Kad sam pre \u0161est godina naumio da za pedesetogodi\u0161njicu nezavisnosti Konga napi\u0161em knjigu o burnoj istoriji te zemlje, ne samo o njenoj postkolonijalnoj epohi, nego i o istoriji u kolonijalnom razdoblju, a delom i u prekolonijalno doba, odlu\u010dio sam da bi to imalo smisla samo ako bih re\u010d dao \u0161to ve\u0107em broju kongoanskih glasova. Da bih barem poku\u0161ao da se oduprem evrocentrizmu koji bi me svakako vukao u pogre\u0161nom pravcu, smatrao sam da je neophodno neprestano tragati za lokalnim gledi\u0161tima, jer, naravno, ne postoji neka jedinstvena kongoanska verzija istorije, kao \u0161to ne postoji ni jedinstvena belgijska verzija, verzija evropska ili naprosto \u201ebela\u201c. Kongoanski glasovi, dakle, koliko je god mogu\u0107e.
A tu se nametnulo pitanje: odakle da po\u010dnem u zemlji u kojoj je u poslednjih deset godina prose\u010dna o\u010dekivana du\u017eina \u017eivota kra\u0107a od \u010detrdeset pet godina? U toj zemlji koja \u0107e proslaviti svojih pedeset godina, stanovnici vi\u0161e ne do\u017eivljavaju tu \u017eivotnu dob. Iz manje-vi\u0161e zaboravljenih kolonijalnih izvora, dodu\u0161e, iskrsavaju glasovi. Misionari i etnografi zabele\u017eili su predivne pri\u010de i pesme. Sami Kongoanci napisali su bezbroj tekstova \u2013 na svoje ogromno iznena\u0111enje prona\u0161ao sam jedan autobiografski dokument iz 19. veka. Ja sam, me\u0111utim, tra\u017eio i \u017eive svedoke, osobe koje \u017eele da podele sa mnom pri\u010du o svom \u017eivotu, \u010dak i najtri\u010davije pojedinosti. Tra\u017eio sam ono \u0161to se u tekstovima retko nalazi, jer istorija je ne\u0161to daleko vi\u0161e od onoga \u0161to se pi\u0161e o njoj. To vredi za sva doba i za sve oblasti, ali jo\u0161 vi\u0161e za oblasti u kojima samo mala manjina, ona na vrhu dru\u0161tvene lestvice ima pristup pisanoj re\u010di. Po\u0161to sam studirao arheologiju, pridajem veliku va\u017enost netekstualnim informacijama jer one \u010desto omogu\u0107uju dobijanje potpunije, opipljivije slike. Hteo sam da intervjui\u0161em ljude, ne nu\u017eno uticajne osobe nego obi\u010dne ljude \u010diji je \u017eivot obele\u017eila Istorija, s velikim I. \u017deleo sam da pitam te ljude \u0161ta su jeli u ovom ili onom razdoblju. Zanimalo me je koje su boje nosili, na \u0161ta su im li\u010dile ku\u0107e kad su bili deca, da li su i\u0161li u crkvu\u2026<\/p>\n\n\n\n
David van Rejbruk<\/strong><\/p>\n\n\n\n David van Rejbruk (David Gr\u00e9goire Van Reybrouck), ro\u0111en 1971. u Bri\u017eu, belgijski je kulturni istori\u010dar, arheolog i politikolog. Pored istorijskih i akademskih tekstova, pi\u0161e romane i drame. Prevod: Jelena Staki\u0107<\/p>\n\n\n\n Broj strana: 521<\/p>\n\n\n\n Godina izdanja: 2022.<\/p>\n\n\n\n Izvor:<\/p>\n\n\n\n
Monumentalno i inovativno istorijsko delo Kongo. Epska istorija, objavljeno je u Holandiji 2010. godine. Prati istoriju Demokratske Republike Kongo od praistorijskog doba do dana\u0161njih dana, sa naglaskom na tragi\u010dni period pod belgijskom kolonijalnom vla\u0161\u0107u. Do kraja 2012. delo je prodato u preko 300.000 primeraka u Holandiji, prevedeno je u me\u0111uvremenu na osam evropskih jezika, i namah je steklo izuzetan ugled kod stru\u010dne javnosti. Kongo je 2010. godine dobio nagrade za knji\u017eevnost AKO Literature Prize i Libris Geschiedenis Prijs koje se dodeljuju u Holandiji i Belgiji, 2012. francuske nagrade Prix M\u00e9dicis \u00e9tranger i Prix du Meilleur livre \u00e9tranger, a 2012. nema\u010dku nagradu NDR Kultur Sachbuchpreis. Kod nas mu je preveden i esej Protiv izbora (Novi Sad: Futura publikacije, 2017).<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n