U Be\u010du je 1882. godine priveden, pretu\u010den i policijski saslu\u0161an guslar \u017delimir Peri\u0161 (44, Zadar), koji je spjevao ep o vje\u0161tici Gili, ka\u017ee prva glava romana Mladenka kostonoga. Njegova \u010detiri rimovana deseterca i sa\u017eetak sadr\u017eaja uvode nas u svaku od 50+ glava Kostonoge koje su totalno druk\u010dije jedna od druge. Te lude glave nelinearno, \u201emuzikalno\u201c i mozai\u010dno pri\u010daju brutalnu pri\u010du o \u017eivotu nesretne progonjene \u017eene i djeteta joj Carevi\u0107a. Roman se protegao kroz 19. stolje\u0107e, od pu\u010dkoga do aristokratskoga, od granice Hercegovine, preko dalmatinskog zale\u0111a, Zadra u kojem kr\u010dkaju svilogojski kotlovi i radni\u010dki bunt, Silbe i ka\u0161tela Pazina do dvorskih spletaka, opijumskih pu\u0161ionica i spiritisti\u010dkih salona carskog Be\u010da. \u017danrovsko protezanje jo\u0161 je impresivnije, a autorov ludizam filharmonijski orkestriran. Peri\u0161 pi\u0161e svoje(glave)-pri\u010de, od kojih svaka dose\u017ee katarti\u010dki (anti)klimaks, kao inkvizicijske zapisnike, propovijedi, enciklopedijske \u010dlanke, recepte, glazbene kritike, etnolo\u0161ke zapise, pastoralu, interaktivnu igru\u2026 nerijetko ih parodiraju\u0107i. Tako je nastao postmodernisti\u010dki roman koji je zadr\u017eao politi\u010dnost i kriti\u010dnost visoke moderne. Mladenka kostonoga roman je o dobu u kojem i u zaba\u010dene dijelove Carstva sporo prodire racionalizam, u kojem nacionalne te\u017enje, ideje identiteta i socijalne pravde uzimaju danak. Iznad svega, ovo je potresna pri\u010da o polo\u017eaju \u017eene, roditeljstvu, materinstvu, nepravdi i muci. Otprilike:<\/p>\n\n\n\n
Od \u010capljine pa do carskog Be\u010da \/ od ljubavi ni\u0111e posla pre\u010da.<\/p>\n\n\n\n
Nikom \u017eivot nije samo bajka, \/ al na Gilu vazdan traje hajka.<\/p>\n\n\n\n
Kruno Lokotar, urednik knjige<\/p>\n\n\n\n