\u201eSlu\u017ebeni glasnik\u201c iz Beograda je objavio knjigu \u201eMussolini ante portas. Italijanski fa\u0161izam i jugoslovensko susedstvo (1919-1925)\u201c, autora Milana Ristovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
“Vi\u0111enje fa\u0161izma o\u010dima savremenika uverljivo je prikazano na izvornoj gra\u0111i. Zato je ova studija nu\u017ena korekcija svake naknadne pameti o fa\u0161izmu. Neostra\u0161\u0107ena analiza bogatog materijala olak\u0161ava odgonetanje i u\u017eivljavanje u hegemoni smisao jednog doba s visine. Postoje kolektivne samoobmane savremenika fa\u0161izma, ali i pripisivanja potonjih generacija analiti\u010dara fa\u0161izma. Sadr\u017eaj ove knjige neposredno i posredno koriguje jednostranost obeju generacija…U ekspanziji \u201epatriotskih\u201c studija, pristup ove knjige je usamljen. Onaj ko danas pi\u0161e sa jugoslovenskog stanovi\u0161ta izaziva podozrivost koju, me\u0111utim, treba shvatiti kao autenti\u010dnu pohvalu…” (Iz recenzije prof. dr Todora Kulji\u0107a).<\/p>\n\n\n\n
– Od prvih nagove\u0161taja da \u0107e do\u0107i do stvaranja nove dr\u017eave na isto\u010dnoj obali Jadrana, Italija je postala njen naj\u017ee\u0161\u0107i i najopasniji oponent, \u0161to je pokazano okupacijom dela Dalmacije, ostrva i Rijeke, okupljanjem separatisti\u010dkih pokreta i antijugoslovenskih grupa, uz poku\u0161aje da se trajno u\u010dvrsti na ju\u017enom, osetljivom delu fronta prema Kraljevini SHS, u Crnoj Gori I Albaniji… Prihvatanjem plana koji je po\u010detkom decembra 1918. predlo\u017eio general Badoljo predvi\u0111ena je sna\u017ena propagandno- subverzivna akcija uz kori\u0161\u0107enje nacionalnih, religijskih, jezi\u010dkih, socijalnih i dinasti\u010dkih razlika neslaganja me\u0111u Jugoslovenima, podsticanje protivnika ujedinjenja posebno u Hrvatskoj i Crnoj Gori… Ja\u010danje italijanskog uticaja posle Prvog svetskog rata i stvaranje “revizionisti\u010dkog bloka” (Ma\u0111arska, Bugarska, Austrija) bi\u0107e uzrok velikih glavobolja za sve jugoslovenske vlade – ka\u017ee istori\u010dar prof. dr Milan Ristovi\u0107, u svojoj novoj knjizi Mussolini ante portas, u izdanju “Slu\u017ebenog glasnika”.<\/p>\n\n\n\n
U opisima fa\u0161isti\u010dkih crnih uniformi, terorisanja i zastra\u0161ivanja, zaklinjanja na bombe i retorici “opravdanog rata” protiv “ni\u017ee nacije”, za koju je ako pre\u017eivi najbolje da bude asimilovana, jasno se raspoznaje njena kopija, hrvatsko usta\u0161tvo, odnjihano u krilu italijanskog Du\u010dea (vo\u0111e). Fa\u0161isti\u010dka kultura fascinira\u0107e i frustriranog austrijskog slikara, veterana, Adolfa Hitlera, budu\u0107eg nema\u010dkog Firera – vo\u0111u, koji \u0107e umesto Slovena, na prvo mesto “ni\u017eih rasa” staviti Jevreje.<\/p>\n\n\n\n
Izvori o ra\u0111anju fa\u0161izma na ju\u017enoslovenskim etni\u010dkim granicama svedo\u010de o paradoksu, da su me\u0111u \u010delnicima i sponzorima Musolinijevog pokreta bili brojni bogati i uticajni Jevreji iz Italije, Nema\u010dke, Ma\u0111arske i Hrvatske.<\/p>\n\n\n\n
Njihova podr\u0161ka fa\u0161istima bila je motivisana strahom od bolj\u0161evi\u010dke revolucije. Na\u017ealost, bojazan od jednog ekstremizma doveo je na vlast drugi, \u010dije se zavodljive fraze i tehnologija osvajanja vlasti primenjuju i danas.<\/p>\n\n\n\n
Milan Ristovi\u0107<\/strong> je profesor na Katedri za Op\u0161tu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Autor je tri monografije: Nema\u010dki novi poredak i Jugoisto\u010dna Evropa 1940\/41 – 1944\/45. Planovi o buducnosti i praksa<\/em>, VINC, Beograd 1991, U potrazi za uto\u0107istem. Jugoslovenski Jevreji u bekstvu od holokausta 1941 – 1945<\/em>, Slu\u017ebeni list, Beograd 1998, i Dug povratak ku\u0107i. Deca izbeglice iz Gr\u010dke u Jugoslaviji 1948 – 1960<\/em>, Udru\u017eenje za dru\u0161tvenu istoriju, Beograd 1998. Glavni je urednik Godi\u0161njaka za dru\u0161tvenu istoriju.<\/p>\n\n\n\n Izvor: Slu\u017ebeni glasnik<\/a>.<\/p>\n\n\n\n