\u010cesto se o memorijalnim prostorima misli i diskutuje kroz lajtmotivske pojmove o\u010duvanja, se\u0107anja i pam\u0107enja, a narativne formacije koje o\u017eivljavaju i predo\u010davaju istorijski sadr\u017eaj referiraju na u\u010denje o pro\u0161losti, \u0161to svakako ima svoju funkciju. Me\u0111utim, kada sadr\u017eaj postane kontent, a publika eklekti\u010dna i erom postse\u0107anja odvojena od Doga\u0111aja samog, komunikacijski narativi memorijalnog prostora ne vezuju se vi\u0161e samo za tradicionalne strategije u\u010denja i podu\u010davanja, ve\u0107 se javljaju nova pitanja o tome na koji na\u010din zainteresovati publiku za pitanja pro\u0161losti. Raznoliki odgovori na ovakav izazov, naro\u010dito u doba masivne proizvodnje privla\u010dnog sadr\u017eaja u materijalnom i digitalnom kontekstu dalje vode u eti\u010dka pitanja reprezentacije i komunikacije narativa se\u0107anja i pam\u0107enja, a u fokus uvode razli\u010dite prakse transponovanja memorijalnog u turisti\u010dko \u2013 bilo u polju tradicionalnog, ili pak digitalno orijentisanog turizma.<\/p>\n\n\n\n
U slu\u010daju Holokausta, mo\u017ee se re\u0107i, dimenzije ovih pitanja su naro\u010dito zna\u010dajne i svakako nezaobilazne. Traumatska dimenzija Holokausta \u010dini ga prazninom, ultimativnim gubitkom koji je te\u0161ko nadomestiti ili materijalizovati putem bilo koje raspolo\u017eive medijske tehnologije ili medijskog sadr\u017eaja. Jo\u0161 ga je te\u017ee, i svakako eti\u010dki problemati\u010dnije pretvoriti u \u201eprivla\u010dan\u201c objekt diskursa turizma. Me\u0111utim, da li je svrstavanje memorijalnih prostora vezanih za Holokaust u turisti\u010dku ponudu uvek i nedvosmisleno problemati\u010dno? Postoje li na\u010dini da se turisti\u010dki sadr\u017eaj, odnosno na\u010dini postavljanja Holokausta u polje turizma pove\u017eu sa procesima aktivnog i\/ili participatornog u\u010denja o Holokaustu? I, naposletku, \u0161ta je sa pitanjima digitalnog obrta u nare\u010denim diskurzivnim i proizvodnim podru\u010djima? Ovo predavanje poku\u0161a\u0107e da osvetli savremene edukacione i mediolo\u0161ke probleme naracije Holokausta kroz prizmu etike Holokaust turizma.<\/p>\n\n\n\n
Dragana Stojanovi\u0107<\/strong> doktorirala je na programu Teorija umetnosti i medija, pri Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Trenutno radi kao vanredna profesorka za oblasti Studije kulture i Teorija umetnosti i medija na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n Objavila je brojne radove iz oblasti teorije umetnosti i medija, studija kulture, studija obrazovanja i etnomuzikologije. Posebna interesovanja vezuje za polja studija se\u0107anja i pam\u0107enja, studija Holokausta, jevrejskih studija, studija roda, studija izvo\u0111a\u010dkih umetnosti i studija novih medija i tehnologija. Sa Institutom za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju ostvaruje aktivnu saradnju kroz \u010dlanstvo u Laboratoriji za izu\u010davanje Holokausta (ShoahLab). Anga\u017eovana je i kao konsultantkinja za edukativne projekte pri organizaciji Haver Srbija, gde radi na programima koji doprinose stvaranju inkluzivnog dru\u0161tva sa fokusom na tradicionalno i savremeno u\u010denje u oblasti jevrejske kulture i istorije.<\/p>\n\n\n\n 22. dec<\/p>\n\n\n\n 12:00pm<\/p>\n\n\n\n online<\/p>\n\n\n\n Izvor i link na ZOOM:<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n