S italijanskog prevele Ivana Simi\u0107 \u0106orluka i Marija \u0106ojba\u0161i\u0107<\/p>\n\n\n\n
Godina izdanja: 2022<\/p>\n\n\n\n
Broj strana: 224<\/p>\n\n\n\n
Italija je za Jugoslovene posle Drugog svetskog rata bila sused s kojim su imali gorko ratno iskustvo i nere\u0161ena ozbiljna politi\u010dka i teritorijalna pitanja (granice, status Trsta, manjine, reparacije). S pokretanjem hladnog rata linija razdvajanja dve dr\u017eave postala je prostor stalne napetosti, ali i dodira dva razli\u010dita ideolo\u0161ka sistema. U prvim decenijama jugoslovenskog otvaranja prema svetu, Italija je uprkos slo\u017eenim politi\u010dkim odnosima glavni \u201eposrednik\u201c, ali i neposredni proizvo\u0111a\u010d i izvoznik zapadne popularne kulture i modela potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva u zemlji samoupravnog socijalizma. U utakmici politike i propagandnih slogana (\u201eTrst je na\u0161!\u201c) i privla\u010dnosti tr\u0161\u0107anskih robnih ku\u0107a, Ponterosa, Sanrema, Felinijevih filmova, kao i sve \u0161irih privrednih veza, prevagu su odneli ekonomski pragmatizam, ali i \u017eelje i potrebe \u201eobi\u010dnih\u201c Jugoslovena da od sredine 1950-ih kroz \u201eitalijanski prozor\u201c po\u010dinju da upoznaju \u201ezapadni svet\u201c tra\u017ee\u0107i tamo ono \u0161to nije moglo da im ponudi doma\u0107e oskudno tr\u017ei\u0161te. Tako je Italija bila naj\u010de\u0161\u0107e \u201eprvi Zapad\u201c s kojim su se susretali Jugosloveni pedesetih i \u0161ezdesetih godina dvadesetog veka.
Fran\u010deska Rolandi ubedljivo pi\u0161e o ovim velikim i malim koracima, kulturnim uticajima i preplitanjima, politi\u010dkim i ideolo\u0161kim otporima prihvatanju proizvoda italijanske popularne (i onih \u201evisoke\u201c) kulture; od modnih trendova, zabavne muzike, televizijskih programa, stripova, do filmova i savremene literature. Njeno istra\u017eivanje pokazuje u kojoj meri je ova nezvani\u010dna \u201ekulturna diplomatija\u201c bila va\u017ena. Pored ostalog jer je imala upliva i na planove centara politi\u010dke mo\u0107i u obe zemlje da prihvate nu\u017enost da granica bude propustljiva i otvorena za protok ljudi, roba i kulturnih sadr\u017eaja.
To je imalo za rezultat visoku dinamiku kulturne i privredne razmene i kretanja ljudi, kakvih nije bilo u Evropi ni na jednoj ta\u010dki razdvajanja dva ideolo\u0161ka sistema. Tako\u0111e, otvarao se put pribli\u017eavanju i boljem (iako i dalje \u010desto povr\u0161nom) obostranom poznavanju i razumevanju \u2013 makar u tome kao \u201emedijatori\u201c bili proizvodi masovne potro\u0161nje i popularne kulture.<\/p>\n\n\n\n
Prof. dr Milan Ristovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n Fran\u010deska Rolandi<\/strong> je na Univerzitetu u Torinu odbranila doktorsku tezu iz\u00a0slavistike koja je kasnije objavljena pod naslovom Con ventiquattromila baci.\u00a0L\u2019influenza della cultura di massa italiana in Jugoslavia (1955\u20131965)<\/em> u izdanju\u00a0izdava\u010dke ku\u0107e Bononia University Press, 2015. godine. Izvor:<\/p>\n\n\n\n https:\/\/www.geopoetika.com\/o-knjizi\/1809\/dvadeset-cetiri-hiljade-poljubaca<\/a><\/p>\n\n\n\n Iz medija:<\/p>\n\n\n\n https:\/\/www.politika.rs\/scc\/clanak\/519341\/franceska-rolandi-knjiga<\/a><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Tokom svojih postdoktorskih studija, usavr\u0161avala se na Italijanskom institutu\u00a0za istorijske studije u Napulju, na Sveu\u010dili\u0161tu i Centru za napredne studije Jugoisto\u010dne\u00a0Evrope u Rijeci, na Univerzitetu u Ljubljani, kao i na Univerzitetu Britanske\u00a0Kolumbije Okanagan.
Glavna podru\u010dja njenog istra\u017eivanja se\u017eu od kulturne i socijalne istorije u\u00a0oblasti severnog Jadrana i na postjugoslovenskom prostoru, do istorije migracije\u00a0i izbegli\u0161tva u Evropi dvadesetog veka.
Trenutno se bavi istra\u017eiva\u010dkim radom u okviru projekta Evropskog saveta\u00a0za istra\u017eivanja \u201cUnlikely refuge? Refugees and citizens in East-Central Europe in the 20th century\u201d pri Masarikovom institutu i arhivu \u010ce\u0161ke akademije nauka.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n