Feb 21 – 18:00 CET – IFDT<\/p>\n\n\n\n
\u201eRepublikanska levica u Podunavskoj Evropi, 1900\u20131948: Komparativna istorija politi\u010dke misli\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u041aodi D\u017eejms Inglis
Doktorska \u0161kola istorije
Centralnoevropski univerzitet
Budimpe\u0161ta\/Be\u010d<\/p>\n\n\n\n
Zbog me\u0161avine razli\u010ditih institucionalnih, politi\u010dkih i istoriografskih faktora, postoji vrlo malo interpretativnih ili egzegetskih istra\u017eivanja republikanizma kao tendencije moderne politi\u010dke i gra\u0111anske misli u srednjoj i jugoisto\u010dnoj Evropi. Pominjanje republikanskih elemenata u misli raznih intelektualaca iz ovog dela Evrope dolazi usputno i retko, \u010dak i kada su sasvim sigurno povezani sa drugim evropskim kontekstima. Nasuprot tome, literatura o intelektualnim istorijama republikanizma u francuskim, nema\u010dkim i britanskim slu\u010dajevima je prili\u010dno dobro razvijena. Svakako, izuzetak u srednjoj Evropi je poljski slu\u010daj, koji ima u ponudi sve ve\u0107i, bogat i kvalitetan korpus literature. Moj sopstveni fokus je na teritorijama koje su \u010dinile dualisti\u010dku habzbur\u0161ku dr\u017eavu i njene naslednike, ono \u0161to \u0107u nazvati \u201ePodunavska Evropa\u201c. Ukratko, nije bilo dovoljno analiza (ili dubljeg iskopavanja) zajedni\u010dke intelektualne istorije republikanizma u regionu. Delimi\u010dno, to je zbog prili\u010dno razli\u010ditih jezi\u010dkih, ustavno-pravnih i dr\u017eavno-administrativnih konteksta koji su \u010dinili Habzbur\u0161ko carstvo, njegove neposredne susede \u2014 posebno \u041ane\u017eevinu Srbiju \u2014 i njihove dr\u017eave naslednice. Osmi\u0161ljavanje fundamentalnih politi\u010dkih, ekonomskih i dru\u0161tvenih istorija ovog dela Evrope zna\u010dilo je da je ova tema veoma retko bila predmet intelektualnih istorija (i naro\u010dito istorije politi\u010dke misli).<\/p>\n\n\n\n
U ovom predavanju imam za cilj da dam komparativnu studiju moderne republikanske misli koju je artikulisala politi\u010dka levica u Podunavskoj Evropi izme\u0111u prelaza u dvadeseti vek i perioda obnove posle Drugog svetskog rata (1900\u20131948). S obzirom da Rumunija i Bugarska nisu deo moje studije \u2014 iako bi svakako trebalo da budu uklju\u010dene u ovaj \u201epodunavski\u201c regionalni koncept \u2013 \u017eeleo bih da napomenem da je republikanska politika bila prisutna i u ovim slu\u010dajevima, najistaknutije u razli\u010ditim socijalisti\u010dkim i agrarnim grupacijama. Umesto njih, fokusiram se na nema\u010dki, ma\u0111arski, slovena\u010dki i srpsko-hrvatski jezi\u010dki kontekst, koji je \u010desto prelazio unutra\u0161nje ili spolja\u0161nje dr\u017eavno-administrativne granice, koje su se zauzvrat dramati\u010dno promenile tokom perioda o kome je re\u010d. Su\u0161tinski \u0107u ispitati nekoliko debata i li\u010dnosti, stvaraju\u0107i skup portreta razli\u010ditih veli\u010dina, gde se najjasnije mogu uo\u010diti artikulacije republikanske politi\u010dke misli na politi\u010dkoj levici. Delimi\u010dno, ovaj rad je poku\u0161aj da se poka\u017ee koliko su republikanske ideje bile otporne kroz vreme i promene koje su izazvali klju\u010dni doga\u0111aji u dru\u0161tvenoj, politi\u010dkoj ili ekonomskoj istoriji regiona. Me\u0111utim, prvenstveno \u0107e biti na\u010din da se poka\u017ee da Podunavska Evropa ima mnogo toga da ponudi postoje\u0107oj me\u0111unarodnoj istoriografiji o ovoj temi, pokazuju\u0107i da je republikanizam ovde bio ravnopravni deo \u0161ireg evropskog diskursa koji se polako rekonstrui\u0161e.<\/p>\n\n\n\n