Nakon knjige povjesni\u010dara Bronis\u0142awa Geremeka \u201eIstorija siroma\u0161tva\u201c 2015. godine, izdava\u010d Karpos iz Beograda objavio je 2020. godine srpsko izdanje knjige \u201cSiroma\u0161ni. Uvod u sociologiju siroma\u0161tva\u201d u kojem je tekst sociologa Georga Simmela o siroma\u0161tvu pisan po\u010detkom 20. stolje\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
—<\/p>\n\n\n\n
SIROMA\u0160NI Uvod:<\/strong> Ser\u017e Pogam i Franc \u0160ulthajs Tekst Georga Zimela o siroma\u0161tvu zanimljiv je i koristan na vi\u0161e na\u010dina. Kao prvo, rasvetljava probleme definisanja siroma\u0161tva i omogu\u0107uje razumevanje na\u010dina uspostavljanja kategorije siroma\u0161nih i veza siroma\u0161nih sa dru\u0161tvom u celini. Zimelov konstruktivisti\u010dki pristup rigorozan je i istra\u017eiva\u010dki plodan: on prekida sa svakovrsnim naturalisti\u010dkim ili substancijalisti\u010dkim shvatanjima koja su jo\u0161 u modi u aktuelnim nau\u010dnim i politi\u010dkim rasprama, kao \u0161to su i dalje duboko ukorenjena u spontanoj sociologiji. Iako napisan po\u010detkom 20. veka, ovaj tekst baca originalnu teorijsku svetlost na aktuelnu raspravu o siroma\u0161tvu i isklju\u010denosti iz dru\u0161tva. U tom se pogledu mo\u017ee smatrati za polazi\u0161te sociologije siroma\u0161tva. Istovremeno, ovaj tekst otvara perspektive socioistorijske teorije na\u010din\u00e2 na koje se reguli\u0161e dru\u0161tvena veza. Zimel tu na\u010dinje pitanja pomo\u0107i i analizira ga u zavisnosti od evolucije evropskih dru\u0161tava. Stoga sociologija siroma\u0161tva, s ovim tekstom, nije svedena na neko posebno polje sociologije nego, naprotiv, upu\u0107uje na fundamentalna pitanja o dru\u0161tvenoj vezi i tako te\u017ei da izdvoji teorijske tvrdnje op\u0161teg dometa. Zimel i ina\u010de uvek te\u017ei da kroz analizu raznih i naizgled marginalnih empirijskih tema pru\u017ei doprinos op\u0161toj teoriji dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Ser\u017e Pogam i Franc \u0160ulthajs, iz \u201eUvoda\u201c u esej \u201eSiroma\u0161ni\u201c<\/p>\n\n\n\n \u201eSamo zahvaljuju\u0107i tome \u0161to je siroma\u0161an, siromah jo\u0161 ne pripada jednoj dru\u0161tveno definisanoj kategoriji. On mo\u017ee da bude siroma\u0161ni trgovac, umetnik, slu\u017ebenik i tako dalje, i da na osnovu vrste svoje delatnosti, ili svoje pozicije, i nadalje pripada odre\u0111enoj grupaciji. \u2026 Tek kada po\u010dnu da primaju pomo\u0107 \u2013 a \u010desto \u010dak \u010dim celokupna konstelacija to normalno zahteva, bez obzira da li se to zaista i doga\u0111a \u2013 siroma\u0161ni stupaju u krug onih koji karakteri\u0161e siroma\u0161tvo. Dodu\u0161e, taj krug se ne odr\u017eava uzajamnim delovanjem njegovih \u010dlanova, nego posredstvom kolektivnog stava koji dru\u0161tvo kao celina prema njemu zauzima. \u2026 Siromah kao sociolo\u0161ka kategorija ne nastaje na osnovu odre\u0111ene mere nedostatka i uskra\u0107enosti, nego na osnovu toga da neko prima pomo\u0107, ili bi na osnovu dru\u0161tvenih normi trebalo da je prima. Ako se tako posmatra, ne postoji siroma\u0161tvo samo po sebi, kao stanje koje se mo\u017ee utvrditi na osnovu kvantitativnih pokazatelja, nego siroma\u0161tvo postoji samo na osnovu dru\u0161tvene reakcije na neko odre\u0111eno stanje.\u201c<\/p>\n\n\n\n Georg Zimel (1858\u20131918) u ovom tekstu, koji je koliko sociologija siroma\u0161tva, toliko i sociologija dru\u0161tvene veze, ne govori neposredno o \u017eivljenoj stvarnosti siroma\u0161tva. Njegova ga analiza vodi predstavljanju jedne od su\u0161tinskih dimenzija situacije siroma\u0161nih, dimenzije koja proisti\u010de iz odnosa pomo\u0107i. Kad se zajednica u celini bori protiv siroma\u0161tva i smatra da se ono ne mo\u017ee tolerisati, status siroma\u0161nih je obezvre\u0111en i \u017eigosan. Siroma\u0161ni su, prema tome, manje-vi\u0161e prinu\u0111eni da svoju situaciju \u017eive u izolovanosti. Oni te\u017ee da u svojoj okolini zata\u0161kaju inferiornost svog statusa, a od onih \u010dije je stanje blisko njihovom dr\u017ee se na distanci. Poni\u017eenost ih spre\u010dava da razviju bilo kakvo ose\u0107anje pripadnosti nekoj dru\u0161tvenoj klasi. Dru\u0161tvena kategorija kojoj pripadaju je heterogena, \u0161to jo\u0161 vi\u0161e uve\u0107ava opasnost od izolovanosti kojoj su izlo\u017eeni njeni \u010dlanovi. Stigmatizacija osoba zavisnih od pomo\u0107i bila je, osim toga, utoliko ja\u010da \u0161to su te osobe gubile gra\u0111anska prava (pravo glasanja) i time bile otposlate u status gra\u0111ana drugog reda. Podsetimo isto tako i na to da je tehnika \u201eprisilnog zatvaranja\u201c takvih kategorija \u0161to smetaju i dalje bila na snazi u Zimelovoj Nema\u010dkoj (bar u nekim njenim zemljama). Jo\u0161 i 1914. 30 000 do 40 000 osoba bilo je \u201ezatvoreno\u201c zbog bede, a jo\u0161 i 1886. pravljene su neke vrste racija, \u0161to je za ishod imalo zatvaranje, samo u gradu Berlinu, 20 000 siroma\u0161nih.<\/p>\n\n\n\n Za Zimela je pomo\u0107, pak, konzervativna po definiciji. \u201eZbrinjavanje siroma\u0161nih se oslanja na postoje\u0107u strukturu dru\u0161tva i po tome se najo\u0161trije razlikuje od svih socijalisti\u010dkih i komunisti\u010dkih struja kojima je cilj upravo da razore tu strukturu. Svrha zbrinjavanja je da izvesne ekstremne pojave dru\u0161tvenog raslojavanja ubla\u017ee toliko da postoje\u0107a struktura mo\u017ee i nadalje da na njima po\u010diva.\u201c Pomo\u0107 je faktor ravnote\u017ee i kohezije dru\u0161tva. Zimel, koji je bio pod uticajem Ni\u010deove filozofije, ne svodi fenomen pomo\u0107i na njenu filantropsku ili \u201ehumanitarnu\u201c dimenziju. Naprotiv, njegov makrosociolo\u0161ki pristup vodi ga podvla\u010denju primarnog dru\u0161tvenog utilitarizma i funcionalizma, po\u0161to je pomo\u0107 siroma\u0161nima sredstvo tog dru\u0161tva da obezbedi samoza\u0161titu i samoodbranu.<\/p>\n\n\n\n Ser\u017e Pogam i Franc \u0160ulthajs, iz \u201eUvoda\u201c u esej \u201eSiroma\u0161ni\u201c<\/p>\n\n\n\n Georg Zimel (Georg Simmel, 1858\u20131918), nema\u010dki sociolog i filozof<\/p>\n\n\n\n \u201e\u2019Znam da u trenutku smrti ne\u0107u imati duhovnog sledbenika (a i dobro je tako). Moja ostav\u0161tina li\u010di na nasledstvo u gotovini koje treba da podele mnogobrojni naslednici, od kojih \u0107e svaki sa svojim delom praviti transakcije prema sopstvenom naho\u0111enju, transakcije u kojima se vi\u0161e ne\u0107e prepoznavati odakle sredstva poti\u010du\u2019, to je bilo pesimisti\u010dko, ali nimalo ogor\u010deno niti ozloje\u0111eno predvi\u0111anje Georga Zimela o sudbini njegovog dela nakon njegove smrti. Gledano unazad, ispostavlja se da je to proro\u010danstvo bilo veoma lucidno i izvanredno teorijski refleksivno kad su posredi specifi\u010dnosti jednog dela koliko obimnog i zna\u010dajnog, toliko i heterogenog i te\u0161kog za obuhvat i klasifikovanje. Od Zimelove smrti 1918, nedugo pre smrti Emila Dirkema, s kojim je odr\u017eavao ambivalentan odnos, Zimelovi su tekstovi neka vrsta naizgled neiscrpnog \u201erudnika\u201c iz kog su mnogobrojni sociolozi, filozofi i istori\u010dari vadili neke od osnovnih elemenata svojih teorijskih konstrukcija. Vi\u0161estruko i ne ba\u0161 koherentno kori\u0161\u0107enje njegovim delom kao da su olak\u0161ale, ako ne i predodredile, kaledoskopska priroda Zimelove sociologije i gotovo egzoti\u010dna raznovrsnost prou\u010davanih predmeta i tema. Od stranca do prostitucije, od zahvalnosti do novca, od Mikelan\u0111ela do \u017eenske psihologije, od diskrecije do mode i od filozofije dominacije do sociologije prostora, raznorodnost i raznoli\u010dnost Zimelovog sociolo\u0161kog razmi\u0161ljanja svaki nas put zaprepa\u0161\u0107uju.<\/p>\n\n\n\n Ser\u017e Pogam i Franc \u0160ulthajs, iz \u201eUvoda\u201c u esej Siroma\u0161ni<\/p>\n\n\n\n
Uvod u sociologiju siroma\u0161tva
Georg Zimel<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Prevod sa nema\u010dkog<\/strong>: Aleksandra Kosti\u0107
Prevod sa francuskog:<\/strong> Jelena Staki\u0107
Oko 50 ilustracija, delom u boji
(Odabrao i priredio D. Ani\u010di\u0107)
Broj strana:<\/strong> 105
Godina izdanja:<\/strong> 2020.<\/p>\n\n\n\n