\u201eKao za\u010detak strukturalizma s pravom odre\u0111ujemo lingvistiku: ne samo Sosira, ve\u0107 i Moskovsku i Pra\u0161ku \u0161kolu. A ako se strukturalizam \u0161iri dalje na druge oblasti, tada vi\u0161e nije re\u010d o analogiji: to se ne doga\u0111a naprosto da bi se ustanovile metode \u201eekvivalentne\u201c onima koje su najpre uspele u analizi jezika. Uistinu ne postoji struktura koja nije jezik, makar to bio ezoteri\u010dni ili \u010dak neverbalni jezik. Struktura nesvesnog postoji samo utoliko \u0161to nesvesno govori, \u0161to je nesvesno jezik. Struktura tel\u00e2 postoji samo utoliko \u0161to tela, smatra se, govore jezikom simptoma. Same stvari imaju strukturu samo utoliko \u0161to vode bezglasni razgovor, i to jezikom znakova. Pitanje \u201e\u0161ta je strukturalizam?\u201c jo\u0161 vi\u0161e se transformi\u0161e \u2013 bilo bi bolje pitati: po \u010demu prepoznajemo one koje nazivamo strukturalistima? I \u0161ta je to \u0161to oni sami prepoznaju? \u0160ta rade oni, strukturalisti, kako bi u ne\u010demu prepoznali jezik svojstven nekoj oblasti? \u0160ta oni to pronalaze u toj oblasti? Sebi samima, dakle, predla\u017eemo da samo izdvojimo odre\u0111ene formalne kriterijume prepoznavanja, one najjednostavnije, pozivaju\u0107i se svaki put na primere navedenih autora, koliko god razli\u010diti bili njihovi radovi i projekti.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u017dil Delez<\/p>\n\n\n\n
\u201eU naj\u0161irem smislu re\u010di, strukturalizam nije poseban pokret, ve\u0107 pre istorijski difuzna tendencija odlu\u010duju\u0107a za nau\u010dne pomake kroz 20. vek. Uticao je na razvoj dru\u0161tvenih nauka uop\u0161te i bio je va\u017ean za razvoj mnogih posebnih disciplina: sociologije, lingvistike, antropologije, psihoanalize, filozofije, ekonomije, politi\u010dke teorije, \u010dak i matematike i biologije. U ovom \u0161irem kontekstu, strukturalizam se najpre mo\u017ee poistovetiti sa poku\u0161ajem da se u analizi socijalne raznolikosti ili slo\u017eenih sistema postigne nau\u010dna strogost, i uglavnom ima tendenciju da privileguje ceo sistem nasuprot pojedina\u010dnim elementima. Preciznije, bilo koju disciplinu koja cilja na matemati\u010dku formalizaciju odnosa koji postoje izme\u0111u pojedina\u010dnih elemenata koji formiraju sistem ili strukturu mogli bismo ozna\u010diti kao strukturalisti\u010dku disciplinu. [\u2026] Iako je \u010desto kontroverzan u na\u010dinu na koji stavlja u zagrade i individualno iskustvo i referencu na empirijski svet, strukturalizam je ipak bio jedan od najuticajnijih oblika mi\u0161ljenja u 20. veku.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Ijan D\u017eejms<\/p>\n\n\n\n
SADR\u017dAJ<\/p>\n\n\n\n
1. Po \u010demu se prepoznaje strukturalizam?
\u017dil Delez
2. Strukturalizam
Ijan D\u017eejms
3. Poststrukturalizam
Ijan D\u017eejms<\/p>\n\n\n\n
Prevod sa francuskog i engleskog:<\/strong> Milica Ra\u0161i\u0107
Prevodi sa engleskog:<\/strong> Goran Bojovi\u0107
Redakcija prevoda:<\/strong> Goran Bojovi\u0107
Priredio:<\/strong> Dejan Ani\u010di\u0107
Broj strana:<\/strong> 80
Godina izdanja:<\/strong> 2020.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n