno objavljenog (Otpisana. Autobiografski zapisi, Beograd 2023).<\/p>\n\n\n\n
Kroz stranice \u017dene danas traga\u0107emo za mestom koje su ideje i aktivnosti tog \u010dasopisa imale u globalnim okvirima antifa\u0161izma tridesetih godina, politici Narodnog fronta i Komunisti\u010dke internacionale, ali i u radu Antifa\u0161isti\u010dkog fronta \u017eena i Komunisti\u010dkoj partiji Jugoslavije. Me\u0111utim, posebna pa\u017enja \u0107e biti posve\u0107ena mestu koje je \u017dena danas imala u me\u0111unarodnom feministi\u010dkom pokretu u kojem su se ukr\u0161tali strategija Narodnog fronta i feministi\u010dka pacifisti\u010dka politika. \u017denu danas tako\u0111e treba posmatrati i kao deo \u0161ire me\u0111unarodne feministi\u010dke mre\u017ee koja je uklju\u010divala Svetski komitet \u017eena protiv rata i fa\u0161izma (1934) (kojem je 1945. godine sledila Me\u0111unarodna \u017eenska demokratska federacija) i \u010dasopise Les femmes dans l\u2019action mondiale: Organe mensuel du Comite Mondial des Femmes (1934\u20131939 Francuska), Jeunes filles de France (1936\u20131938, Francuska), Mujeres Libres (1936\u20131938, \u0160panija), La Mujer Nueva (1935\u20131941, \u010cile), Woman Today (Velika Britanija) i (istoimeni) Woman Today (1936\u20131937, SAD).<\/p>\n\n\n\n
Autobiografija Mitre Mitrovi\u0107 \u0107e biti razmatrana kroz analizu tradicije \u017eenskog autobiografskog pisma. Oslanjaju\u0107i se na nasle\u0111e feministi\u010dkih ideja i savremenu revolucionarnu praksu, modeli koji \u0107e naro\u010dito biti uzeti u razmatranje su viktorijanska \u017eenska autobiografija koja uklju\u010duje pri\u010du o dubokoj duhovnoj krizi, potrazi i otkrivanju nove vere ili vokacije, preobra\u0107enju i ponovnom ro\u0111enju, kao i francuska revolucionarna tradicija \u017eenske autobiografije opisana u delima istaknutih autorki kao \u0161to su \u017dor\u017e Sand i Lujza Mi\u0161el, a koja dovodi u vezu li\u010dna iskustva i proces dru\u0161tvenoistorijske promene.<\/p>\n\n\n\n
U\u010desnici<\/strong>:
Veljko Stani\u0107<\/strong>, istori\u010dar i prevodilac
Stanislava Bara\u0107<\/strong>, vi\u0161a nau\u010dna saradnica, Institut za knji\u017eevnost i umetnost
Tijana Matijevi\u0107<\/strong>, nau\u010dna saradnica, Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju<\/p>\n\n\n\n