\u017dor\u017e Dibi, \u017dak Le Gof, Filip Arijes, Rober Mandru, Ro\u017ee \u0160artije<\/p>\n\n\n\n
Priredio Dejan Ani\u010di\u0107<\/p>\n\n\n\n
Prevod: Veljko Stani\u0107 et al.<\/p>\n\n\n\n
Napomene, bibliografije, indeks imena<\/p>\n\n\n\n
Broj strana: 144<\/p>\n\n\n\n
Godina izdanja: 2022.<\/p>\n\n\n\n
\u201eIstorija mentaliteta obavezuje istori\u010dara da se pobli\u017ee zainteresuje za nekoliko su\u0161tinskih fenomena u svojoj oblasti: za nasle\u0111e \u010dije prou\u010davanje nam govori o kontinuitetu, gubicima, raskidima (otkuda, od koga i otkad dolazi ta mentalna navika, taj izraz ili gest?), za tradiciju, tj. na\u010dine kako se u mentalnom smislu dru\u0161tva reprodukuju, za razila\u017eenja, proizvod duhovnog ka\u0161njenja u procesu prilago\u0111avanja promenama i nejednake brzine razvoja razli\u010ditih segmenata istorije. To je povla\u0161\u0107eno polje analize za kritiku linearnih koncepcija istorijskog razvoja. Tu je, zatim, inercija, osnovna istorijska snaga, koja je vi\u0161e proizvod duha nego materije, jer je materija \u010desto \u017eivlja od duha. Ljudi se slu\u017ee ma\u0161inama koje su izmislili \u010duvaju\u0107i mentalitet ljudi iz vremena koje prethodi tim ma\u0161inama. Voza\u010di automobila zadr\u017eavaju re\u010dnik jaha\u010da, radnici u fabrikama XIX veka mentalitet seljaka iz vremena svojih o\u010deva i deda. Mentalitet je ono \u0161to se najsporije menja. Istorija mentaliteta je istorija sporosti u pro\u0161losti.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Izvor:<\/p>\n\n\n\n