Sreda, 23. marta 2022. u 19:00 \u2013 Dom omladine Beograda<\/p>\n\n\n\n
Tribinski program i razgovor \u201e\u017dene za mir\u201c \u2013 jugoslovenski pacifizam devedesetih poku\u0161a\u0107e da obuhvati delovanje jugoslovenskog \u017eenskog pacifizma od njegovih prvih oblika kao neposredne antiratne (re)akcije pred po\u010detak i na samom po\u010detku ratnih dejstava u SFRJ ranih devedesetih godina, preko aktivizma tokom trajanja ratova do postratnih oblika delovanja.<\/p>\n\n\n\n
Jedna od konstanti u istoriji \u017eenskog javnog organizovanja i anga\u017eovanja svakako jesu mirovni pokreti. Pacifizam i \u017eena predstavljaju gotovo sinonime \u010dak i u istorijama glavnog toka. I \u017eenski pokreti devedesetih, na prostoru jugoslovenske dr\u017eave, od po\u010detka rata jasno su iskazivali vezu sa mirovnim pokretom. Mo\u017ee se re\u0107i da je feministi\u010dki pacifizam u velikoj meri tada predstavljao jezgro mirovnog pokreta. Upravo zahvaljuju\u0107i javnim, zajedni\u010dkim istupanjima antiratnih feministi\u010dkih grupa sa prostora \u010ditave biv\u0161e dr\u017eave, silovanje u ratu je po prvi put postalo deo me\u0111unarodnog prava i naravno neizostavni deo diskursa ljudskih prava. Sociolo\u0161kinja Marina Blagojevi\u0107 odli\u010dno je definisala zna\u010daj feministi\u010dkih mirovnih grupa s kraja 20. veka: \u201eMa koliko ti otpori izgledali marginalni, neuspe\u0161ni da zaustave rat, oni su bili dovoljni da uka\u017eu na nemirenje s ratom kao \u2018normalnim redom stvari\u2019. Njihov zna\u010daj nije u njihovom fizi\u010dkom obimu ve\u0107 u samom postojanju. Smisao i zna\u010daju u ovom slu\u010daju se ne mere brojevima ni ljudi ni grupa. \u017denski i mirovni pokreti koji su naj\u010de\u0161\u0107e bili neodvojivi, predstavljali su plami\u010dak svetlosti u vremenu mraka\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Na tribini \u0107e biti otvorena pitanja pojave i aktivizma \u017eenskih antiratnih grupa i organizacija kao \u0161to su \u017dene u crnom, zatim silovanje \u017eena u jugoslovenskim ratovima, priznanje silovanja u ratu kao ratnog zlo\u010dina, psiholo\u0161ko i pravno \u201esaniranje\u201c posledica ratne traume, pojam tranzicione pravde, rad jugoslovenske Komisije za istinu i pomirenje, zatim knji\u017eevnost kao oblik antiratnog delovanja, akademsko umre\u017eavanje u prou\u010davanju (post)jugoslovenskog \u017eenskog knji\u017eevnog pacifizma kao jo\u0161 jedan oblik takvog pacifizma, kao i rad savremene pacifisti\u010dke organizacije, Zaboravljena djeca rata, \u010dije je postojanje direktno vezano za ratove za jugoslovensko nasle\u0111e.<\/p>\n\n\n\n
U\u010desnice\/i tribine:<\/p>\n\n\n\n
Sta\u0161a Zajovi\u0107, \u017dene u crnom
Merima Omeragi\u0107, Centar za interdisciplinarne studije, Univerzitetu u Sarajevu
Ajna Jusi\u0107, Zaboravljena djeca rata, Sarajevo
Dejan Ili\u0107, Fabrika knjiga
Ervina Dabi\u017einovi\u0107, ANIMA Kotor
moderatorka: Ivana Panteli\u0107, Institut za savremenu istoriju\/CEJUS<\/p>\n\n\n\n
Biografije u\u010desnica\/ka:<\/p>\n\n\n\n
Sta\u0161a Zajovi\u0107<\/strong> jedna je od osniva\u010dica feministi\u010dko-pacifisti\u010dke grupe \u017dene u crnom, 1991. godine. Ro\u0111ena 1953. godine u Nik\u0161i\u0107u. Diplomirala je na Filolo\u0161kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, romanska grupa jezika. Od 1985. do 1992. bila je aktiviskinja feministi\u010dke grupe \u017dena i dru\u0161tvo \u2013 Beograd, jedna je od osniva\u010dica SOS telefona za \u017eene i decu \u017ertve nasilja, Beogradskog \u017eenskog lobija, \u017denskog parlamenta \u2013 Beograd, Civilnog pokreta otpora; aktivistkinja Centra za antiratnu akciju Beograd. Bila je pokreta\u010dica, organizatorka ili aktivna u\u010desnica u svim antiratnim akcijama, performansima, mirovnim mar\u0161evima i drugim vidovima uli\u010dnih aktivnosti \u017dena u crnom od 1991. kao i brojnih uli\u010dnih akcija protiv rata, nacionalizma, militarizma i fundamentalizma. Organizatorka je i u\u010desnica brojnih antimilitaristi\u010dkih, mirovnih, feministi\u010dkih manifestacija, kampanja, mre\u017ea, koalicija, konferencija, skupova i seminara. Od 1993. do 1996. volontirala je u pomo\u0107i i samopomo\u0107i izbeglicama u izbegli\u010dkim kampovima u Srbiji a kasnije je povremeno bila anga\u017eovana u okviru solidarne podr\u0161ke izbeglicama zajedno sa drugim aktivistkinjama \u017dena u crnom. Pokrenula je vi\u0161e edukativnih pacifisti\u010dko-feministi\u010dkih programa. Autorka je vi\u0161e desetina zbornika radova i \u010dlanaka iz oblasti ljudskih prava, pacifizma, feminizma. Dobitnica je vi\u0161e me\u0111unarodnih i doma\u0107ih priznanja.<\/p>\n\n\n\n Dejan Ili\u0107<\/strong> je urednik izdava\u010dke ku\u0107e Fabrika knjiga i \u010dasopisa Re\u010d. Kolumnista Pe\u0161\u010danika. Diplomirao je na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpe\u0161ti i doktorirao na istom univerzitetu na odseku za rodne studije. Objavio je knjige Osam i po ogleda iz razumevanja, Tranziciona pravda i tuma\u010denje knji\u017eevnosti: srpski primer, \u0160kola za petpara\u010dke pri\u010de: predlozi za druga\u010diji kurikulum, Dva lica patriotizma, Fantasti\u010dna \u0161kola i Srbija u kontinuitetu.<\/p>\n\n\n\n Merima Omeragi\u0107<\/strong> je teoreti\u010darka knji\u017eevnosti i kulture, magistarka nauke o knji\u017eevnosti. Objavila je preko 50 stru\u010dnih i nau\u010dnih radova u relevantnim publikacijama u regiji. Fokus njenih istra\u017eivanja je na postjugoslavenskoj knji\u017eevnosti, filmu i istoriji \u017eenske umjetnosti. Bavi se feministi\u010dkim, rodnim i queer, te transnacionalnim studijama, kao i teorijom intersekcionalnosti. Mnogo \u010dita, pi\u0161e, istra\u017euje. Pi\u0161e doktoralni rad iz oblasti postjugoslavenske antiratne \u017eenske knji\u017eevnosti. U zvanju je nau\u010dne istra\u017eiva\u010dice pri Centru za interdisciplinarne studije na Univerzitetu u Sarajevu.<\/p>\n\n\n\n Ajna Jusi\u0107<\/strong> diplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Sarajevu. Poha\u0111ala je Akademiju za mlade lidere u civilnom dru\u0161tvu, te je uspje\u0161no zavr\u0161ila \u0160kolu za politi\u010dke studije Vije\u0107a Evrope. Predsjednica Udru\u017eenja \u201eZaboravljena djeca rata\u201c. Ovo Udru\u017eenje jedino je u cijelom svijetu koje se bori za pravnu i dru\u0161tvenu vidljivost djece koja su ro\u0111ena zbog rata. Zahvaljuju\u0107i ovom Udru\u017eenju, Bosna i Hercegovina je prva dr\u017eava u svijetu koja \u010dini sistematske i dru\u0161tvene korake u dru\u0161tvenom i zakonskom prihvatanju ove kategorije. Kroz svoj rad bori se za \u017eene koje su pre\u017eivjele silovanje tokom rata i djecu ro\u0111enu u ratu, prava LGBT zajednice, manjina. U najve\u0107em fokusu njenog djelovanja jesu upravo ljudska prava. Ona je mlada aktivistkinja koja se bori za ravnopravnost spolova, protiv seksizma i seksualnog nasilja. Kroz svoj anga\u017eman i borbu za prava djece ro\u0111ene zbog rata postala je i koautorica prve svjetske izlo\u017ebe o djeci ro\u0111enoj zbog rata i pre\u017eivjelim \u017eenama iz Bosne i Hercegovine. Izlo\u017eba nosi naziv \u201eBreaking Free\u201c i postala je me\u0111unarodno prepoznata. Ervina Dabi\u017einovi\u0107<\/strong> je psiholo\u0161kinja i doktorka rodnih studija na Univerzitetu u Novom Sadu. Jedna je od \u010dlanica \u017eenske mirovne grupe ANIMA. ANIMA \u2013 Centar za \u017eensko i mirovno obrazovanje u Kotoru, osnovana je 1996. Vizija ANIME je Dru\u0161tvo slobodnih i odgovornih ljudi. Misija Anima razvija svijest ljudi o va\u017enosti slobode i odgovornosti u dru\u0161tvu, kroz praktikovanje i podsticanje aktivizma, obrazovanja koje razvija kriti\u010dko mi\u0161ljenje i javno zagovaranje ideja feminizma i kulture nenasilja. Cilj Anime je da kroz bazi\u010dne oblasti djelovanja: edukativne programe, psihosocijalni program, istra\u017eivanja, izdava\u0161tvo, \u017eenski i mirovni aktivizam doprinose razvoju feministi\u010dkog pokreta, teorije i prakse, promjeni dru\u0161tvene svijesti, povezovanju \u017eena, \u0161irenju kulture nenasilja i stvaranju jednakih mogu\u0107nosti za \u017eene i mu\u0161karce.<\/p>\n\n\n\n Ivana Panteli\u0107<\/strong> je istori\u010darka, zaposlena kao nau\u010dna saradnica u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu i jedna je od osniva\u010dica CEJUS-a. Samostalno je objavila monografije Partizanke kao gra\u0111anke \u2013 dru\u0161tvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945\u20131953 i Uspon i pad prve drugaruce Jugoslavije, Jovanka Broz i srpska javnst 1952-2013. Kao koautorka sa Danilom \u0160arencem objavila je monografiju Dve polovine se\u0107anja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata.<\/p>\n\n\n\n Izvori:<\/p>\n\n\n\n https:\/\/www.facebook.com\/events\/363953995636105\/<\/a><\/p>\n\n\n\n
Ajna je ro\u0111ena je 1993. godine. Smatra da samo uz solidarnost, empatiju, humanost i dijalog mo\u017eemo graditi bolje i zdravije dru\u0161tvo za budu\u0107e generacije.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n