Sama \u010dinjenica da \u0107e memoari Klare Skerli\u0107, supruge Jovana Skerli\u0107a, biti kona\u010dno dostupni \u010ditala\u010dkoj publici, kako stru\u010dnoj tako i onoj \u0161iroj, zainteresovanoj za kulturnu istoriju Srba, nedvosmisleno svedo\u010di o zna\u010daju prire\u0111iva\u010dkog poduhvata prof. dr Slavice Garonje Radovanac. Zna\u010daj ovog rukopisa je vi\u0161estruk: sa stanovi\u0161ta istorije knji\u017eevnosti, upotpunjuju se saznanja o izuzetno zna\u010dajnom istori\u010daru knji\u017eevnosti, kriti\u010daru i dru\u0161tveno-politi\u010dkom delatniku, naro\u010dito o njegovim poslednjim danima. Sem toga, ovi memoari svojim specifi\u010dnim \u201eintimisti\u010dkim\u201c uvidom u porodi\u010dni \u017eivot, navike, odnose, pa i sukobe, daju doprinos istoriji privatnog \u017eivota kod Srba pred po\u010detak Prvog svetskog rata. U celini uzev, re\u010d je o visokom nau\u010dnom doprinosu u nekoliko dragocenih oblasti.<\/p>\n\n\n\n
Prof. dr Ljil\u0458ana Pe\u0161ikan Lju\u0161tanovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n Memoari Klare Skerli\u0107 sa prepiskom, koje je priredila i predgovor napisala Slavica Garonja, zahval\u0458uju\u0107i njenim komentarima \u010ditaju se kao knjiga u knjizi i knjiga o knjizi; pri\u010da o Skerli\u0107u u pri\u010di o Klari Skerli\u0107 i obratno, \u017eeni koja je \u017eivela u senci velikog mu\u017ea i koja se kroz memoare izborila za svoj glas. Pored nau\u010dne akribi\u010dnosti, dobrog poznavanja konteksta u kojem je delo nastajalo, detal\u0458ne rekonstrukcije geneze dela, \u0161to je izazov za tekstolo\u0161ki orijentisane \u010ditaoce, monografija je objedinila najrazli\u010ditije sfere: feministi\u010dku, imagolo\u0161ku, knji\u017eevnoistorijsku, \u0161iru socijalnu, kulturnu, \u0161to je \u010dini nazaobilaznom gra\u0111om u budu\u0107im istra\u017eivanjima najrazli\u010ditijih tema.<\/p>\n\n\n\n Prof. dr Dragana Vuki\u0107evi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n Priredila: Slavica Garonja Radovanac<\/p>\n\n\n\n Preveo s francuskog: \u017divomir Mladenovi\u0107<\/p>\n\n\n\n Godina izdanja: 2021<\/p>\n\n\n\n Pismo: \u0107irilica<\/p>\n\n\n\n Broj stranica: 264 str.<\/p>\n\n\n\n Slavica O. Garonja Radovanac, ro\u0111ena je 1957. u Beogradu. Sve nivoe studija, do doktorata iz oblasti narodne knji\u017eevnosti (2004), zavr\u0161ila na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. Objavljene knjige iz narodne knji\u017eevnosti: Narodne pesme Slavonske granice (1987), Narodne pri\u010de sa Papuka (1996), Antologija srpske narodne lirsko-epske poezije Vojne Krajine (2000), Srpsko usmeno poetsko nasle\u0111e Vojne Krajine u zapisima 18, 19. i 20. veka (2008). Priredila: Milan Obradovi\u0107: Srpske narodne pjesme iz Zapadne Slavonije (1995), Srpske narodne pjesme iz okoline Pakraca i Po\u017eege u zapisima Sime D. Mileusni\u0107a (1998), Nikola Begovi\u0107: Srpske narodne pjesme iz Like i Banije (fototipsko izdanje 2001), \u0110or\u0111e Rajkovi\u0107: Srpske narodne pesme iz Slavonije (1869, fototipsko izdanje 2003), Spiridon Jovi\u0107: Etnografska slika Slavonske vojne granice (1835, reprint 2004), Vladimir Krasi\u0107: Uspomene iz Gornje Krajine 1882. (2011). Sem narodnom knji\u017eevno\u0161\u0107u, bavi se knji\u017eevnom kritikom (Iz senke, 2003), knji\u017eevnoistorijskim studijama, studijama iz rodne perspektive (\u017dena u srpskoj knji\u017eevnosti, 2010). Autorka je knjige intervjua sa knji\u017eevnim savremenicama \u017dene govore (2013). Beletristika: roman Pod Mese\u010devim lukom (1992, vi\u0161e izdanja); poezija Ispovedanje ti\u0161ine (1996); Moj predak je drvo (2007); proza Deveta ku\u0107a (1994); pri\u010de Izidina kop\u010da (2013). Radi u zvanju vanrednog profesora na Filolo\u0161ko-umetni\u010dkom fakultetu u Kragujevcu. \u017divi u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n Izvor:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n