S turskog prevela Mirjana Marinkovi\u0107<\/p>\n\n\n\n
Izdava\u010d: Geopoetika<\/p>\n\n\n\n
Godina izdanja: 2021<\/p>\n\n\n\n
Broj strana: 584<\/p>\n\n\n\n
Dugo o\u010dekivani roman Orhana Pamuka, delo koje je pisao punih pet godina, donosi \u017eivu panoramsku sliku poslednjih dana Osmanskog carstva: od straha pred smr\u0107u do protivljenja zdravstvenom zaklju\u010davanju, od tekijskih \u0161ejhova do gr\u010dkih nacionalista, od hodo\u010dasni\u010dkih brodova do pobuna protiv karantina, ali koji ponovo razmatra i temeljna pitanja \u017eivota, smrti i ljubavi.\u00a0 \u201eNajva\u017enija specifi\u010dnost No\u0107i kuge <\/em>jeste uspe\u0161no pro\u017eimanje istorije i fikcije, \u0161to \u010ditaocu ote\u017eava da pojmi gde prestaje stvarno, a gde po\u010dinje fiktivno.\u201c<\/p>\n\n\n\n Mensur Akgun (www.karar.com)<\/p>\n\n\n\n \u201ePamuk je u roman utkao istoriju i politiku, dodav\u0161i im ne\u0161to ironije i parodije. No\u0107i kuge<\/em> su o\u010daravaju\u0107i i u isti mah vi\u0161eslojan roman. Ne mogu re\u0107i da je najbolji u njegovoj karijeri, ali lako mogu da ka\u017eem da je najbolji roman koji je napisao nakon \u0161to je dobio Nobelovu nagradu.\u201c<\/p>\n\n\n\n A. Omer Turke\u0161, H\u00fcrriyet<\/em><\/p>\n\n\n\n \u201ePamuk je od onih retkih pisaca koji pi\u0161u svoje najbolje knjige posle dobijanja Nobelove nagrade.\u201c<\/p>\n\n\n\n Independent<\/em>, Engleska<\/p>\n\n\n\n Orhan Pamuk<\/strong> je ro\u0111en u Istanbulu 1952. godine. Odrastao je u istanbulskoj \u010detvrti Ni\u0161anta\u0161, u porodici nalik onima kakve opisuje u svojim romanima\u00a0D\u017eevdet-beg i njegovi sinovi<\/em>\u00a0i\u00a0Crna knjiga<\/em>. Po zavr\u0161enoj gimnaziji studirao je arhitekturu, ali se potom opredelio za novinarstvo. Napustio je studije na Tehni\u010dkom fakultetu, upisao se na Institut za novinarstvo Istanbulskog univerziteta i diplomirao 1976. godine. Pamuk, koji za sebe ka\u017ee da je u detinjstvu i mladosti ma\u0161tao\u00a0o tome da postane slikar, aktivno se posvetio pisanju 1974. godine. Izdava\u010dka ku\u0107a\u00a0Milijet<\/em>\u00a0dodelila mu je 1979. godine nagradu za rukopis prvog romana\u00a0D\u017eevdet-beg i njegovi sinovi<\/em>, koji je objavljen 1982, a godinu dana kasnije dobio je presti\u017enu nagradu koja nosi ime slavnog turskog pisca Orhana Kemala. Iste godine, 1983, iz\u00a0\u0161tampe izlazi\u00a0Tiha ku\u0107a<\/em>, njegov drugi roman, koji opisuje tri generacije jedne istanbulske\u00a0trgova\u010dke porodice. Godine 1984. ovaj je roman, preveden na francuski, dobio nagradu Madarali, a 1991. i Nagradu za evropsko otkri\u0107e (Prix de la decouverte europeenne). Istorijski roman\u00a0Bela tvr\u0111ava<\/em>\u00a0(1985), u kojem je opisana veza izme\u0111u mleta\u010dkog roba i njegovog turskog gospodara, pro\u0161irio je popularnost i slavu\u00a0Orhana Pamuka i izvan granica Turske. Ova knjiga, \u010diji je prevod na engleski\u00a0Njujork tajms<\/em>\u00a0pozdravio re\u010dima \u201eNova zvezda ukazala se na Istoku\u201c, prevedena je na\u00a0sve velike zapadne jezike. Njegov \u010detvrti roman,\u00a0Crna knjiga<\/em>\u00a0(1990), zahvaljuju\u0107i svojoj slo\u017eenosti, bogatstvu i puno\u0107i izraza, smatra se jednim od najkontroverznijih, ali i najpopularnijih romana savremene turske knji\u017eevnosti. Na osnovu ove\u00a0knjige Pamuk je napisao scenario za film\u00a0Tajno lice<\/em>, koji je re\u017eirao \u010duveni turski\u00a0reditelj Omer Kavur. Taj scenario objavljen je kao knjiga 1992. godine. Roman\u00a0Novi \u017eivot<\/em>\u00a0je za kratko vreme po objavljivanju (1994) postao jedan od naj\u010ditanijih savremenih turskih romana. Na izrazito veliko interesovanje, kako u Turskoj tako\u00a0i u inostranstvu, nai\u0161ao je njegov istorijski roman o \u017eivotu i umetnosti osmanskih\u00a0majstora minijature u kasnom \u0161esnaestom veku,\u00a0Zovem se crveno <\/em>(1998), koji je\u00a02003. godine dobio International IMPAC Dublin Literary Award i Prix M\u00e9dicis\u00a0\u00e9tranger 2005. godine. Izvor:<\/p>\n\n\n\n
Kada je u prole\u0107e 1901. godine izbila epidemija kuge na ostrvu Minger \u2013 u 29. provinciji Osmanskog carstva \u2013 sultan Abdulhamid \u0161alje na ostrvo najpre glavnog zdravstvenog inspektora Bonkovski-pa\u0161u, a za njim i mladog i uspe\u0161nog doktora Nurija, da zaustave epidemiju. Padi\u0161ah je upravo o\u017eenio ovog mladog lekara sultanijom Pakize, \u0107erkom sultana Murata V, svog starijeg brata kojeg je dr\u017eao zato\u010denog u palati. Sultanija prati supruga na tom putovanju. A na ostrvu su mladi nacionalista, osmanski oficir, upravnik provincije i fatalne ostrvljanke. Roman No\u0107i kuge<\/em> je pri\u010da o borbi tih ljudi sa po\u0161tovanjem karantinske zabrane, sa kugom, sa tradicijom ostrva i naposletku \u2013 jednih sa drugima i smrtnim pretnjama, kao i o njihovim ljubavima.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
Godine 1998. Pamuk je, prave\u0107i izbor iz napisa u svojim bele\u0161kama koje je vodio od rane mladosti, pod naslovom Druge boje: izabrani spisi i jedna pripovetka<\/em>, zajedno sa do tada neobjavljenom dugom pripovetkom\u00a0Gledanje kroz prozor<\/em>, objavio svoje odabrane tekstove, eseje, novinske \u010dlanke, kritike, reporta\u017ee i putopise. Godine 2002. objavio je roman\u00a0Sneg<\/em>, a 2003. knjigu tekstova posve\u0107enu rodnom gradu \u2212\u00a0Istanbul: uspomene i grad<\/em>. Dobitnik je Nagrade za mir knji\u017eara Nema\u010dke (Friedenspreis des Deutschen Buchhandels) za 2005. godinu.\u00a0Godine 2006. dodeljena mu je Nobelova nagrada za knji\u017eevnost. Iste godine odlikovan je francuskim Ordenom viteza reda umetnosti i knji\u017eevnosti, a Univerzitet u Va\u0161ingtonu dodelio mu je medalju (Distinguished Humanist Medal), koja se bijenalno dodeljuje nau\u010dnicima i umetnicima za vrhunska dela i hrabrost.
Orhan Pamuk je po\u010dasni \u010dlan Ameri\u010dke akademije umetnosti i knji\u017eevnosti, kao i Kineske akademije dru\u0161tvenih nauka. Godine 2010. uru\u010dena mu je Nagrada \u201eNorman Majler\u201c za \u017eivotno delo (2010 Norman Mailer Lifetime Achievement Award).
Knjige Orhana Pamuka prevedene su na vi\u0161e od \u010detrdeset svetskih jezika i prodate u tira\u017eu od vi\u0161e miliona primeraka.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n