Martin Putna<\/a> prolazi preko \u0161iroke teritorije nekada\u0161nje Austrougarske monarhije, od \u010ce\u0161ke, Moravske i \u0160lezije, preko teritorije Austrije i Ugarske, sve do Transilvanije, Hrvatske, Dalmacije, Galicije, Bukovine i Bosne. Njegova knjiga je galerija slika i zemalja, religijskih struja i idejnih koncepata, autora i dela \u010diji je cilj novo obja\u0161njenje i osmi\u0161ljavanje Srednje Evrope, tog \u201eduhovnog prostora promenljivih granica\u201c. Uprkos toj \u201eprividno bezgrani\u010dnoj mnogobrojnosti i \u0161arolikosti\u201c, na tom prostoru pronalazi jasne crte zajedni\u010dke duhovne istorije. Njen po\u010detak podudara se sa po\u010detkom vladavine Habzburga nad srednjoevropskim prostorom, i njihovom te\u017enjom da ga odbrane od turske, i naposletku od protestantske opasnosti. Po mi\u0161ljenju Martina Putne, stvarna Srednja Evropa nije stvorena u vreme baroka kad je vlast vr\u0161ila pritisak na religijsko jedinstvo, kao i u otporu prema njoj, ve\u0107 u \u201eumerenom austrijskom prosvetiteljstvu\u201c koje \u201ereligijsku toleranciju ne smatra za prinudnu slabost, ve\u0107 za uzvi\u0161enu hri\u0161\u0107ansku vrlinu\u201c i trudi se da postepenim promenama odgovori na potrebe vremena. \u201eAustrijska civilizacijska misija\u201c je sporo, boja\u017eljivo, ali pritom sistemati\u010dno, preno\u0161enje procesa modernizacije sa Zapada na Istok. Upravo u tome autor vidi sr\u017e onoga o \u010demu se u duhovnoj istoriji Srednje Evrope radilo i radi.<\/p>\n\n\n\nMartin C. Putna (1968) je \u010de\u0161ki istori\u010dar knji\u017eevnosti, kriti\u010dar, publicista i esejista, filolog,\u00a0prevodilac, teolog i visoko\u0161kolski pedagog. Zavr\u0161io je studije klasi\u010dne filologije i rusistike, a\u00a0zatim i teologije.\u00a0Doktorirao je monografijom \u010ce\u0161ka katoli\u010dka knji\u017eevnost u evropskom kontekstu 1848\u20131918. (1998). Nastavlja da se bavi tom temom, pa je me\u0111uratni i ratni period obuhvatio u knjizi \u010ce\u0161ka\u00a0katoli\u010dka knji\u017eevnost u kontekstima 1918\u20131945. (2010), a trilogiju je dovr\u0161io delom \u010ce\u0161ka\u00a0katoli\u010dka knji\u017eevnost u kontekstima 1945\u20131989. (2017).\u00a0Glavno interesovanje Putninog nau\u010dnog rada jeste knji\u017eevnost povezana s kulturnom i\u00a0duhovnom istorijom \u2013 u \u010de\u0161kim, evropskim i svetskim okvirima.\u00a0Me\u0111u knjigama koje je objavio su naslovi: Rusija van Rusije (1993); Mi poslednji hri\u0161\u0107ani.\u00a0Gnevni eseji i ljubazne kritike (1994); Gr\u010dko nebo nad nama i anti\u010dki ko\u0161. Studija o drugom\u00a0\u017eivotu antike u evropskoj kulturi (2006); Vaclav Havel. Duhovni portret uramljen \u010de\u0161kom\u00a0kulturom 20. veka (2011); Hri\u0161\u0107anstvo i homoseksualnost: Poku\u0161aji integracije (2012); Slike iz kulturne istorije ruske religioznosti (2015).\u00a0Delo Slike iz kulturne istorije Srednje Evrope bilo je 2019. godine nominovano za najpresti\u017eniju\u00a0\u010de\u0161ku knji\u017eevnu nagradu Magnesia Litera u kategoriji nau\u010dne literature.<\/p>\n\n\n\n
Godina izdanja: 2022<\/p>\n\n\n\n
Pismo: latinica<\/p>\n\n\n\n
Broj stranica: 440 str.<\/p>\n\n\n\n
Izvor:<\/p>\n\n\n\n