Nastava istorije ima veliki potencijal da doprinese procesima pomirenja u post-konfliktnim dru\u0161tvima. Na\u017ealost, u post-jugoslovenskim dru\u0161tvima vrlo \u010desto se ovaj potencijal ne koristi, a neretko se nastava istorije zloupotrebljava kako bi se odr\u017eavala negativna slika o drugim grupama. U lekcijama o raspadu Jugoslavije se zanemaruju, selektivno prikazuju, ili u potpunosti iskrivljuju odre\u0111ene \u010dinjenice o oru\u017eanim sukobima i zlo\u010dinima po\u010dinjenim tokom njih.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta propisuju nastavni planovi i programi nastave istorije u Srbiji i Hrvatskoj kada se radi o raspadu Jugoslavije? Kakav je sadr\u017eaj lekcija o raspadu Jugoslavije u ud\u017ebenicima istorije? Kako ovim temama pristupaju nastavnici istorije u svom svakodnevnom radu? Kako se obrazuju budu\u0107i nastavnici istorije?<\/p>\n\n\n\n
Diskusija \u0107e se odr\u017eati u utorak, 24. januara 2023. godine<\/strong> sa po\u010detkom u 19 \u010dasova<\/strong> putem Zoom platforme. Registracije je otvorena putem linka<\/a>, a diskusiju je tako\u0111e mogu\u0107e pratiti putem prenosa na linku<\/a>.<\/p>\n\n\n\n U\u010desnici:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dea Mari\u0107<\/strong>\u202fje predava\u010dica na Odseku za povijest Filozofskog fakulteta Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu. Predava\u010dica je na vi\u0161e predmeta iz podru\u010dja didaktike istorije. Doktorski je kandidat na postdiplomskim studijama Moderne i savremene hrvatske istorije u evropskom i svetskom kontekstu. Njen glavni\u202fistra\u017eiva\u010dki interes je dru\u0161tvena uloga nastave istorije u kontekstu post-konfliktnih dru\u0161tava. Predsednica je Hrvatske udruge nastavnika povijesti<\/a> (HUNP) i\u202faktivna \u010dlanica Europskog udru\u017eenja nastavnika istorije<\/a> (EUROCLIO).<\/p>\n\n\n\n Ana Radakovi\u0107\u202f<\/strong>je doktorantkinja i istra\u017eiva\u010dica saradnica na Odeljenju za istoriju Filozofskog\u202ffakulteta u Beogradu. Potpredsednica\u202fje organizacije\u202fEdukacija za 21. vek<\/a> i saradnica\u202fUdru\u017eenja\u202fza dru\u0161tvenu istoriju EUROCLIO<\/a>. Tako\u0111e radi kao istra\u017eiva\u010dica na inicijativi\u202fMuzej devedesetih<\/a> u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n Rodoljub Jovanovi\u0107<\/strong>\u202fje doktorirao na univerzitetu Deusto (Bilbao, \u0160panija). Fokus njegovog istra\u017eivanja su procesi pomirenja u post-konfliktnim\u202fdru\u0161tvima sa akcentom na ulogu obrazovanja u ovim procesima.<\/p>\n\n\n\n Moderatorka diskusije:\u00a0 Jelena \u0110ureinovi\u0107<\/strong>,\u202fkoordinatorka programa memorijalizacije, Fond za humanitarno pravo.<\/p>\n\n\n\n Izvor:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n