{"id":23782,"date":"2020-11-25T21:38:02","date_gmt":"2020-11-25T21:38:02","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=23782"},"modified":"2020-11-25T21:38:38","modified_gmt":"2020-11-25T21:38:38","slug":"mitja-velikonja-politicki-grafiti-primeri-iz-postsocijalistickih-drzava-balkana-i-centralne-evrope-prevela-s-engleskog-slobodanka-glisic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=23782","title":{"rendered":"Mitja Velikonja, \u201cPoliti\u010dki grafiti. Primeri iz postsocijalisti\u010dkih dr\u017eava Balkana i Centralne Evrope\u201d (prevela s engleskog Slobodanka Gli\u0161i\u0107)"},"content":{"rendered":"\n

Nakon \u0161to smo obavijestili o izvorniku objavljenom na engleskom jeziku, sada prenosimo informaciju da je Biblioteka XX vek objavila 2020. godine prijevod knjige Mitje Velikonje o politi\u010dkim grafitima i street artu<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

—<\/p>\n\n\n\n

Mitja Velikonja (1965) je profesor na Univerzitetu u Ljubljani, gde predaje studije kulture, i \u0161ef Centra za prou\u010davanje kulture i religije. Glavne oblasti njegovih istra\u017eivanja su savremene centralnoevropske i balkanske politi\u010dke ideologije, supkulture, kolektivno se\u0107anje i postsocijalisti\u010dka nostalgija. Bio je gostuju\u0107i profesor na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu (2002. i 2003), na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku (2009. i 2014), na Sveu\u010dili\u0161tu u Rijeci (2015) i na Univerzitetu Jejl u Nju Havenu (2020). Kao Fulbrajtov stipendista bio je gostuju\u0107i istra\u017eiva\u010d u Filadelfiji (2004\/2005), u Holandskom institutu za napredne studije (2012) i u Remarkovom institutu Njujor\u0161kog univerziteta (2018). Uredio je (sa Dinom Abazovi\u0107em) zbornik radova Post-Yugoslavia \u2013 New Cultural and Political Perspectives <\/em>(Palgrave, 2014). Pre ove knjige, u Biblioteci XX vek objavljeni su prevodi njegovih monografija Evroza \u2013 Kritika novog evrocentrizma <\/em>(2007) i Titostalgija. Studija nostalgije za Josipom Brozom <\/em>(2010) i knjiga Nebeska Jugoslaija: interakcije politi\u010dkih mitologija i pop-kulture <\/em>(2012), koju je napisao zajedno sa Vjekoslavom Pericom (2017)<\/p>\n\n\n\n

Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke \u2013 grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodolo\u0161ke probleme izu\u010davanja grafita i street arta<\/em>, a u drugom analizira primere postsocijalisti\u010dkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove \u201cstudije slu\u010dlajeva\u201d posve\u0107ene su grafitima sa nacionalisti\u010dkim i ekstremnodesni\u010darskim porukama mr\u017enje, grafitima fudbalskih navija\u010da i grafitima \u010dije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politi\u010dki simbol) i migranti.<\/p>\n\n\n\n

\u201cPoliti\u010dki grafiti i street art <\/em>su pre svega politi\u010dka umetnost<\/em>, artivizam<\/em>, specifi\u010dna uli\u010dna veza izme\u0111u politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politi\u010dki \u010dinovi. \u0160ta se, dakle, de\u0161ava kad politika \u201cudari o zid\u201d? Da li je \u010din grafitiranja onoga \u0161to je politi\u010dko s\u00e2m po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politi\u010dka? Ko ispisuje sprejom politi\u010dke grafite, za\u0161to, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti politi\u010dkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zala\u017ee? Ukratko: \u0161ta je politi\u010dko u kricima zidova savremenih gradova?\u201d (Iz Predgovora)<\/p>\n\n\n\n

Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: http:\/\/www.bibliotekaxxvek.com\/nova-knjiga-2\/<\/a><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
\n
Mitja Velikonja, \u201cPost-Socialist Political Graffiti in the Balkans and Central Europe\u201d<\/a><\/blockquote>