{"id":30072,"date":"2022-02-21T22:33:50","date_gmt":"2022-02-21T22:33:50","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=30072"},"modified":"2022-07-15T13:20:14","modified_gmt":"2022-07-15T13:20:14","slug":"tribina-casopis-zenski-pokret%ca%bc-kao-svedocanstvo-jugoslovenskog-feminizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=30072","title":{"rendered":"Tribina \u201c\u010casopis \u201b\u017denski pokret\u02bc kao svedo\u010danstvo jugoslovenskog feminizma\u201d"},"content":{"rendered":"\n

Sreda, 23. februar 2022. u 19:00<\/strong> \u2013 Dom omladine Beograda<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ciklus: Jugoslavenski feminizmi<\/strong>
Organizacija: Centar za jugoslovenske studije (Cejus) i Dom omladine Beograda<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U\u010desnice: Jelena Milinkovi\u0107<\/strong>, Institut za knji\u017eevnost i umetnost; \u017darka Svir\u010dev<\/strong>, Institut za knji\u017eevnost i umetnost; Zorana Simi\u0107<\/strong>, Institut za knji\u017eevnost i umetnost; Sanja Petrovi\u0107-Todosijevi\u0107<\/strong>, Institut za noviju istoriju Srbije\/CEJUS. Moderatorka: Ivana Panteli\u0107<\/strong>, Institut za savremenu istoriju\/CEJUS.<\/p>\n\n\n\n

Prva CEJUS tribina u ciklusu \u201cJugoslavenski feminizmi\u201d bi\u0107e posve\u0107ena prvom jugoslovenskom feministi\u010dkom \u010dasopisu \u201c\u017denski pokret\u201d. Na tribini \u0107e biti predstavljen zbornik radova \u010casopis \u017denski pokret<\/em><\/strong>(1920 \u2013 1938): zbornik radova<\/em><\/strong> koji je proistekao je iz istoimenog me\u0111unarodnog nau\u010dnog skupa odr\u017eanog na Institutu za knji\u017eevnost i umetnost u Beogradu u oktobru 2020. godine. Organizovanje nau\u010dnog skupa i pisanje zbornika predstavljaju poslednju fazu projekta \u017denski pokret 2020<\/em>. Projekat je organizovan povodom stogodi\u0161njice od osnivanja \u010dasopisa \u201c\u017denski pokret\u201d, prvog i najdugove\u010dnijeg feministi\u010dkog \u010dasopisa u me\u0111uratnoj Jugoslaviji. Izdavalo ga je Dru\u0161tvo za prosve\u0107enje \u017eena i za\u0161titu njenih prava, kasnije Alijansa \u017eenskih pokreta u Kraljevini SHS\/Jugoslaviji. Stogodi\u0161njica \u010dasopisa je bila dovoljno inspirativan i izazovan povod da se osmisli i realizuje niz aktivnosti kojima bi se u\u010dvrstila i prikupila dotada\u0161nja znanja o ovom \u010dasopisu i da bi se kreirala nova. Zbog toga je projekat \u017denski pokret 2020 osmi\u0161ljen kako bi se obele\u017eio ovaj jubilej i imao je nekoliko faza: 1) pisanje bibliografije ovog \u010dasopisa 2) digitalizacija \u010dasopisa, 3) izrada sajta posve\u0107enog \u010dasopisu, 4) nau\u010dni skup i 5) izrada zbornika radova. U zborniku o \u010dasopisu \u201c\u017denski pokret\u201d objavljeno je 33 rada, koja su napisale nau\u010dnice iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Ma\u0111arske i Austrije. Autorke tekstova dolaze iz razli\u010ditih nau\u010dnih disciplina: istoriografije, studija knji\u017eevnosti, lingvistike, antropologije, sociologije, etnografije, filozofije, ekonomije, politike, bibliotekarstva, tako da je \u010dasopis istra\u017een multidisciplinarno. Tekstovi se ti\u010du dru\u0161tveno-politi\u010dkih i ideolo\u0161kih okolnosti u kojima \u010dasopis nastaje, jezi\u010dkih i uredni\u010dkih politika i centralnih tema \u010dasopisa. Radovi u zborniku obra\u0111uju va\u017ene dru\u0161tvene fenomene na koje \u010dasopis referi\u0161e kao \u0161to su prostitucija, pitanje (ne)pla\u0107enog rada i socijalno-ekonomske strategije, zatim knji\u017eevne fenomene, zna\u010dajne jugoslovenske i evropske autorke, ali i po\u010detke feministi\u010dke periodike u drugim kulturama. Zbornikom su objedinjena dosada\u0161nja znanja o ovom \u010dasopisu i dat je interdisciplinarni doprinos kako istra\u017eivanjima feminizma na ovim prostorima, tako i jugoslovenskim studijama.<\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161e o projektu \u017denski pokret 2020: https:\/\/www.zenskipokret.org\/<\/a><\/p>\n\n\n\n

Biografije u\u010desnica:<\/p>\n\n\n\n

Jelena Milinkovi\u0107<\/strong> (Beograd, 1981). Nau\u010dna saradnica na Institutu za knji\u017eevnost i umetnost u Beogradu. Sve nivoe studija zavr\u0161ila je na Fillolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. Jedna je od urednica zbornika Nova realnost iz sopstvene sobe, knji\u017eevno stvarala\u0161tvo Milice Jankovi\u0107<\/em> (2015), Da li \u010ditate Jelenu Dimitrijevi\u0107?<\/em> (2018), \u010casopis \u017denski pokret<\/em> (1920\u20131938): zbornik radova<\/em> (2021). Koautorka je knjige Dvadeset \u017eena koje su obele\u017eile XX vek u Srbiji<\/em> (2013) i autorka brojnih studija.<\/p>\n\n\n\n

\u017darka Svir\u010dev<\/strong>, nau\u010dna saradnica u Institutu za knji\u017eevnost i umetnost u Beogradu na odeljenju Periodika u istoriji srpske knji\u017eevnosti i kulture. Osnovne i master studije je zavr\u0161ila na Odseku za srpsku knji\u017eevnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Doktorirala je na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. Objavila je knjige \u201eAh, taj identitet!\u201c Dekonstrukcija rodnih stereotipa u stvarala\u0161tvu Dubravke Ugre\u0161i\u0107<\/em> (2010), Vinaverova knji\u017eevna republika<\/em> (2017), Avangardistkinje. Ogledi o srpskoj (\u017eenskoj) avangardnoj knji\u017eevnosti<\/em> (2018) i Portret prethodnice: Draga Dejanovi\u0107<\/em> (2018).<\/p>\n\n\n\n

Zorana Simi\u0107<\/strong> (1992, Brus) knji\u017eevna je istori\u010darka i kriti\u010darka, istra\u017eiva\u010dica-saradnica u beogradskom Institutu za knji\u017eevnost i umetnost, doktorantkinja na Filolo\u0161kom fakultetu UB, gde je zavr\u0161ila i osnovne i master studije (Op\u0161ta knji\u017eevnost i teorija knji\u017eevnosti), i studentkinja master programa Politikologija \u2013 Studije roda na Fakultetu politi\u010dkih nauka UB. Bavi se prou\u010davanjem srpske i jugoslovenske periodike, knji\u017eevnosti i kulture 20. veka, kao i savremenim (knji\u017eevnim) teorijama i istorijom feminizma. Objavljuje kritiku i esejistiku u \u010dasopisu Polja.<\/p>\n\n\n\n

Sanja Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107<\/strong> (\u0160abac, 1977) je nau\u010dna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije. Bavi se dru\u0161tvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na istoriju detinjstva i istoriju obrazovanja kao i istorijom Drugog svetskog rata s posebnim osvrtom na masovne zlo\u010dine i Holokaust kao i politiku kolaboracionisti\u010dke uprave na tlu nema\u010dke okupacione zone u Srbiji. Jedna je od osniva\u010dica Centra za jugoslovenske studije. Aktivna je kao \u010dlanica Inicijative za obnovu Memorijalnog kompleksa \u201eBo\u0161ko Buha\u201c. Napisala je dve monografske studije: Ote\u0107emo svetlost bu\u010dnom vodopadu. Reforma osnovno\u0161kolskog sistema u Srbiji 1944-1959<\/em> (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2018) i Za bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954<\/em> (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2008). Zajedno sa Aleksandrom Ili\u0107 Rajkovi\u0107<\/em> uredila je zbornik Bez \u0161kole \u0161ta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas<\/em> (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2021).<\/p>\n\n\n\n

Ivana Panteli\u0107<\/strong> je istori\u010darka, zaposlena kao nau\u010dna saradnica u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu i jedna je od osniva\u010dica CEJUS-a. Samostalno je objavila monografije Partizanke kao gra\u0111anke \u2013 dru\u0161tvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945\u20131953<\/em> i Uspon i pad prve drugarice Jugoslavije, Jovanka Broz i srpska javnst 1952-2013<\/em>. Kao koautorka sa Danilom \u0160arencem<\/strong> objavila je monografiju Dve polovine se\u0107anja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvori:<\/p>\n\n\n\n

\n
Tribina: \u010casopis “\u017denski pokret” kao svedo\u010danstvo jugoslovenskog feminizma<\/a><\/blockquote>