Prevod: Jelena Staki\u0107<\/p>\n\n\n\n
Broj strana: 272<\/p>\n\n\n\n
Godina izdanja: 2022.<\/p>\n\n\n\n
Vizantion, Konstantinopolj ili Istanbul (Stambol), grad koji je izazivao, naizmeni\u010dno, divljenje i pohlepu. U IV veku varvarin Atanarik toliko je o\u010daran gradom da odlu\u010duje da se nastani u njemu. Godine 1204. vitezovi sa Zapada koji se do\u010depavaju Konstantinopolja zadivljeni su prizorom njegovih \u201egospodstvenih palata\u201c i \u201evisokih crkava\u201c. \u201eNisu mogli da veruju\u201c, izve\u0161tava Vilarduen, \u201eda na svetu postoji neki drugi tako mo\u0107an grad\u2026\u201c Po\u010detkom XV veka, Manojlo Hrisolor je hvalio to izvanredno mesto na kom se spajaju more sa severa i more s juga (Crno i Sredozemno), njegovu luku \u201enajve\u0107u na svetu\u201c, a zidine kojima je opasan poredi s vavilonskim. Ushi\u0107enje posetilaca lepotom mesta vekovima ne\u0107e ni oslabiti ni prestati. \u201eNe mo\u017ee se ni videti, \u010dak ni pojmiti ne\u0161to krasnije od pristupa Konstantinopolju. Kad sam prvi put stigao amo, \u010dinilo mi se da ulazim u neki \u010daroban grad\u201c, priznaje Gijom Grelo, francuski putnik iz XVII veka. [\u2026]<\/p>\n\n\n\n
To \u0161to ovde poku\u0161avam da predstavim nije toliko tradicionalna istorija, koliko vi\u0111enje grada i krupnih doga\u0111aja koji su se odigravali u njemu. Konstantinopolj\/Istanbul bio je jedan od velikih polova Staroga sveta. Vekovima i vekovima raspaljivao je politi\u010dke pohlepe, bio mesto na kom su se najbolje izra\u017eavale razne civilizacije koje su na njegovoj zemlji ostavile bezbroj zadivljuju\u0107ih ili neupadljivih svedo\u010danstava. Istanbul nije grad. On je \u010ditav svet uobli\u010den istorijom. Dokle god je Carigrad bio glavni grad hri\u0161\u0107anskog carstva, hri\u0161\u0107anski svet na Zapadu smatrao ga je tu\u0111im, \u017eari\u0161tem propasti i jeresi, predmetom nepoverenja. Kada postaje centar muslimanskog antihrista, prevazi\u0161av\u0161i prvi \u0161ok (izme\u0111u XVI i XVII veka), malo-pomalo Carigrad postaje predmet \u017eelje, podsticaj egzoti\u010dnih ma\u0161tanja, cilj knji\u017eevnih pohoda. Dokle god je bio gotovo isti kao hri\u0161\u0107anski zapadni deo sveta, nisu ga voleli, a kada postaje potpuno druga\u010diji, postaje hram posebnosti. ROBER MANTRAN (Robert Mantran, 1917\u20131999), francuski istori\u010dar, stru\u010dnjak za tursku istoriju. Studirao je na Sorboni, bio profesor Liceja Galatasaraj, istra\u017eiva\u010d u Nacionalnom centru za nau\u010dno istra\u017eivanje (CNRS), profesor na Katedri za turkologiju na Univerzitetu Eks-Marsej, gde je ostao do penzionisanja 1985. godine. Objavio je brojne nau\u010dne radove i publikacije. U prevodu na srpski je objavljena knjiga Istorija osmanskog carstva<\/em> koju je Rober Mantran priredio (Clio, 2021, 2022).<\/p>\n\n\n\n Izvor:<\/p>\n\n\n\n
Rober Mantran<\/em><\/p>\n\n\n\n
Umberto Eko, iz predgovora Carigradu Edmonda de Ami\u010disa<\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n