\u201ePut u grad koji je do tog momenta bio drugi Rim, svetionik hri\u0161\u0107anske civilizacije na \u010ditavom Orijentu, a od tog trenutka simbol osmanske veli\u010danstvenosti sa bazilikama pretvorenim u d\u017eamije i sa istim onim obrisima gra\u0111evina na horizontu koji se polako korenito menjaju, svakako je sudbonosan i razumljiv za jednog zapadnjaka na hodo\u010da\u0161\u0107u. \u2026 [D]okle god je Carigrad bio glavni grad hri\u0161\u0107anskog carstva, hri\u0161\u0107anski svet na Zapadu smatrao ga je tu\u0111im, \u017eari\u0161tem propasti i jeresi, predmetom nepoverenja. Kada postaje centar muslimanskog antihrista, prevazi\u0161av\u0161i prvi \u0161ok (izme\u0111u XVI i XVII veka), malo-pomalo Carigrad postaje predmet \u017eelje, podsticaj egzoti\u010dnih ma\u0161tanja, cilj knji\u017eevnih pohoda. Dokle god je bio gotovo isti kao hri\u0161\u0107anski zapadni deo sveta, nisu ga voleli, a kada postaje potpuno druga\u010diji, postaje hram posebnosti.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Umberto Eco<\/p>\n\n\n\n
Jutro\u0161nji prizor nestade. Onaj Carigrad, sav od svetlosti i lepote, jedan je neverovatan grad, ra\u0161trkan po beskrajnom smenjivanju bre\u017euljaka i dolina. To je lavirint ljudskih mravinjaka, grobalja, ru\u0161evina, opusto\u0161enih mesta, nikad ranije vi\u0111ena me\u0161avina civilizacije i varvarstva koja predstavlja sliku svih gradova sveta i skuplja u sebe sve prizore ljudskog \u017eivota. Od velikog grada postoji samo skelet, \u010diji je mali deo u gra\u0111evinama, a ostalo je jedna ogromna gomila da\u0161\u010dara, beskrajni azijski tabor u kome vrvi nikad prebrojano stanovni\u0161tvo, ljudi svih rasa i svih vera. Veliki je to grad u preobra\u017eavanju, sastavljen od starih gradova koji se raspadaju, od novih gradova koji su ju\u010de nikli i od drugih koji upravo nastaju. Sve je u neredu. Svuda se vide tragovi mukotrpnog rada: brda probijena, bre\u017euljci razrovani, predgra\u0111a sravnjena sa zemljom, veliki drumovi zapo\u010deti sa izgradnjom. Ru\u0161evine i ostaci su beskrajno rasuti po zemlji\u0161tu trajno izmu\u010denom ljudskom rukom. To je jedan nered, zbrka razli\u010ditih prizora, neprestani niz neo\u010dekivanih i \u010dudnih panorama da vam se pamet zavrti. Ako po\u0111ete do kraja neke otmene ulice, zatvorena je provalijom. Ako iza\u0111ete iz pozori\u0161ta, na\u0107i \u0107ete se me\u0111u grobovima. Stignete li do vrha kog brda, vide\u0107ete pod nogama \u0161umu a na brdu pred vama neki drugi grad. Predgra\u0111e kojim ste malopre pro\u0161li vidite, okrenuv\u0161i se iznenada, na dnu duboke doline, sakriveno me\u0111u drve\u0107em. A ako skrenete iza neke ku\u0107e, eto luke. Si\u0111ete li nekom ulicom, nestade grada, i nalazite se u pustom tesnacu odakle se vidi samo nebo. Naselja se iznenada pojavljuju, skrivaju se, iska\u010du neprestano nad glavom, pod nogama, iza le\u0111a, daleko i blizu, na suncu, u seni, me\u0111u \u0161umama, pored mora. Napravite li korak napred, vidite beskrajan prizor. Koraknete li natrag, ne vidite vi\u0161e ni\u0161ta. Dignete li glavu, hiljade minareta. Si\u0111ete li za pedalj, svi nestaju. Putevi, beskrajno isprepletani, vijugaju me\u0111u bre\u017euljcima, penju se na bedeme, idu tik uz ponore, prolaze ispod akvadukta, rastavljaju se na uli\u010dice, spu\u0161taju\u0107i se na stepeni\u0161ta, usred grmlja, tvr\u0111ava, ru\u0161evina, me\u0111u pesak. Na trenutak, kao da veliki grad odahne u seoskoj samo\u0107i, a onda ponovo po\u010dinje gu\u0161\u0107i, \u0161areniji, veseliji. Ovde se prostire, tamo se penje, malo dalje se obru\u0161ava, razilazi se, pa se opet skuplja, na jednom se mestu pu\u0161i i di\u017ee buku, na drugom spava, na jednoj se strani sav crveni, na drugoj je sav beo, na tre\u0107oj preovladava zlatna boja, \u010detvrta strana predstavlja brdo cve\u0107a. Elegantan grad, selo, vrt, luka, pustinja, pijaca, groblje, smenjuju se bez kraja, uzdi\u017eu\u0107i se stepenasto jedno iznad drugog, tako da se sa nekih vrhova samo jednim pogledom mogu obuhvatiti sve raznolikosti \u010ditavog predela. \u2026<\/p>\n\n\n\n
Od svih opisa dolazaka u Istanbul mo\u017eda je najpoeti\u010dniji opis jednog autora koji je me\u0111unarodno manje poznat od Nervala, Gautiera, Flauberta i Lottija, istanbulskih putopisaca. Re\u010d je o Edmondu de Amicisu. U Italiji su svi mladi (po\u010dev od 1886. pa sve do moje generacije) odrastali uz njegovu knjigu Srce (Cuore). Me\u0111utim, De Amicis je bio i izvrstan putopisac i to je pokazao u delu Carigrad (1877), prelepom putopisu koji mi je pravio dru\u0161tvo na mom prvom putovanju u Istanbul.
Umberto Eco<\/p>\n\n\n\n
SADR\u017dAJ<\/p>\n\n\n\n
Istanbul, grad sa tri imena
Umberto Eco<\/p>\n\n\n\n
DOLAZAK<\/p>\n\n\n\n
PET SATI KASNIJE<\/p>\n\n\n\n
MOST<\/p>\n\n\n\n
STAMBOL
U hotelu
Carigrad<\/p>\n\n\n\n
DU\u017d ZLATNOG ROGA
Galata
Kula Galata
Galatsko groblje
Pera
Veliko groblje
Pankaldi
Sveti Dimitrije
Tatavla
Kasimpa\u0161a
Kafana
Pijalepa\u0161a
Ok mejdan
Piripa\u0161a
Haskoj
Halid\u017eioglu
Sutlud\u017ee
U \u010damcu<\/p>\n\n\n\n
VELIKI BAZAR<\/p>\n\n\n\n
\u017dIVOT U CARIGRADU
Svetlost
Ptice
Uspomene
Sli\u010dnosti
Odevanje
Budu\u0107nost Carigrada
Psi
Evnusi
Vojska
Besposlica
No\u0107
\u017divot u Carigradu
Italijani
Pozori\u0161ta
Kuhinja
Muhamed
Ramazan
Stari Carigrad
Jermeni
Grci
Jevreji
Hamam
Kula seraskerijata
Carigrad<\/p>\n\n\n\n
SVETA SOFIJA<\/p>\n\n\n\n
DOLMABAH\u010cE<\/p>\n\n\n\n
TURKINJE<\/p>\n\n\n\n
YANGIN VAR!<\/p>\n\n\n\n
ZIDINE<\/p>\n\n\n\n
STARI SARAJ<\/p>\n\n\n\n
POSLEDNJI DANI
D\u017eamije
Cisterne
Skutari
Palata \u010ciragan
Ejup
Muzej jani\u010dara
Turbeti
Dervi\u0161i
\u010camlid\u017ea<\/p>\n\n\n\n
TURCI<\/p>\n\n\n\n
BOSFOR<\/p>\n\n\n\n
Kategorija: putopisi<\/p>\n\n\n\n
Sa italijanskog prevela Senka Jevti\u0107<\/p>\n\n\n\n
Izdanje sadr\u017ei preko 60 fotografija, u koloru i crno-belih, indeks imena i toponima<\/p>\n\n\n\n
Broj strana: 236<\/p>\n\n\n\n
Godina izdanja: 2020.<\/p>\n\n\n\n
Izvor:<\/p>\n\n\n\n